Makedonija na ivici

Ne zna se šta će biti veća tragedija: ako makedonska policija ne otkrije ubice petorice svojih građana ili se ispostavi da su ubice zaista bili Albanci. Uostalom, nametnuta geopolitička stvarnost Balkana odavno ne podražava istorijsku determinantu poluostrva. Zato je život na Balkanu paradigma bitisanja u konfliktu

O motivu ubistva petorice Makedonaca, uglavnom mladih ljudi, još uvek je rano govoriti. Tek, ne zna se šta će biti veća tragedija za Makedoniju: neotkrivanje ubica ili okončanje istrage u albanskoj zajednici. I jedno i drugo, Makedoniju može da odvede u pakao, u čijem evroatlantskom predvorju ova poput jagnjeta čeka još od raspada Jugoslavije.

Ali, zašto je stanovništvo Makedonije toliko napeto, kada je ova mala država, posle početnih sukoba albanskih pobunjenika sa vojskom i policijom, prikazivana kao uspeh EU i NATO pakta? Kada je tako krotko prihvatila albansku državu na teritoriji Srbije? Pođimo redom i to od početka ove godine.

Mladi Albanci bunili su se u Skoplju zato što nova zgrada muzeja suviše liči na pravoslavni hram. Uzvratili su im mladi Makedonci, u naselju Vevčani, koji su nosili maske uvredljive za muslimane. Odmah potom, zapaljena je crkva u Strugi. Potom je jedan makedonski policajac, dok nije bio na dužnosti, pucao na dvojicu Albanaca. Albanci su uzvratili protestima, koji su okupili hiljade ljudi.

Početkom marta, navijači „Škendije“ iz Tetova, većinski naseljenog Albancima, napali su grupu makedonskih učenika i izboli noževima policajca koji je pokušao da im pomogne. Potom su otkazane sve fudbalske utakmice u višim ligama. Podsetimo, Tetovo je grad na čijem se ulazu, kako je izvestila balkanska „Al džazira“, nalazi karta velike Albanije: jedan jezik, jedan narod, jedna država. Usledili su i sukobi u Strugi i okolini. Kod Skoplja je ubijen Albanac, vlasnik menjačnice. Policija je potom zaplenila hladno oružje kod mladih Albanaca, koji su u autobusima napadali vršnjake Makedonce.

Novinar iz Tetova, Nijazim Muhameti, napisao je knjigu u kojoj dokazuje da su Aleksandar Veliki i car Justinijan albanskog porekla. Njegovo kvaziistorijsko delo ideološka je podloga političkog projekta ujedinjenja svih Albanaca na teritorijama susednih naroda, što ovaj albanski novinar smatra – legitimnim.

Politički vrhunac makedonske krize dogodio se prilikom zvanične posete predsednice albanskog parlamenta, Jozefine Topali. Ona je diplomatski netaktično, u skopskom Sobranju, saopštila da su Albanci dosada čak tri puta „oslobađali“ Skoplje: 1844, 1881. i 1912. godine.

Valja podsetiti da se incidenti u Makedoniji dešavaju uoči majskog NATO samita u Čikagu. Visoki američki zvaničnici još prošlog januara najavljivali su da bi Makedoniji upravo u Čikagu morala da bude upućena konačna pozivnica za NATO.

Makedoniji članstvo u NATO paktu neće doneti relaksaciju unutrašnjopolitičkih prilika. Albanske integracije na pravoslavnom Balkanu snažan su interes NATO pakta, pa bi Makedonija članstvom u ovom vojnom savezu u stvari radila u korist svoje štete.

Videlo se to naročito posle makedonskog priznanja albanske države u Prištini. U tom trenutku, Ohridski sporazum iz 2001. godine, koji je darovao Albancima najekskluzivnija prava i praktično federalizovao Makedoniju, postao je tesan politički okvir. Albanci idu dalje.

To je postalo jasno, kada je potpredsednik albanske skupštine na Kosovu i Metohiji, Džavit Haliti, izjavio da će „tražiti delove Makedonije, ako dođe do promene granica Kosova“. A onda se pojavila do sada nepoznata „armija za oslobođenje okupiranih albanskih zemalja“. Ove nedelje, ta paravojna formacija najavila je napade na makedonske snage bezbednosti, ako se ove u roku od dve nedelje ne povuku s „okupiranih albanskih zemalja“.

Pravoslavni balkanski narodi kao da ne poznaju vlastite istorijske determinante. Oni se pojedinačno suočavaju s evroatlantskim miljenicima, Albancima, a u kolektivitetu, izuzev donekle Grka, rade na međusobnoj šteti, potkopavajući pozicije ne samo jedni drugima, nego i sami sebi, što se najočitije vidi iz makedonskog primera.

Nametnuta geopolitička stvarnost Balkana odavno ne podražava istorijsku determinantu većinski i istorijski pravoslavnog poluostrva. Zato je život na Balkanu pre paradigma bitisanja u konfliktu, nego iskrenog dijaloga kultura i tradicija.

Izvor: Glas Rusije