Odgovor Anđelkovića Antoniću

Odgovor Dragomira Anđelkovića na reagovanje Slobodana Antonića „Šta spaja ,drugu’ i ,trogloditsku’ Srbiju“, objavljeno u prošlom broju „Pečata“

U tekstu „Lepeza žutih odgovora“ („Pečat“, br. 213) bavio sam se fiktivno vlaškom strankom NOPO, koju „kadrovski“ i „ideološki“ podržava NSPM, a koja (kao i druge slične instant partije) ima za cilj da odvuče što više nezadovoljnih glasača, prevashodno od DSS-a i SNS-a. Pošto NSPM, na čelu sa Vukadinovićem i Antonićem, ima veliku, a sramnu ulogu u kontekstu izborne kampanje režima koji je zemlji naneo ogromnu štetu, podsetio sam čitaoce i na njegove „korene“. Propagandna mašinerija DS-a održava lažni imidž Vukadinovića i Antonića kao „pravih srpskih patriota“ i „slobodomislećih intelektualaca“, pa oni imaju izvestan kapacitet da, na ovaj ili onaj način, navedu deo birača koji žele promene da krenu stranputicom. Stoga, mislim da je potrebno, pogotovo kada su se izbori primakli, tome parirati.
Što se Antonića tiče, on u svojoj reakciji na moj tekst nije ni pokušao da objasni veze NSPM-a sa Soroševim fondom i evroatlantističkim vremenom (i to iz doba dok je ono u punoj meri bilo na liniji ideja svog osnivača Srđe Popovića, koji je 1994. godine izjavio za hrvatski „Globus“: „Nema mira dok Srbija ne bude vojno poražena“). Izbegao je Antonić i da pomene, a kamoli prokomentariše, navedene njegove i Vukadinovićeve hvalospeve na račun čelnika sadašnjeg režima ili „manjinsku“ političku ulogu NSPM-a u vezi sa NOPO-om. Umesto svega toga, čak me ni argumentovano nije napao. Obasuo me je mnoštvom ličnih uvreda, koristeći rečnik koji ne služi na čast jednom profesoru univerziteta. Za njega sam – zajedno sa ostatkom „Pečata“, ali i drugim patriotskim kritičarima režima – deo „trogloditske“ (pećinske) nacionalističke Srbije, koju Antonić vređa kako ne bi ni Teofil Pančić.
Tu se radi o primeni iste matrice na kojoj režim zasniva svoju kampanju. Svestan je nemogućnosti da posle svega što je učinio naciji sebe predstavi u lepom svetlu, pa stoga blati opoziciju, kako bi ona sa filom od laži delovala gore od njega. O ulozi koju u vezi sa tim igraju Antonić i Vukadinović pisao sam zajedno sa Brankom Radunom u tekstu „Hajka na opoziciju prorežimskih analitičara“, koji je objavljen na sajtu „Vidovdan“ (www.vidovdan.org). Zanimljivo je da Antonić u svom reagovanju na moj tekst nedavno objavljenim u „Pečatu“, zapravo polemiše sa stavovima iznetim u pomenutom vidovdanskom članku iz januara 2012. godine. I na taj način pokušava da preusmeri pažnju sa novopromovisane direktne političke uloge NSPM-a, te da loptu prebaci u dvorište Tadićevih opozicionih oponenata. Međutim, u članku „Lepeza žutih odgovora“, da se još jednom podsetimo, bavio sam se NSPM-om kao pratećom grupom političko-cirkusantskog „holdinga“ NOPO-a, a ne prevashodno ulogom koju njegovi „analitičari“ na drugi način imaju u režimskoj kampanji protiv SNS-a i DSS-a.
Kada smo kod opozicije, u svojim tekstovima objavljenim u „Pečatu“ i te kako sam bio kritičan i prema njoj, a pogotovo prema najvećoj opozicionoj partiji – SNS-u. No, za sve postoji vreme i mesto. Približili su se izbori, a državu vodi režim za koji vidimo da je Srbiju zavio u crno, kako u ekonomsko-socijalnom pogledu, tako i kada se radi o podrivanju teritorijalnog integriteta države (fazna izdaja Kosova i Metohije, drastično proširivanje autonomije Vojvodine, uvođenje Turske u Rašku). S druge strane imamo nacionalno opredeljenje opozicionih stranaka, kojima mnogo toga možemo da zamerimo, ali ne i da ih optužimo da su srušile niz nosećih stubova države. Otuda, relativizovati stvari u predizbornom periodu napadima na bilo koju parlamentarnu, više-manje nacionalno opredeljenu stranku, direktno predstavlja rad u korist opstanka potvrđeno izdajničkog režima. Kada prođu izbori, trebalo bi se kritički odnositi prema novoj vlasti, ali sada izjednačavati, na primer, opozicioni SNS sa vladajućim DS-om, isto je što i podržati Tadića. Antonić i Vukadinović baš to rade!
Za kraj, da se u nečemu složim sa Antonićem. Rekao je: „Vreme je majstorsko rešenje“. Zato, da ne bi imali dileme oko toga ko je ko danas, da se osvrnemo na jedan test koji je već rešen u prošlosti. Tokom polemike koja se u leto 2010. godine, a u vezi sa obraćanjem Srbije Međunarodnom sudu (ne)pravde i potonjim podnošenjem rezolucija OUN-u, odvijala na stranicama „Pečata“ između nas „kriptoanalitičara“ (kako nas NSPM dvojac naziva) i njih, promotera pozersko patriotskog projekta „Tadić-Jeremić“, Antonić je ponudio „lakmus papir“. Kako je napisao: „Ako, naime, Tadić i Jeremić povuku rezoluciju i ako sa ,našim EU prijateljima’ sastave drugu, ,razumniju’, javno ću priznati da je sve ovo sa UN i MSP, od 2008, pa sve do danas, bila najobičnija gluma, vešto fingiranje, predstava za narod, a da su Tadić i Jeremić najobičniji kvislinzi, lažne patriote i prevaranti“ (Pečat, br. 129, od 26. 08. 2010).
Vreme je pokazalo šta se desilo. Režim je učinio baš ono zbog čega je Antonić obećao da će javno priznati da su Tadić i Jeremić „kvislinzi, lažne patriote i prevaranti“. No, on ne da to nije učinio, već je ljutito napustio „Pečat“, prethodno izvređavši one sa kojima je polemisao, a za koje je „vreme“ pokazalo da su bili u pravu. Štaviše, beskrupulozno je nastavio, zajedno sa svojim NSPM kompanjonom, nekada na sofisticiran, ali povremeno i na direktan način, da radi u korist režima. Na to su nas ti „analitičari“ podsetili i sa lakrdijom zvanom NOPO.
Toliko o Antoniću i Vukadinoviću, odnosno o tome ko su oni i šta se krije iza njihovih hvalospeva o sopstvenom „poštenju“ i „moralu“.