Kako onemogućiti srpsku dijasporu da glasa

Piše prof. dr Jasmina Vujić

U medijima je proturena slika da srpska dijaspora nije zainteresovana da glasa. Smanjivanje broja biračkih mesta znači da glasači u SAD-u, Kanadi ili Australiji da bi glasali moraju da pređu stotine i nekad hiljade kilometara

 

Sa promenom koja se desila 2001. godine, srpska dijaspora se naročito u prekomorskim državama, kao što su SAD, Kanada ili Australija, ponadala da će se konačno normalizovati odnosi sa Maticom i krenuti zajedničkim snagama u uspostavljanje pravne države i regulisanje pitanja buduće ekonomske, političke, obrazovne, naučne, duhovne i kulturne saradnje dijaspore i matice. Dijaspora je pružila ruku, Matica nije. Dijaspora svake godine šalje doznake Matici, tako da je prošle godine iz dijaspore poslato najmanje 5,5 milijardi dolara, što je bio jedan od glavnih faktora makroekonomske stabilnosti u Srbiji u periodu velike ekonomske krize u svetu. Šta je dijaspora dobila za to – bazično ništa, i čak joj se iz godine u godinu oduzima i ono najosnovnije — pravo glasa.

[restrictedarea]

POSMATRAČI KAO TURISTI
Kao potpredsednik Saveta dijaspore, koji je tadašnja Savezna vlada SR Jugoslavije osnovala 2002. godine, i jedan od dva zvanična predstavnika dijaspore iz SAD-a, aktivno sam učestvovala u borbi za dobijanje državljanstva po skraćenom postupku, za ostvarivanje prava dijaspore da glasa ili u diplomatsko–konzularnim predstavništvima (DKP) u inostranstvu, ili putem pisma, elektronske pošte, ili punomoćja, na regulisanju pitanja vojnog roka za dvojne državljane, na rešavanju pitanja povraćaja imovine i rehabilitacije nepravedno osuđenih, kao i na formiranju Ministarstva za dijasporu. Nas nekoliko je pripremilo detaljan predlog kako bi trebalo da izgleda Ministarstvo za dijasporu i koje bi morale da mu budu dužnosti i obaveze.
Nažalost, posle 10 godina, mogu jedino da zaključim da su odnosi dijaspore i Matice gotovo gori nego što su bili, da dijaspora još uvek ne može da ostvari svoje pravo da glasa putem pisma ili elektronske pošte, da je jedinstveni birački spisak napravljen tek ove godine, i to katastrofalno, tako da izgleda da ima više birača na tom spisku nego što ima Srba, da još uvek nije vraćena otuđena imovina zakonitim vlasnicima, a rehabilitacija nepravedno osuđenih ide veoma sporo i traljavo. Ministarstvo za dijasporu je dodeljeno jednoj minornoj stranki, čiji su članovi (čast izuzecima) podsećali na jagnjeće brigade koje su harale dijasporom. Investitori iz srpske dijaspore su smatrani investitorima drugog reda, kojima ne bi trebalo davati nikakve povlastice, dok su se milioni evra praktično poklanjali „Ju-Es-Stilu“, „Fijatu“, stranim bankama i sl. Srpski stručnjaci, inženjeri, naučnici, profesori sa ogromnim iskustvom u zemljama širom sveta nisu potrebni Matici, jer partokrate sve to znaju mnogo bolje. Svedoci smo da je nauka bačena na kolena, Institut u Vinči uništen, a obrazovanje dovedeno na najniže grane, kao i nekada čuveni Beogradski univerzitet.
Kao primer sistematskog sprečavanja dijaspore da glasa, navešću samo nekoliko primera iz ličnog iskustva. Iako sam se uredno i na vreme registrovala da glasam u DKP u Čikagu 2007. godine, i mada sam otišla da glasam, nisam mogla da ostvarim to pravo pošto su spiskovi za Čikago poslati u Vašington, iz Vašingtona u Čikago, i tako ukrug. Niko nije mogao da glasa. Do danas nisam dobila obaveštenje da li je iko odgovarao zbog slanja pogrešnih spiskova na izborna mesta. Drugo, Konzulat u Čikagu je morao da proveri spiskove i da o greškama obavesti nadležne da bi se to što pre ispravilo.
Pre četiri godine, nas nekoliko kolega smo uspeli da sakupimo dovoljan broj registrovanih birača da bi se otvorilo izborno mesto u San Francisko zalivu. Bila sam član Izborne komisije. Ljudi koji su se redovno prijavili i došli da glasaju, nisu mogli da glasaju, jer ih ponovo nije bilo na spisku. A da ne pominjem 19 turista (tj. posmatrača iz raznih stranaka), koji su se pojavili rano ujutro i onda otišli u šoping, da bi se pojavili kasno uveče. Njih nije interesovalo niti naše, niti sopstveno glasanje, zato što njih naravno u našim spiskovima nije ni bilo.

