U maloga Jove svirala od zove

Piše Dragomir Antonić

Ipak se nešto menja. Nadajmo se da će stvari krenuti nabolje. Verujem da će se mnogi od nas urazumiti i prihvatiti i posla i odgovornosti. Od pročitanih vesti neće vam biti bolje, već samo gore, sa osećanjem otužnosti u duši i stomaku

 

Bogu hvala završeni su i predsednički izbori. Sve čestitke pobedniku,Tomislavu Nikoliću, novom predsedniku države Srbije.
Prođe i Spasovdan, slava grada Beograda. Vreme je da se vratimo običnim i svakodnevnim poslovima. Njih niko neće završiti umesto nas, niti će nam propušteno vreme neko nadoknaditi. Iskoristimo vreme koje nam je Bog dao. Uradimo nešto korisno za sebe. Nikad nećemo biti mlađi nego što smo danas. Naprimer, ovo je doba kad cvetaju zove. Ima ih skoro na svakom mestu. Rastu svuda. Najviše po vlažnim i zapuštenim mestima, po naseljima i oko njih, po obodu šuma i šumskim prosecima. Zova je, kao i kod mnogih drugih naroda, i kod Srba demonsko drvo. Veruje se da u njemu borave vile i ako ga neko poseče ili namerno polomi stići će ga kazna. Kazna se javlja u obliku teške bolesti, kad se oduzme jedna strana tela. U srpskim pripovetkama posvećenim nemogućnosti sakrivanja istine, odnosno verovanju da se ništa doveka ne može kriti, zova igra veliku ulogu. U priči o caru Trajanu i kozjim ušima iz zemlje kojoj je poverena tajna o nakaznim carevim ušima iznikne zova, i kad su mladi čobani od njenih prutova načinili svirale, i počeli svirati, kroz sviralu se čuo glas „ U cara Trajana kozje uši“.

[restrictedarea]

ČIKA TUCINA ZOVA
U narodnoj medicini zova ima široku primenu i upotrebljava se za lečenje nazeba, velikog kašlja, grudnih bolesti i kao purgativ protiv zatvora. Blaženopočivši dr Jovan Tucakov, koji je voleo da se kod upoznavanja predstavlja kao „čika Tuca“, u znamenitoj knjizi „Lečenje biljem“ navodi da se cvet od zove bere po lepom i suvom vremenu, čim se cvetići počnu otvarati. Cvetovi se pažljivo makazama odrežu, nose kući, i nanižu na konac kao duvan, i obese na suvom, ali promajnom mestu da se osuše. Kad su cvetovi potpuno suvi, onda se krune nad rešetom, sitom ili đevđirom, tako da u njima ostanu peteljke, a prođu cvetići, koji su pokupe i stave u drvene kutije ili deblje kese od hartije, i kasnije tokom godine koriste kao tej ili čaj.
Od cvetova zove se može praviti i veoma ukusan sirup ili sok. Pravim ga godinama, a ove godine ubrane cvetove od zove doneo mi je iz Golubca moj prijatelj, g. Zoran Raičević. Sok se pravi jednostavno i sem vremena ne zahteva velikog napora. Evo kako ga pravim: U šerpu stavim pedesetak cvetova zove i nalijem sa pet litara kupovne, „Zlatibor“ vode. Poklopim i ostavim da odstoji dvadeset i četiri sata. Cvetove izvadim, a vodu procedim kroz đevđir. U proceđenu vodu stavim tri kilograma šećera i sve lagano mutim da se šećer što više istopi. Šerpu stavljam na ringlu i na srednje jakoj vatri sve vreme mešajući čekam da voda proključa. Posle minut ključanja sklanjam šerpu i ostavljam da se hladi na šporetu, a potom je poklopim i iznesem na terasu. Kad je potpuno ohlađena sipam u staklene flaše. Sirup se služi hladan i razblažen sa vodom. U sok ne stavljam limuntus, i ako to mnogi rade. Uz malo truda i malog troška sami ste napravili sirup koji će vas osvežavati bolje nego bilo koje gazirano piće.

ZAKASNELI VRBOPUC
Dok zova stoji u vodi, vi možete za to vreme svašta da uradite. Možete čitati pesme („U maloga Jove frulica od zove“) ili pretresti ormare i baciti stvari koje vam nisu potrebne, a što ste sebi obećali još prošlog ili pretprošlog proleća da ćete uraditi. Ako vas više interesuje kako i koga sve ogovaraju naši vrli državni činovnici, onda čitajte „Vikiliks mi javlja“ od dr Vojislava Šešelja. Tako možete saznati (str. 931,telegram od 14. septembra 2009) da gradonačelnik Krupnja Savo Dorić, lekar, kaže američkim predstavnicima da „Velimir Ilić nikad i nije bio racionalan“ i objasnio Ilićevo neracionalno ponašanje „ nedavnim moždanim udarom koji ga sprečava da razumno razmišlja“. Na strani 926, u telegramu od 21. avgusta 2009, potpisanom sa Braš, piše da na pitanje o poseti ruskog predsednika Dimitrija Medvedeva, Đilas kaže „da se trudi da minimalizuje svoju ulogu u pripremama zbog svog generalno negativnog pogleda na sveukupne rusko-srpske odnose, a i vrlo zahladnele odnose sa ruskim ambasadorom u Srbiji“. Ista Braš na strani 754, pišući o ratu Rusije sa Gruzijom navodi reči Dušana Spasojevića, državnog sekretara u Ministarstvu odbrane da „u Srbiji nema iskrenih proruskih osećanja, već da je ruska podrška Srbiji u SB UN naterala vladu da tretira Rusiju kao prijateljsku zemlju, ali nama je svima poznata naša prava istorija sa Rusima, a ona nije bila prijateljska“.
Sve ovo i mnogo čega drugog možete pročitati u Vikiliksu. Od pročitanih vesti neće vam biti bolje, već samo gore, sa osećanjem otužnosti u duši i stomaku. Zato je važno da imate sirup ili tej od zove koji ste sami napravili. Popijte delo vaših ruku i odmah će vam biti lakše.
Ipak se nešto menja. Nadajmo se da će stvari krenuti nabolje. Verujem da će se mnogi od nas urazumiti i prihvatiti i posla i odgovornosti. Učinimo nešto sami jer u pitanju je maj mesec, a kad stigne taj prolećni mesec zaljubi se i onaj koji to nije nameravao. Zašto je tako, nauka do sada nije uspela da odgonetne. Stariji i, veruje se, mudriji ljudi tvrde da je to zbog zakasnelog vrbopuca. Zaljubljeni ne tvrde ništa. Srbi koji mnogo toga znaju, ovaj mesec su nekad zvali: carski, cvetni, cvetnik, cvetalj. Jednostavno, svako ko je zaljubljen oseća se kao car, a osoba u koju je zaljubljen za njega ima izgled najlepšeg cveta. Tako bar piše u „Srpskom narodnom kalendaru“.

[/restrictedarea]