Zašto kažeš region, a misliš na Jugoslaviju?

Piše Miodrag Zarković

Skrojena kao po maršalovim željama, nova emisija navodno posvećena „pomirenju“ u stvari je samo još jedna pokazna vežba mržnje prema Srbiji i Srbima

 

Program „Studija B“ jeste televizijski oblik mnogo lošeg alkoholnog pića: njegov otužan ukus neizbežno vam kida i dostojanstvo i unutrašnje organe, a posle osvešćivanja će sigurno da vas boli glava, ali ipak ste ovom konzumacijom uspeli da se barem na neko vreme odmaknete od razuma i odmorite mozak. Možda povlačenje uma na rezervni položaj i nije preterano korisno, ali činjenica je da ljudi često tragaju za takvom vrstom „olakšanja“, a na malom ekranu teško da ćete naći bolje okolnosti za to od festivala televizijskog neukusa koji vam se svakodnevno nudi sa „gradske“ frekvencije – tamošnje voditeljske prišipetlje i njihove sekirom brušene emisije čovek može da izdrži jedino ako otera logiku u ćošak.
Zbog toga, sama zamisao da se kroz program „Studija B“ plasira kakav ozbiljan, intelektualno zahtevan sadržaj, predstavlja izvesnu perverziju. To vam je kao kada biste usred pornića, između dve akcione scene, namontirali epizodu legendarnog „Opstanka“. Prosto ne ide! Tako je ideja da se ponedeljkom uveče na „Studiju B“ prikazuje prvi, petodelni ciklus emisije „Okruženje“, propala već u startu. U zanatskom smislu „Okruženje“ uistinu upadljivo odskače od tragikomičnog ostatka programa, tako da će, sva je prilika, ostati skoro sasvim nezapaženo u svom TV okruženju, tj. moru šarlatanstva.
Srećom. Jer, ono najozbiljnije u „Okruženju“ jeste tinjajuća zlonamernost emisije. Bogu hvala što to niko neće gledati.

[restrictedarea]

„Okruženje“ je, kao i sve zamišljeno da živi hraneći se srpskim mukama, regionalan projekat. Region je, inače, novokomponovana reč za četvrtu Jugoslaviju, onu bez Slovenije (a ponekad sa Albanijom kao dodatkom); što će reći, region je najbezbednije utočište za svakoga ko ne podnosi Srbiju kao državni okvir. „Okruženje“ je u tom smislu otišlo mnogo dalje nego prethodni slični pokušaji, jer je, krajnje otvoreno, potpuno okrenuto celom regionu, kako tematski, tako i tržišno (prikazuje se na lokalnim stanicama u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu, Podgorici, Skoplju, plus Vranju, Prijepolju i Banjaluci). U svakoj emisiji, goste iz nekadašnjih jugorepublika, a sadašnjih država u studiju okuplja voditeljski par Petar Lazić – Nenad Šebek i sa njima razmatra pitanja od regionalnog značaja, kao što su ekonomska situacija, položaj mladih, medijska slika i uticaj velikih sila. Prva emisija, prikazana 2. aprila, bila je posvećena predrasudama.
„Okruženje“ je, dakle, u zanatskom delu bolje od mnogih drugih emisija sličnog tipa, iz prostog razloga što ne ide uživo. Razgovor dva voditelja sa četiri gosta nikako ne može da izgleda privlačno u direktnom prenosu, kada neizostavno poprima odlike bljutave papazjanije (izuzev ako ne zapada u samrtničku dosadu). Ovde se takva zamka izbegava retko delotvornom montažom, kojom su iz rasprave izdvojeni najvažniji delovi, a odbačeni zamorni i isprazni parčići razgovora, tako da diskusija teče živahno, ali bez prostačke užurbanosti. Zanatska umešnost, međutim, ne može da prikrije zloslutnu podlogu „Okruženja“, najsažetije  opisanu kao regionalno takmičenje u samopreispitivanju. Od svakog gosta, naime, očekuje se da sredinu iz koje dolazi zastupa kritički i razborito, da raščlanjuje „svoju stranu“ bez ikakve pristrasnosti i sa naglašenom oštrinom. Vesela, maltene prijateljska atmosfera u studiju neminovno usmerava ceo razgovor na nivo samopodsmevanja, kakvo pamtimo iz dana jugoslovenske bezazlenosti.
Ta vajna bezazlenost titoizma je, međutim, bila veštačka, kao i bezazlenost „Okruženja“. Jer, niko u regionu – pa ni na Planeti! – ne može u samopodsmevanju, tačnije samovređanju, da pobedi nabeđene drugosrbijanske „intelektualce“. Ceo koncept jednostavno pada u vodu onog časa kada u studio kao „srpsku stranu“ dovedete osobu poput Dubravke Stojanović, istoričarke neobično vične pljuvanju sopstvene države i naroda. Pošto je upravo Dubravka Stojanović, sva ustreptala zbog nove prilike da pred kamerama kao pokvarena ploča ponavlja da su Srbi „izgubili četiri poslednja rata iako misle za sebe da su nepobedivi“, bila gošća iz Beograda u prvoj emisiji, iluzija o Lazićevoj i Šebekovoj – pa i emisijinoj – neutralnosti srušena je na samom začetku. Za očekivati je bilo da će zapenušala Dubravka drsko vređati Srbe, dok će ostali gosti u kritikovanju svojih država zadržati meru. Samo bi idiot mogao da pretpostavi nešto drugačije. A Lazić i Šebek nisu idioti.
Niti su idioti finansijeri projekta: „Centar za demokratiju i pomirenje u jugoistočnoj Evropi“, te „Evropski fond za Balkan“. Oni, verovatno, znaju zašto se danas plasiraju upravo ovakve emisije, na ove teme i sa gostima među kojima će „srpski“ predstavnik uvek biti šampion mržnje prema sopstvenom narodu.
Jedino je idiot, iz njihovog ugla gledanja, onaj koji ih je usmerio ka „Studiju B“ kao glavnom prikazivaču u Srbiji. Srećom, pa to niko neće da gleda.

[/restrictedarea]