Đurđevdanski odgovor

Piše Dragomir Antonić

Koliko znate političara koji javno govore da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije? Ko u Srbiji u jeku predizborne kampanje uopšte govori o Kosovu i Metohiji?

Svuda i na sve strane izbori. Ovih dana sam u Grčkoj gde je predizborna kampanja u punom jeku. Obećanja da će biti bolje ako „oni“ pobede daju svi, a da će se desiti propast sveta ako pobede „oni drugi“. Verovatno niko nije u pravu. Moderne olimpijske igre koje se sad zovu „demokratski izbori“ služe pored ostalog i kao velika narodna zabava u kojoj narod, tj. birači i pored svih primedbi koje na igre imaju vole u njima da učestvuju.
Kampanja u Grčkoj slična je kampanji u Srbiji, ali se u jasno uočavaju dve stvari koje pokazuju veliku razliku u odnosu na predizborna takmičenja u Srbiji. Prvo, sve stranke su podjednako, prema političkoj snazi zastupljene na televiziji. Premijer Venizelos u odnosu na glavnog protivnika Samarasa nema privilegiju nastupa u informativnim emisijama. Neka birači sve vide i sve čuju, a zatim glasaju. Druga stvar i svakako važnija je prosta činjenica da sve stranke i svi kandidati svuda i na svakom mestu veličaju Grke i Grčku. Nisam čuo nijednog političara da je rekao da bi Grčka radi ekonomskog i finansijskog napretka trebalo da se odrekne i najmanjeg ostrva. Ama nijedan političar ili državni činovnik, bio komunista ili krajnji desničar, ne dovodi u pitanje nacionalni, državni i teritorijalni integritet Grčke. Tako je u prezaduženoj Grčkoj. Bez obzira na sve nevolje i pritiske o državi i teritoriji se ne pregovara, mada i Grčki susedi imaju velikih aspiracija i teritorijalnih zahteva.

KO SE SEĆA KOSOVA
U Srbiji je malo drugačije. Ovde su na javnoj sceni, umesto da su u zatvoru zbog veleizdaje i rušenja ustavnog poretka, političari i predsednici parlamentarnih stranaka koji se javno zalažu da se država Srbija odrekne svog dela državne teritorije navodno zbog nekakve svetle budućnosti. Ne samo da se zalažu, oni zahtevaju da se ordinarna pljačka i otimačina jednog dela države, u koju oni nisu ništa uložili već samo od nje dobili, što pre prizna. Toroču na sva usta da će čim dođu na vlast (ne daj Bože) promeniti Ustav i priznati „činjenično stanje“. Nazivajući pogrdnim imenima kao zaostale nacionaliste sve koji bi da sačuvaju nasleđeno. Da sačuvaju svoju državu. Pre nego što postavim nagradno pitanje, citiraću jedan deo iz Vikiliksa (Vojislav Šešelj, str. 161). Autor citata je tadašnji (2006) američki ambasador Polt: „Na sahrani Miloševića 80.000 ljudi je na ulicama Beograda. To jedino mogu nacionalisti da okupe“. Sad vam je jasno zašto su „nacionalisti“ opasni za američke ambasadore. U daljem izveštaju on navodi „otupelom biračkom telu je potrebna uverljiva slika budućnosti“.
Dragi birači pre nego što izađete na glasanje setite se reči američkog ambasadora. Lako ćete poznati stranke i političare koji vama otupelima nude „uverljivu sliku budućnosti“.
Obećano pitanje za birače u Srbiji – pitanje se može postaviti samo u Srbiji. Nigde više – glasi: Koliko znate političara koji javno govore da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije?
Moramo se zapitati: Ko u Srbiji u jeku predizborne kampanje uopšte govori o Kosovu i Metohiji? Da li postoji politička i državna volja da se teritorija koju smo nasledili sačuva? Za koliko novaca je vlast ne predala, već prodala Kosovo i Metohiju. Ne moramo sve iz Vikiliksa saznavati. Znaju valjda nešto i naši organi zaduženi za zaštitu ustavnog poretka. Ovo je suštinsko pitanje na koje mi birači moramo odgovoriti. Posledice Đurđevdanskog odgovora snosiće naša deca, naši potomci. Nemojmo ih lišavati nasleđa. Niko to u Evropi ne čini.

KO SE SEĆA HAGA
Videli ste i čuli na televiziji kako izbori izgledaju u Francuskoj. Pobednici i pobeđeni završavali su svoje nastupe sa: Živela Francuska! Nikom nije na pamet palo da se radi boljeg života ili opstanka Evropske unije, ili Ujedinjenih nacija odriče sopstvene države, ili nekog njenog dela. Da nekim slučajem Nemcima poklone Alzas ili Loren, ili da im daju široku autonomiju jer to traži gledalac iz Minhena. Ne, nasleđeno se ne predaje. Nasleđeno se čuva. Nema tu nikakve tajne.
Inače, kad Grcima dođe neko iz Srbije i zasedne po običaju u kafanu, onda se obavezno popije piće za dušu Slobodana Milošević. O njemu obični ljudi, sa svojim svakodnevnim mukama, govore kao o velikom i hrabrom čoveku. Tako govore i o Ratku Mladiću, Radovanu Karadžiću, Vojislavu Šešelju. Nisam znao, a nisam ni slutio da običan svet u Grčkoj zna za Haški tribunala i za suđenja koja su se vodila ili se sad održavaju. Svi čvrsto veruju da je sud stvoren samo da bi sudio Srbima.
U Srbiji sud u Hagu retko ko pominje. Naša vlast samo u pojedinim momentima i to kad njoj odgovara da pokaže „zabrinutost i humanost“, odnosno „brigu“ o srpskim državljanima. Sad su kao zabrinuti za položaj i zdravlje Vojislava Šešelja.
Zato kad se vlast hvali uspesima vi se braćo i sestre, građani i seljaci zapitajte da li vam je bolje od kako su se oni – Krkobabić, Dačić, Drašković, Dinkić, Jovanović, Čanak i naravno Tadić – dogovorili i preuzeli državu Srbiju? Setite se Rezolucije o Srebrnici. Niko drugi Srbima se nije izvinio što ih je klao, vadio organe, ubijao, proterivao, prekrštavao (prekrštava i dalje, a naš predsednik poziva rimskog papu, valjda da i papa nekog lično prekrsti). Setite se ko nas je sve ponižavao, vređao i uslove postavljao. Ako vas zamaraju opšte stvari, a njih ste prihvatili da bi vam lično bilo bolje, zavirite u sopstvenu dušu, pogledajte u novčanik, frižider, orman ili u račun „Infostana“, ili ko je u vašem okruženju ostao bez posla. Ako vam je sve potaman, onda je vaš izbor lak. Ako nije sve potaman: mislite svojom glavom – vi odlučujete.

P. S.
O Kosovu i Metohiji na Đurđevdan mi odlučujemo. Ne možemo se više skrivati iza fraze „obećanog boljeg života“. Bez Kosmeta nema dostojnog života.