Sudski izvršitelji: Uterivači straha i harača

Piše Uglješa Mrdić

Prema novom Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, izvršitelji – državni, ali i privatni – u zavisnosti od konkretne situacije moći će da dužnike iseljavaju iz stanova, kuća, lokala, prikupljaju podatke o imovinskom stanju dužnika, popisuju, procenjuju, ali i plene i prodaju pokretnu imovinu, kao i nepokretnosti

 

Vlada Srbije nastavlja da seje strah među građanima. Uskoro ćemo biti svedoci upada sudskih izvršitelja – zapravo legalizovanih uterivača dugova – u privatne stanove i kuće građana.
Naime, u Palati pravde prvi sudski izvršitelji u Srbiji položili su 31. maja zakletvu i time zvanično stupilo na dužnost. Na 25.000 stanovnika radiće po jedna kancelarija izvršitelja. Imaće štambilj i pečat, a izvršenja će sprovoditi na pokretnoj i nepokretnoj imovini. Moći će da je popisuju i plene. Novina je i to što će osim državnih sudskih izvršitelja, od sada dugove „uterivati“ i privatni izvršitelji pod kontrolom države. Umesto da država jača svoje organe, jača privatne.

NAPLATA DUGOVA
Ispit za sudske izvršitelje položile su ukupno 64 osobe, a zakletvu je pred ministarskom pravde Snežanom Malović položilo 39 izvršilaca. Zakonom je predviđeno da bude 334 sudska izvršitelja, odnosno jedan na 25.000 stanovnika, a uskoro će zakletvu položiti svi koji su položili i ispit. Malovićeva je rekla da sudski izvršitelji nisu uterivači dugova, već osobe na koje je država prenela svoja ovlašćenja za naplatu dugova. Međutim, jasno je da se radi o klasičnim uterivačima dugova iza kojih stoji država.
„Oni će raditi u skladu sa zakonskim ovlašćenjem i njihov rad će kontrolisati sudovi, Ministarstvo pravde i Komora izvršitelja“, navela je Malovićeva, koja je dodala da će se izvršenje sudskih postupaka sada meriti danima u nedelji, odnosno da neće trajati do 560 dana kao ranije. Upitana na koji način će rad sudskih izvršitelja uticati na socijalno ugrožene kategorije stanovništva, Malovićeva je odgovorila da će se i tome voditi računa i da je pri kraju izrada Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći.
„Vladao je nakaradni sistem u kojem su ranije građani pozivani da ne plaćaju račune, a to nije moguće u demokratskoj i uređenoj državi“, istakla je ministarka.
Prvi profesionalni izvršitelji počeće da sprovode sudske odluke po kojima će od dužnika biti naplaćivana dugovanja za komunalne usluge, mobilnu telefoniju ili parkiranje vozila, a oni se neće baviti porodičnim i radnim sporovima.

ODUZIMANJE IMOVINE

[restrictedarea]

Neki od sudskih izvršilaca javno i „ponosno“ su progovorili o svojim novim dužnostima. Tako je sudska izvršiteljka iz Sremske Mitrovice Jelena Miković rekla da građani nemaju razloga da se plaše sudskih izvršitelja, jer će posao privatnih izvršitelja biti da u što kraćem roku izvrše sudsku presudu. Tako da će ubuduće građani Srbije moći da biraju da li će za izvršenje presuda angažovati državne ili privatne izvršitelje.
Izvršitelj Tamara Pajković rekla je da će privatni izvršitelji sprovoditi izvršenje na osnovu odluka suda na isti način kao što su do sada to radili sudski izvršitelji.
Privatni izvršitelji neće smeti da biraju predmete, niti koje od njih će izvršiti preko reda. Za svoj rad odgovaraće Komori.
Predsednik Komore izvršitelja Srbije Mihajlo Dragović rekao je da su na osnivačkoj Skupštini formirali organe Komore: predsednika, potpredsednika, predsednika Skupštine komora. U većini zemalja Evropske unije postoje privatni izvršitelji. Presude se izvršavaju u roku od 20 dana. Prosek izvršenja kod nas je duži od dve godine.
„Siguran sam da će građani vrlo brzo shvatiti da su izvršitelji institut koji bi trebalo što pre prihvatiti, dati im podršku i ohrabriti ih, jer je jedna od osnovnih primedbi upravo neefikasnost u sprovođenju sudskih odluka“, rekao je Dragović.
Pa, šta bi tu trebalo građani da shvate. Ko ima novca, vratiće dug i platiti račune, a ko nema nije rešenje da mu uterivači dugova upadaju u stanove i plene imovinu manje procenjene vrednosti od tržišne.

ODOBRENA SVA SREDSTVA
Tako od 30. maja Srbijom krstare privatni izvršitelji čiji je jedini zadatak da uteraju dug koji komunalne institucije godinama nisu uspele i pored pravosnažne sudske presude. Odobrena su im sva sredstva.
Prema novom Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, oni će izvršenja moći da sprovode svakog dana od sedam do 22 sata, a u izuzetnim slučajevima radiće i noću, ako bude postojalo izbegavanje obaveze ili opasnost od odlaganja.
Oni će u zavisnosti od konkretne situacije moći da dužnike iseljavaju iz stanova, kuća, lokala, prikupljaju podatke o imovinskom stanju dužnika, popisuju, procenjuju, ali i plene i prodaju pokretnu imovinu, kao i nepokretnosti. Takođe će moći da ulaze u stanove i protiv volje vlasnika, a u rizičnije „akcije“ će ići s policijskom pratnjom.
Kako ističu iz novoosnovane Komore izvršitelja Srbije, njihove nadležnosti biće iste kao i sudskih izvršitelja, a cilj je da se ubrza rad sudova rasterećivanjem sudskih izvršitelja.
S obzirom na to da se mora voditi računa o srazmeri duga i imovine, za mali dug ne može se prodavati stan, izuzev ako nema druge imovine na kojoj bi se moglo sprovesti izvršenje. Stručnjaci ocenjuju da uvođenje institucije privatnog izvršitelja nije u skladu sa socijalnom situacijom u zemlji.
„Izvršitelji nemaju pravo da primenjuju bilo kakvu prisilu, jer to ostaje isključivo pravo Ministarstva unutrašnjih poslova, što znači da kada je to neophodno, pomoć za izvršenje neke radnje moraju da traže od policije“, rekao je državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen.
Među izvršiteljima su, prema rečima pomoćnika ministra pravde Vojkana Simića, bivše sudije, advokati, bankari, preduzetnici i drugi visokoobrazovani kadar. Oni će biti posebno motivisani mogućnošću pristojne zarade.

