Prst u vodi

Piše Aleksandar Đaja

Amerika se okrenula drugoj opciji u Srbiji, s kojom može da pregovara, možda teže i sa manje ustupaka sa srpske strane, ali bez laži, obmana i korupcije. To je Đilasa i DS bacilo u najdublji očaj od kada su na vlasti

 

Čuveni antički filozof Heraklit je rekao pre 2500. godina: „Kada stavimo prst u Dunav, povezani smo sa čitavim svetom“… Pardon, to je rekao pre nedelju dana u Velikom Gradištu jedan naš savremeni „filozof“, dok Heraklitove reči glase: „Ne može se dva puta ući u istu reku.“
Ali, ni izaći. I u tome leži najveći problem vladajuće partije u Srbiji, Demokratske stranke, koja bi htela da kad god joj se ćefne, ulazi i izlazi – iz iste reke. Indikativan primer takvog ambivalentnog odnosa prema smislu života bili su komentari DS-a o poseti bivšeg legendarnog gradonačelnika Njujorka Rudolfa Đulijanija, Srpskoj naprednoj stranki i njegovoj podršci kandidaturi Aleksandra Vučića za gradonačelnika Beograda. Taj „neočekivani udarac“ DS-ovom kandidatu za gradonačelnika Beograda, Draganu Đilasu, bio je veoma bolan. On je od njega pokušao da se odbrani na način nesrećnika koji je upao u živi pesak, te nastoji da se izvuče, koprcajući se sve više! Razume se krajnji ishod takve tehnologije spasavanja iz živog peska – odavno je poznat i predvidljiv.

[restrictedarea]

ALI, DOK SE TO NE SAZNA…
Kako je sve počelo? Jednostavno. Dragan Đilas je hteo da se „ogrebe“ o posetu i podršku Đulijanija SNS-u i Aleksandru Vučiću, te ga je pozvao i kod sebe u goste. Namera mu je bila da time relativizuje političke poene za SNS, ali i da zaradi nešto za sebe. Međutim, Đulijani ne bi bio najuspešniji gradonačelnik grada, po broju stanovnika velikog kao dve Srbije, da tu varijantu nije glatko odbio zbog nemogućnosti „usklađivanja termina“. Đilasu je pao mrak na oči, a magla na razum, te je odmah na konvenciji „žute koalicije“ u Kraljevu prošle nedelje lansirao paorsku „pljuvačku kampanju“ prema Đulijaniju, Vučiću i SNS-u. Rekao je da je Đulijani čovek koji je svojevremeno izjavio kako je na Kosovu holokaust i da bi Srbiju trebalo bombardovati.
Možda će se jednog dana zaista saznati zašto je, svojevremeno, bio tako medijski satanizovan srpski narod i koja mračna sila stoji iza takve propagande, ali žalosna je činjenica da je Amerika i gotovo cela Evropa zaista podržala bombardovanje Srbije. Pa, samim tim i Đulijani. Pa, samim tim – i Đilasov šef, uzor i bivši predsednik DS-a Zoran Đinđić! Ali, dok se to ne sazna, pitam se…
Ko je otvorio kancelariju NATO-a u Beogradu pre godinu i po dana i na sajtu Nacionalne službe za zapošljavanje objavio oglas da se traži radnik za rad u kancelariji, sa platom od preko1300 evra? DS ili SNS? Ko je u julu 2009. godine, srdačno se rukujući i smeškajući, svečano dočekao Havijera Solanu u Beogradu, nekadašnjeg generalnog sekretara NATO-a, u vreme kada je ovaj izdao naređenje za početak bombardovanja Srbije? DS ili SNS? Ko je bio na mitingu DS-a (a ne SNS-a) pre nekoliko godina u beogradskoj „Areni“? Da nije Gerhard Šreder, koji je bio kancelar Nemačke u vreme NATO bombardovanja? Ko ide svake godine na molitveni doručak kod predsednika SAD-a i Hilari Klinton, čiji je muž komandovao ubijanjem srpskih građana 1999. godine? DS ili SNS? Ko je primio u posetu Beogradu Džozefa Bajdena, kada je ceo grad bio zatvoren za saobraćaj od jutra do mraka, kada su beogradske ulice bile puste, baš kao u vreme bombardovanja koje je Bajden zdušno podržavao? DS i Đilas ili SNS i Vučić? Ko je primao Angelu Merkel, koja je javno uslovila Srbiju odricanjem od Kosova i Metohije zarad dobijanja besmislenog „statusa kandidata“ za EU? Đilas ili Vučić? Ko je primao u goste pilote iz Evrope koji su nas bombardovali kada je Solana dolazio u Beograd, gurajući se u prve redove da bi se slikali s njima? Ministar odbrane Šutanovac iz Đilasovog DS-a ili Aleksandar Vučić iz SNS-a? A, kada smo već kod Solane, zašto ga Đilas tada nije vodio da obiđe ruševine u Beogradu, koje su srušene kada su avioni poleteli njegovim pritiskom na dugme, a zamera Vučiću što to nije učinio sa jednim bivšim gradonačelnikom? Kako to da DS-u i Đilasu prvo nisu valjali Rusi, pa Kinezi, a sada im, izgleda, ne valjaju ni Amerikanci (naš narod za to ima izraz, ali nije za novine) – pa, ipak, i dalje bi da nas vode u EU, odnosno u propast? Najzad, ko je odgovoran što danas, posle 12 godina vlasti DS-a građani Srbije štrajkuju glađu, odsecaju sebi prste, skaču s mostova, zgrada, plene im imovinu, izbacuju iz stanova? Đilas ili Vučić? DS ili SNS? Oni ili mi?

NE U VODU, VEĆ – NA ČELO
Da je Rudolf Đulijani posetio Dragana Đilasa, a ne Aleksandra Vučića – niko ga iz vladajuće koalicije ne bi ni spomenuo u vezi sa podrškom bombardovanju Srbije. Naprotiv. Svi oni bi se beskrajno potrudili da objasne kako je Đulijani član Republikanske partije, koja u vreme bombardovanja nije ni bila na vlasti, te da je, zapravo, o tom zločinu nad građanima Srbije saznao – sa televizije! Međutim, kako je njegova poseta i podrška upućena drugoj strani, Dragan Đilas je dobio nekontrolisani napad gneva, zle volje i patološke zavisti, a beogradskim medijima (koji su 99 odsto pod njegovom dirigentskom palicom) zabranio da s Đulijanijem naprave intervjue! Glavni razlog ovoj zapanjujućoj Đilasovoj boljševičkoj diktaturi nad medijima, jeste, zapravo, činjenica, koju i on dobro zna, da niko iz Amerike, bio on bivši predsednik ili bivši gradonačelnik, nikome ne ide u goste bez naloga ili konsultacije sa Stejt departmentom. Isto važi  i za Đulijanija. Zaključak, je, dakle, prost i duboko frustrirajući za DS: oni više nemaju „tapiju“ ni na odnose sa Amerikom, ni na odnose sa EU. Amerika se okrenula drugoj opciji u Srbiji, s kojom može da pregovara, možda teže i sa manje ustupaka sa srpske strane, ali bez laži, obmana i korupcije. To je Đilasa i DS bacilo u najdublji očaj od kada su na vlasti.
I zato je njihov glavni „filozof“ i vođa stavio prst u vodu – umesto da ga stavi na čelo i duboko se zamisli nad svojom i njihovom sudbinom!

[/restrictedarea]