Mizantrop: Pobuna protiv društvene laži

Piše Raško V. Jovanović

Prerađujući adaptaciju  koju je Jan Kot načinio  prevodeći „Mizantropa“ na poljski jezik,  reditelj Egon Savin približio je čuvenu Molijerovu komediju našoj stvarnosti, opterećenoj licemerjem partokratskih glavešina

U sezoni u kojoj je izveden rekordno mali broj premijera, evo još jednog noviteta, u „Narodnom pozorištu“, koji će, nadamo se, imati zadovoljne i zahvalne gledaoce. „Mizantrop“ Žan-Batista Poklena Molijera, prvi put prikazan 1666. godine, salonska je komedija u stihovima suptilne i suzdržane komike i, ne bez razloga, smatra se vrhuncem profinjene duhovitosti velikog francuskoga pisca i  klasicističke komediografije uopšte. Ostavši posle zabrane „Tartifa“ i „Don Žuana“ bez podrške Luja XIV, Molijer se sa gorčinom latio da piše „Mizantropa“.
Dotad je mislio da su mu najveći protivnici članovi društva što zastupaju arhaičan i represivan moral, i zato je upravo njih ismejavao u svojim komedijama. Međutim, imao je prilike da uvidi kako su mu bili  od  slabe pomoći kako dvorjani, tako i  uglednici  iz aristokratskih salona,  koji su inače lepo primali njegove komade, te je stoga o njima stekao utisak da su mu saveznici u lansiranju galantne kulture, prožete epikurejskom vedrinom, bezbrižnošću i optimizmom, kao i širinom duha što teži modernijem poimanju slobode koja počiva na višem stepenu tolerantnosti pri potrazi za većom merom ljudskosti. Glavni lik ove komedije, Alsest odbija da se povinuje društvenim etičkim shvatanjima. Zalažući se za čestitost, on obavezno zahteva iskrenost u svemu, pa i u ljubavi.
Iako takvih uverenja, on je zaljubljen u mladu i lepu udovicu Selimenu, koja nastoji da se svidi svima. Upravo u njenom pariskom salonu, koji posećuju razni zvaničnici i ljudi bliski dvoru, zbiva se od jutra do večeri radnja ove komedije. Netalentovani pesnik Oront, mlad markiz Klitandar i politički moćan Akast laskaju i udvaraju se  Selimeni, koja u tome uživa, što posebno nervira Alsesta koji ostaje beskompromisan uprkos savetima njegovog prijatelja Filenta da se smiri i svoj oštar stav zameni uglađenijim ponašanjem, jer će izazivajući sukobe  teško opstati u društvu. Prilikom izvođenja ove komedije u prošlosti se redovno postavljalo pitanje opredeljenja za Alsestov ili za Filentov stav. U komediji koju je prvobitno nazvao „Mizantrop ili tužan ljubavnik“, Molijer je sa uspehom ostvario granični međuprostor na kojem se komedija kao žanr, tako reći, dodiruje sa tragičkim osećanjem sveta, a da pri tom i dalje ostaje komedija.
Jan Kot je na poljski jezik preveo u prozi „Mizantropa“ i  delo preradio i  osavremenio začinivši tekst nizom aluzija na aktuelne pojave, ne samo u politici, nego i u oblasti filozofije i teorije, počev od strukturalizma do psihoanalize posle Frojda. Kako kretanja i pojave od pre više od pola veka nisu više aktuelne, opredeljujući se za izvođenje Kotove prerade, prikazivane u prevodu Petra Vujičića 1976. godine u Narodnom pozorištu, reditelj Egon Savin je taj tekst prilagodio našem vremenu i uspeo da ova predstava u zavidnoj meri korenspondira sa   današnjom situacijom u kojoj Molijerove dileme u „Mizantropu“ mogu da izgledaju naivno, pa i deplasirano. Zato što u vremenu poremećenih vrednosti, da kažemo tranzicionom, kada su se izgubile skoro sve norme društvenog ponašanja i morala, kada su pali svi obziri i kada su dozvoljeni  marifetluci svih vrsta, Alsest izgleda kao čudak posebne vrste, da ne kažemo kao čovek koji je pao sa Marsa. Pa ipak, njegova mizantropska pobuna  u ovakvoj situaciji ima opravdanje i potpuni smisao. Zato je i umesno izvođenje  ove predstave na Velikoj sceni Narodnog pozorišta.
Veoma  prikladno rešena scenografija Borisa Maksimovića imala je dva dela – prednji koji je mogao biti Selimenin  prvenstveno poslovni prostor i iza njega deo pozornice odeljen pokretnim širokim vratima, drugi poslovni prostor sa kompjuterima u kojem su, pored Filenta i Elijante, sedele dve menadžerke. Čitav ambijent podsećao nas je na sedište neke stranke ili pak menadžerske asocijacije.
U okviru dosledno vođenog rediteljskoga postupka, koji je Egon Savin saobrazio sa Molijerovim delom, postignuto je da glumačka ekipa markantno individualizuje svaki pojedini lik. Nikola Jovanović tumačio je Alsesta potpuno u skladu sa prvobitnim naslovom dela: odista je bio tužan ljubavnik, sklon crnom humoru, ali i koleričnoj razdraženosti, što je ispoljavao na vrlo karakterističan način.    Selimenu je Nina Janković sa izrazitim scenskim šarmom oživela i dočarala kao ličnost koja ne bira sredstva u nastojanju da se domogne do što boljih pozicija.

____________

M I Z A N T R O P
U Narodnom pozorištu, u Beogradu
PREMIJERA maj 2012.
ŽANR Komedija
PISAC Žan-Batist Poklen Molijer
ADAPTACIJA Jan Kot – Egon Savin
REŽIJA Egon Savin
GLUMCI Nikola Jovanović, Aleksandar Đurica, Branko Vidaković, Nina Janković, Dušanka Stojanović Glid, Zlatija Ivanović. Ljubivoje Tadić, Miloš Đorđević, Miloš Lalović, Maja Lukić i  Valentina Velkov