Tadić-Nikolić, izgubljeno u prevodu

Piše Branko Radun

Kako bi izgledala kohabitacija novog predsednika i potencijalnog premijera Srbije?

 

Kako su se završili predsednički izbori, tako je započeta nova kampanja – kampanja za premijera Borisa Tadića i vladu koja bi odgovarala DS-u. Kako su drugi igrači na sceni nejedinstveni i ne drže pod kontrolom medije i tokove novca, demokrate imaju stratešku prednost i pored poraza na parlamentarnim i predsedničkim izborima (gubitak 600.000 glasova). Tako je u Srbiji, eto, moguće da gubitnik na predsedničkim izborima drsko pretenduje na mesto premijera i na to da njegova stranka formira vladu ignorišući ne samo stranku koja je dobila najviše glasova i mesto predsednika, već i druge političke aktere na sceni.

DS NEMA ALTERNATIVU

[restrictedarea]

Čim su se oporavili od šoka poraza na predsedničkim izborima, demokrate su se konsolidovale i krenule u kontranapad. Isturili su Tadića kao „novog kandidata za premijera“, što su horski podržali i mediji i prorežimski analitičari. Analitičar Đorđe Vukadinović je čak bio primoran da se distancira od interpretacije izjave date „Tanjugu“, u kojoj bi izbor Tadića za premijera bio po njemu spasonosan i za DS. Situacija je baš „nezgodna“ oko izbora koji su rezultatom neprijatno iznenadili establišment, pa se tako i Vukadinović našao u situaciji da kaže da je „Nikolić pobedio onda kada je za to bilo najmanje osnova“, iako znamo da je bilo i previše „osnova“ za ovakav ishod izbora. Vukadinoviću je, čak, u nastupu na „RTS“-u zasmetala podrška DSS-a koja je značajno doprinela pobedi kandidatu Nikoliću.
Osim toga, većina prorežimskih novinara i analitičara odjednom su otkrili sve blagodati kohabitacije, iako su pre Tadićevog poraza govorili o takvom scenariju kao o noćnoj mori, u kojoj će predsednik vući na jednu, a premijer na drugu stranu. No, kohabitacije su u svakom slučaju rizične i nestabilne i u stabilnijim političkim sistemima, a kamoli u Srbiji koju čeka novi talas ekonomske krize i pritisak da se prizna Kosovo i zemlja uvede u NATO.
Istovremeno, analitičari i mediji, preko noći su shvatili da predsednik po Ustavu i nema neka posebna ovlašćenja, iako su o tome godinama ćutali. Tako je još pre inaguracije novog predsednika, Tomislav Nikolić potpuno ograđen visokim zidom ustavnih ovlašćenja i pretvoren u nekakvog protokolarnog monarha koji bi pasivno posmatrao rad vlade, u kojoj bi demokrate radile šta im je volja.
Svi oni koji su pomislili da će se demokrate pomiriti sa porazom na predsedničkim izborima, očigledno nisu upoznati sa tipom ljudi koji sačinjava njen vrh. To su ljudi bez velikog talenta, a sa ogromnim ambicijama i još većom pohlepom. Oni veruju da su kao „evropejci“ predodređeni da vladaju Srbijom još najmanje 20 godina. Ignorisanje izborne volje građana logična je reakcija onih koji dobro znaju šta bi sve izgubili gubitkom vlasti; alibi za sve i dalje je – evropska budućnost „koja nema alternativu“. Pošto ni oni nemaju alternativu, onda ni Boris Tadić nema alternativu, bez obzira na to što je izgubio izbore, i pored svih medijskih manipulacija, prljavih kampanja, kupovina i preprodaja glasova i krađe istih.
Što se tiče samo krađe na izborima, režim se potrudio da institucije ignorišu pritužbe i prigovore, da mediji o tome ćute, a da se opozicija ućutka. Zato je na kraju ostalo premalo dokaza o izbornoj krađi, kao i ogromnim razmerama izborne prevare i obmane. I oko ovoga će imati dvostruku kampanju – sa jedne strane će prikrivati dokaze krađe i zataškavati slučaj, a sa druge strane će podsticati i prozivati novog predsednika Nikolića da održi izborno obećanje i istraži izbornu krađu veka. Ako Nikolić ne želi da bude pod udarima sa te strane, i ako želi da istraži istinu o izbornoj krađi, on bi morao da inicira formiranje nezavisne komisije koja bi objektivno i ozbiljno istražila izbornu bruku i sramotu koju su nam priredili demokrate i njihovi kompanjoni.

SRPSKI JANEZ
Pored dvostrukih udara po novom predsedniku koji bi trebao da bude „izolovan“, demokrate će nastojati da vrući krompir kosovskih „pregovora“ ubace upravo njemu u ruke. Naime, jasno je da je posle pregovora koje su vodili Borko Stefanović i Boris Tadić, u kojima je prihvaćeno da se prištinske vlasti predstavljaju kao nezavisna država, malo ostalo od „srpske tapije na Kosovo“. Zato bi sada (pret)poslednju fazu prihvatanja secesije trebalo „prepustiti“ Tomislavu Nikoliću, a da pri tome „novi“ premijer Boris Tadić vodi suvereno vladu i kontroliše sve u državi. Ako Nikolić ostane usamljen i izolovan, a pri tome medijski šikaniran kroz nastavak „negativne kampanje“ od strane marketinške agencije zvane DS, njegov će autoritet biti oslabljen, a kapacitet za promene koje je obećavao u predizbornoj kampanji – doveden u pitanje.
Na kraju, ali ne i najmanje važno, jeste to da su demokrate spremne da igraju na različitim nivoima „prljavo“ i da se u tome ne libe da falsifikuju i izjave svetskih lidera. Tako se u subotu u Moskvi predsednik Rusije Putin sreo sa predsednikom Srbije Nikolićem, i tada je saopštio da „Tomislav Nikolić može da računa na rusku podršku u realizaciji svoje politike“. I onda je predsednik Rusije po „našim“ agencijama dodao „znam da je Boris Tadić bio vaš protivnik u kampanji. Ali, pošto sam ja sarađivao sa njim prethodnih godina zamolio bih vas, i to je neobično u mojoj molbi, da ga pozdravite i da mu prenesete moje najbolje želje za budući rad“. No, problem je taj što kraj izjave u originalu na sajtu predsednika glasi: „…prenesite mu moje reči zahvalnosti na zajedničkoj saradnji i želim mu sve najbolje“. Dakle, predsednik Rusije ne spominje nikakav „budući rad“ Borisa Tadića, a oni u agencijama koji su ovo „dopisali“, stvorili su utisak kod javnosti da Putin maltene podržava Tadića, i to kao mandatara vlade. Pošto Tadić već ima podršku Zapada da ignoriše poraz na izborima, bilo bi zgodno da torpeduje i posetu Tomislava Nikolića Moskvi, te da se kroz usta Putina podrži i „premijer Boris“.
Na taj način nastoji se ponoviti u Srbiji slovenački scenario – kada se onaj koji je izgubio na izborima voljom građana (Janez Janša), voljom američke moći i angažmanom američkog ambasadora ipak vraća u sedlo vlasti, i ostaje još jedan mandat na čelu vlade. Narod na izborima bira, ali posle izbora, nažalost, ambasador ili ambasadori sastavljaju vladu. Tako će Srbija, sva je prilika, dobiti svoga Janšu – Borisa.

[/restrictedarea]