AMERIČKO-NEMAČKA PODRŠKA
„Pečat“ objavljuje delove govora ministarke Snežane Malović sa osnivačke Skupštine Komore izvršitelja:
„Država će biti veoma zainteresovana za rad izvršitelja, jer na njih prenosi deo svojih ovlašćenja i upravljanje prinudom, što znači da će im omogućiti sve neophodne uslove za efikasan  rad, ali će istovremeno vršiti strogu kontrolu njihovog načina rada koji zakon propisuje i tokova novca. Ne želimo nikako da izvršitelji budu ‘uterivači dugova’, kako ih neupućeni nazivaju, već savesni i odgovorni  profesionalci koji rade u ime države i u interesu njenih građana i poslovne zajednice. Koristim i ovu priliku da izrazim veliku zahvalnost organizaciji USAID i njihovoj podršci  koju su od samog početka na izradi zakona  pružali, u saradnji sa ‘Svetskom bankom’, u okviru BES Projekta za reformu stečajnog i izvršnog postupka u Srbiji, koji je realizovan kroz veliku savetodavnu pomoć u analizi potreba uvođenja profesionalnih izvršitelja, izradi modela podzakonskih akata za implementaciju zakona. Podrška USAID je nastavljena i kroz Projekat za bolje uslove poslovanja u Srbiji. Takođe zahvaljujem našem dugogodišnjem nemačkom partneru na mnogim projektima od značaja za pravosuđe, prethodno GTZ, a sada GIZ Projekat pravne reforme u Srbiji, na podršci implementaciji ZIO i izvršitelja u naš pravni sistem.“
To znači da iza celog projekta stoji američki USAID, nemački partneri i srpsko Ministarstvo pravde.
Izvršiteljima će asistirati i policija kada proceni da je takva pomoć potrebna, jer profesionalni, baš kao ni sudski izvršitelji nemaju pravo da koriste prinudu.
Što se tiče plaćanja privatnog izvršitelja, poverioci će im davati honorare u skladu s Pravilnikom o tarifi o nagradama i naknadama koji je doneo ministar pravde.
Izvršitelj ima pravo na nagradu prema visini glavnog duga – što je jedan deo nagrade, a drugi deo se odnosi na nagradu za uspešno izvršenje, koja se određuje prema vrednosti onog što je naplaćeno, ukazao je pomoćnik ministra pravde Vojkan Simić.
Ukupno na dinarsku protivvrednost od 5.000 evra, izvršitelj bi mogao da zaradi 430 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Predstavnici Ministarstva pravde tvrde da privatni izvršitelji uveliko rade u Makedoniji, Rumuniji, Češkoj, Poljskoj, Mađarskoj, Estoniji, Litvaniji, Bugarskoj i Holandiji.
Na kraju možemo da zaključimo da će građani u narednom periodu, naročito oni siromašni ili slabijeg materijalnog statusa (pošto se polako gubi srednji sloj) biti na posebnom udaru sudskih izvršitelja.
Dužnici će biti izbacivani iz svojih stanova, kuća i lokala, popisivaće se i oduzimati pokretna imovina. A gde je tu poštovanje Ustava i elementarnih ljudskih prava građana?
Član 20 Ustava Republike Srbije jasno kaže: „Ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom mogu biti ograničena ako ograničenje dopušta Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajemčenog prava. Dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može se smanjivati.“ A u članu 22 stoji: „Građani imaju pravo da se obrate međunarodnim institucijama radi zaštite svojih sloboda i prava zajemčenih Ustavom.“ Očekuje se da će Ustavni sud u skladu sa Ustavom rešavati razne slučajeve kršenja ljudskih prava.
Građani, koji duguju državi novac za komunalne i druge razne dažbine, a koje je kontaktirala redakcija „Pečata“, rekli su nam da neće dozvoliti uterivačima dugova da im upadaju u porodične domove i otimaju i popisuju imovinu. Braniće svoj kućni prag od državnih „reketaša“. Koje će biti posledica toga, pokazaće vreme… Eto, još jednog primera posledica loše reforme pravosuđa.

_______________

Ko vodi Komoru izvršilaca?

Osnivačka skupština je 14. maja 2012. godine usvojila Statut Komore izvršitelja, kao i druge akte iz nadležnosti Komore.
Izabrani su organi Komore. Za predsednika Skupštine izabran je Miloš Dumić, za zamenicu predsednika Skupštine Danica Čolović, a za predsednika Komore izabran je Mihajlo Dragović, za zamenicu predsednika Komore Svetlana Manić. Za predsednicu Izvršnog odbora izabrana je Dragana Stojkov, a za članove Odbora Tamara Pajković, Biljana Petrović, Ivan Mladenović, mr Vujadin Masnikosa. Za predsednika Nadzornog odbora izabran je Nebojša Spasojević, a za članove Mile Simojlović i Živan Milinov.

[/restrictedarea]