Srbija postaje sama sebi opozicija

Uoči izbora, Srbija u medijima postaje država bez vlasti. Vlast, naime, već nedeljama kritikuju i opozicija i vlast

Kada predsednik Srbije, Boris Tadić, obilazeći porodična preduzeća i uspešnije seljake po unutrašnjosti, kaže da su mala i srednja preduzeća budućnost srpske ekonomije i da će raditi na otvaranju novih radnih mesta, on postaje opozicija sebi. Jer, njegov imenjak i prezimenjak iz prošle izborne kampanje, tvrdio je da će zaposliti 500.000 mladih ljudi i da Srbiju svetska ekonomska kriza neće ni okrznuti.

 

Bivši ministar iz njegove vlade je Mlađan Dinkić. Uigranim manevrom, on je i ovoga puta, u poslednji čas, napustio kabinet Mirka Cvetkovića i sada ga na sva usta kritikuje. I Dinkić obećava sve što za poslednjih 12 godina nije uradio. Na primer, preporod unutrašnjosti zemlje, koju on deli na regione i preporod poljoprivrede.

Da nisam čitao depeše američke ambasade u Beogradu na „Vikiliksu“, skoro da bih poverovao da će G17 plus, koji se sada u proširenom smislu naziva URS, uraditi bilo šta, osim davanja oprečnih obećanja američkim diplomatama i građanima Srbije.

O tome neumoljivo svedoči depeša američke ambasade iz maja 2009. godine, koja kaže da je Mlađan Dinkić rekao da će vršiti pritisak na Sašu Dragina, tadašnjeg ministra poljoprivrede, da izmeni zakon koji brani uvoz genetski modifikovane soje, kako bi te izmene bile okončane u Narodnoj skupštini do septembra te godine. Zamislite da se ovako ogoljeni Mlađan Dinkić, ovakvim stavom, obrati srpskim proizvođačima soje, potrošačima i roditeljima čija deca sutra treba da jedu genetski modifikovanu soju.

Zanimljiv, oprečan, fenomen ovih izbora je i Čedomir Jovanović, koji građane Srbije poziva pod jednu zastavu, kao da ih do sada u vlastitoj političkoj projekciji nije video ispod najmanje dve. Ovakvih nedoslednosti, u Srbiji je danas mnogo i teško bi ih bilo pobrojati.

Bilo kako bilo, tek Srbija je država koja ne samo u spoljnoj politici, koja je posvećena tihom priznanju albanske državnosti na Kosovu i Metohiji, nego i u predizbornoj kampanji potire samu sebe. Ako je prvoj anomaliji politike uzrok malodušnost i istrošena nacionalne energije, drugoj je uzrok kratko pamćenje.

Jedina pozitivna iskra ovih dana, jeste poziv prof. Dr Zorana Stojiljkovića s Fakulteta političkih nauka. On je u opširnoj izjavi za jedne beogradske novine pozvao političare da svoja predizborna obećanja oroče, kako ubuduće „ne bi mogli slobodno da se šetaju, a da ne ispunjavaju obećanja“. I ono najvažnije: profesor Stojiljković predviđa da će politička scena Srbije iskristalisati na narednim izborima. Do tada, vežbajte pamćenje, ono je jedini antibiotik za neograničeno širenje srpske političke laži i gluposti.

Izvor: Glas Rusije