BIRAČKI SPISAK JE FARSA
I ovog puta su se dešavale veoma čudne stvari oko biračkih spiskova i obaveštavanja dijaspore: 1) Nadležni Konzulat u Čikagu nije učinio gotovo ništa da se ljudi koji su imali pravo da glasaju obaveste kako to mogu i da učine. Na primer, dobila sam pismo sa obaveštenjem iz Konzulata samo jedan dan pre isteka roka za prijavu;
2) Pošto su se u zadnjih 10 godina putne isprave i lična dokumenta menjala nekoliko puta, čak i oni koji su na sve načine probali da prate promene i pribave važeća dokumenta su odustali kada su se pojavili biometrijski pasoši i lične karte – sada je potrebno da se lično putuje do Čikaga ili Vašingtona (uz ogromne troškove), što je ranije moglo da se ostvari putem pošte; 3) Rok za obaveštavanje dijaspore je bio izuzetno kratak i niko, na primer, nije obavestio dijasporu u Kaliforniji da je rok za podnošenje prijava 14. aprila, devet sati kraći za njih: rok je bio u tri popodne, a ne u ponoć, jer se računalo prema vremenu u Beogradu! To naravno nije pisalo u obaveštenjima koje je poslao Konzulat; 4) Ovo je bio treći uzastopni put kako je ponovo traženo da se prijavljujemo za birački spisak, iako smo to već dva puta uradili; 6) Niko nije obavestio nas u Kaliforniji da li će biti otvoreno biračko mesto. Nije postojalo nijedno mesto na kojem je moglo da se dobije obaveštenje gde će biti otvorena biračka mesta! Kako smo kasnije pročitali, broj biračkih mesta u dijaspori je prepolovljen. Jedan deo prijavljenih je dobio pismo sa obaveštenjem iz Konzulata, ali na tri dana pre izbora, dok su neki obaveštenje dobili na sam dan izbora, 5. maja! Imajući u vidu da se avionske karte u SAD-u nabavljaju bar dve nedelje unapred, jer su inače izuzetno skupe, ovo je direktno značilo da ljudi iz Kalifornije neće moći da putuju u Čikago na dan izbora i glasaju. Sprovela sam anketu među biračima iz Kalifornije i niko nije mogao da ode do Čikaga da glasa. Veliki broj uredno registrovanih birača uopšte nije dobio nikakvo obaveštenje, iako su se po treći put redovno prijavili, i iako su glasali pre četiri godine.
Uz sve gore navedeno, jasno je da je sve urađeno kako bi se srpska dijaspora sprečila da glasa i kako bi se u medijima proturila slika da srpska dijaspora i nije zainteresovana da glasa. Smanjivanje broja biračkih mesta znači da glasači u SAD-u, Kanadi ili Australiji da bi glasali moraju da pređu stotine i nekad hiljade kilometara! Jedinstveni glasački spisak je farsa, i potrebno je pod hitno oformiti komisiju koja će uporediti spiskove koje ima MUP (tj. spisak građana Srbije koji imaju važeća dokumenta) sa tzv. jedinstvenim spiskom. Ubeđena sam da bi se našle ogromne razlike, te da stoga smatram da su ovi izbori neregularni i da se moraju ponoviti. Takođe se pod hitno mora omogućiti dijaspori sa pravom glasa da to pravo i ostvari ili u diplomatsko-konzularnim predstavništvima (DKP) u inostranstvu, ili putem pisma, elektronske pošte, ili punomoćja.

S poštovanjem,
prof. dr Jasmina Vujić,
Kalifornija, SAD
8. maj 2012.

[/restrictedarea]