Nije svejedno

Piše Aleksandar Đaja

Građani Srbije, hoćete li opet dozvoliti da Tadić i DS postizbornim mahinacijama prekroje narodnu volju i uvedu vas u novu četvorogodišnju noćnu moru?

 

Na Đurđevdan, 6. maja 2012. godine, desilo se ono što je i bilo očekivano: najveći broj poslaničkih mesta u Skupštini Srbije osvojila je Srpska napredna stranka, dok su u drugi krug izbora za predsednika Srbije ušli Tomislav Nikolić i Boris Tadić. Uprkos najprljavijoj kampanji vođenoj od kad je u Srbiju uveden višepartijski sistem, uprkos totalnoj kontroli i bestidnoj, gotovo „pornografskoj“ zloupotrebi 99 odsto medija u Srbiji, uprkos tome što, dok ovaj tekst nastaje (a to je duboko u noć, 6. maja), dakle više sati posle zvaničnog zatvaranja biračkih mesta, vlada prava konfuzija u brojanju glasova po celoj Srbiji, kao i u Beogradu, da neka glasačka mesta još uvek nisu zatvorena, dok se glasačke kutije sa Kosova i Metohije voze kamionima „stranih okupatora“ kroz mračna bespuća ka Raškoj i Vranju, sa mogućnošću da na volšeban način usput zamene svoj sadržaj, uprkos tome da su izbori na ivici regularnosti – Demokratska stranka je doživela katastrofalan poraz!

[restrictedarea]

„…DOK SE NE RAZBIJE“
U odnosu na izbore iz 2008. godine izgubila je – 17 procenata glasova, dok je SNS od 0 došao na 25! Iako je taj poraz DS-a neočekivan i bolan, i teško ga je priznati, a još teže sakriti, Boris Tadić se nada da će i ovog puta, uz „saučesništvo“ SPS-a i, po istom modelu iz 2008. godine, uz pomoć svojih „gremlina“, kao što su LDP i URS,  osvojiti i treći predsednički mandat, formirati Vladu i uvesti narod Srbije u novu četvorogodišnju noćnu moru! Što da ne, misli on: „Krčag ide na vodu, dok se ne razbije!“
Građani Srbije, hoćete li opet dozvoliti da Tadić i DS postizbornim mahinacijama prekroje narodnu volju i uvedu vas u novu četvorogodišnju noćnu moru? Hoćete li dozvoliti da se taj „krčag“ razbije o vašu glavu – a, ne o njihovu?
Nemoguće je da ste zaboravili da je tokom protekle četiri godine režim Borisa Tadića umesto obećanih 200.000 radnih mesta, otpustio 400.000 radnika. Da 688.000 penzionera imaju primanja koja su niža od 15.900 dinara. Da je priča o 1.000 evra besplatnih akcija jedna od najvećih laži u novijoj istoriji evropskog parlamentarizma? Da je danas „partija gladnih“ najveća partija u Srbiji. Da je „imovina koja je bila u vlasništvu 10 miliona ljudi preko noći postala vlasništvo 10 porodica“!
Građani Srbije, da li vam je svejedno što Milosija Milinković (78 godina), koja je bolesna i živi sama, prima penziju od 8.500 dinara, koja nije dovoljna ni za minimalne potrebe, dok socijalnu pomoć ne prima jer ne ispunjava uslove? Da li uopšte čujete njene reči ili mislite da je to samo glas iz televizora: „Ne znam kako ću da se snalazim i da se grejem, i sve to. Imam račun od januara 3.500 za struju i ekstrateleviziju, to nisam platila, a sad ću da dobijem novi račun. Nisam platila, nemam od čega. Plaćam lekove“. Magistar Nadežda Satarić iz organizacija „Amiti“, kaže: „Krompir, pasulj, hleb, to je njihova potrošnja, nema potrošnje mesa, nema potrošnje voća, mleka, mlečnih proizvoda. Ono što je još crnje, oni nemaju novac da plate lekove. Više od 90 odsto siromašnih starih ljudi ima po četiri-pet oboljenja“. Istovremeno, najbogatiji gradonačelnik u regionu i potpredsednik DS-a ima četristo-petsto miliona evra, „zarađenih“ u proteklih četiri-pet godina, od kad je u vrhu vlasti! A koji već izjavljuje: „Ujedinjeni regioni Srbije su ispod cenzusa, ali ću ja ponuditi URS da i dalje ostanu sa nama“… Pa, kako to? Da li je to poštovanje volje birača koji su odredili da URS ne pređe cenzus u Beogradu – ili je Beograd, Đilasova prćija, u kojoj on po svom ćefu deli odbornička mesta kao gumene bombone?
Beograđani, kako je moguće da vam je bilo svejedno, pa ste dali glasove Đilasu (ukoliko nije u pitanju velika izborna krađa), kada je Okružni sud u Ljubljani zbog korupcije, u petak 30. marta 2012. godine, osudio na godinu dana i pet meseci zatvora Ivana Zidara, direktora (sad već propalog) SCT-a, firme koja je gradila „najskuplji most na svetu“, Most na Adi u Beogradu? Da li vam je svejedno što zvaničnu cenu (prema procenama stručnjaka kreće se od oko 500 miliona evra, dakle kao tri „obična mosta“) Dragan Đilas do danas nije saopštio javnosti? Kako je moguće da to nije bilo svejedno Slovencima, a bilo je svejedno vama?!

NIKADA NIJE KASNO
Da li vam je zaista bilo svejedno da je RRA  na dan izbora, zbog navodnog kršenja izborne tišine, zatvorila program jedino opozicione televizijske stanice „Svet plus info“? Šta je to toliko bilo neophodno da se sakrije tokom izbornog procesa u Srbiji?
Da li vam je normalno što pod vlašću DS-a naša „poznata“ dramska spisateljica i profesorka na FDU, nekadašnji kandidat LDP-a za gradonačelnika Beograda, kupuje kokain na ulici, pa se u nagodbi s Tužilaštvom (jer joj je suprug bivši francuski ambasador u Beogradu) protiv nje – obustavlja krivični postupak, koji bi joj mogao doneti kaznu do tri godine zatvora? Nema čak ni suspenzije na fakultetu, već ona nastavlja da uči svoje đake – kako se „ušmrkava“? Nastradaće samo diler koji joj je prodao kokain!
Tako to obično i biva u ovakvoj „pravnoj državi“… Kako na ulici, tako i u politici… Prodavac i kupac uvek zarade, obično stradaju kuriri. Građani Srbije, građani Beograda, zar vas više nije sramota da budete „kuriri“, koji raznose glasove u korist DS-a i režima Borisa Tadića, misleći da time učestvujete u kreiranju svojih sudbina? Kao da je pod režimom za koga ste glasali, za vas ikada i bila predviđena nekakva sudbina…
Razmislite o tome do 20. maja. Nikada nije kasno. Samo nemojte da vam bude svejedno.

[/restrictedarea]