SANU knjigocid

Piše Vasilije Đ. Krestić

Kako je rukovodstvo SANU prikrilo istinu o genocidu nad Srbima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj

 

Jedan naš materijalno dobrostojeći čovek iz inostranstva odlučio je da učini nešto dobro i korisno za svoju zemlju i svoj narod. Uvidevši da je Hrvatska podigla optužnicu protiv Srbije za genocid, došao je do zaključka da bi čitav zapadni svet trebalo obavestiti o ustaškim zločinima nad Srbima za vreme NDH. Smatrao je da se to najbolje može učiniti ako se na engleski jezik prevede i objavi u našoj sredini dobro poznata i značajna knjiga akademika Viktora Novaka „Magnum crimen“, koja je posvećena „znanim i neznanim žrtvama klerofašizma“. Zamolio je akademika Milorada Ekmečića  i mene da mu u tom poslu pomognemo, što smo mi, uvereni da je ta namera plemenita, i učinili.
Za prevod i štampanje „Magnum crimen“-a pomenuti gospodin platio je više od 80.000 evra. Akademik Ekmečić napisao je za tu knjigu pogovor, a ja sam napisao uvodni tekst o akademiku Novaku. Kako sam pre više godina u rukopisnoj zaostavštini akademika Novaka, koja se nalazi u Arhivu SANU, našao dva poglavlja, koja su iz prvog i drugog srpskog izdanja „Magnum crimen“-a na zahtev Vladimira Bakarića i Maksa Baće bila izostavljena, jer je njima razobličena pogubna delatnost Hrvatske rimokatoličke crkve pre izbijanja Drugog svetskog rata, u prevod engleskog izdanja ta poglavlja stavljena su na mesta odakle su zahtevom hrvatske političke vrhuške bila izbačena. Tako je englesko izdanje, zapravo, prvo potpuno izdanje Novakove knjige, kojom je, kako je u njenom podnaslovu rečeno, obuhvaćeno pola veka hrvatskog klerikalizma.

HRVATSKI KLEROFAŠIZAM
Kao jedan od aktera u pripremanju engleskog izdanja Novakove knjige smatrao sam da će ona, s obzirom na to da iza nje stoje tri akademika, Novak, Ekmečić i Krestić, i da je reč o delu bogatom činjenicama kojima su razobličeni zločini i zločinci, bez problema biti uvršćena u knjige koje sa svojim poslovnim partnerima razmenjuje Biblioteka SANU. Bio sam uveren da će Novakova knjiga dobro doći u času kada je Hrvatska protiv Srbije podigla tužbu za genocida i kad je Srbija pripremila protivtužbu zato što bi njome mnogi u svetu, koji to ne znaju, saznali da se u NDH nad Srbima desio veliki zločin.
Međutim, zanimljivo je to da se nekoliko meseci pre no što se iz štampe pojavilo englesko izdanje Novakove knjige u SANU proneo glas da njen Izvršni odbor (koji čini predsednik Nikola Hajdin, potpredsednici Ljubiša Rakić i Nikola Tasić, i generalni sekretar Dimitrije Stefanović) neće dozvoliti da knjiga ide posredstvom Akademijine biblioteke u razmenu sa naučnim ustanovama sa kojim SANU obavlja tu razmenu. Zbog toga sam otišao na razgovor sa generalnim sekretarom Stefanovićem da čujem o čemu je reč. Odgovorio mi je da je to zato što SANU ne štampa druga izdanja bilo koje knjige. Iznenađen takvim odgovorom, iz čitavog razgovora shvatio sam da generalni uopšte ne zna o kakvom izdanju se radi, ali da je problem sama knjiga, njen naslov i njen sadržaj, da se Izvršni odbor uplašio da stane iza dela koje naučno proverenim činjenicama razobličava hrvatski klerofašizam i genocid. Obavestio sam generalnog da se ne radi o drugom izdanju „Magnum crimen“-a, već o prevodu na engleski prvog srpskog izdanja dopunjenog sa dva poglavlja koja su iz njega bila izostavljena. Nažalost, to moje obaveštenje generalnom sekretaru nije urodilo plodom. Izvršni odbor je i posle toga nekoliko meseci odbijao da se izjasni da li će dozvoliti ili sprečiti bibliotečku razmenu Novakove knjige.

[restrictedarea]

Nužno je naglasiti da se nikad dosad nijedan Izvršni odbor SANU nije upuštao u poslove Centralne biblioteke Akademije. Ta Biblioteka ima svoj Stručni savet, koji je po Statutu nadležan za sve značajnije bibliotečke poslove. Međutim, ovog puta Izvršni odbor se nadredio Stručnom savetu, kojeg je sasvim zaobišao i mimo Statuta SANU preuzeo njegove nadležnosti s namerom da osujeti odlazak „Magnum crimen“-a u mnoge inostrane biblioteke.
Našavši se na muci na koji način da stane na put knjizi „Magnum crimen“, da ona ne ode u svet, da se, kao i dosad, u širim evropskim i svetskim razmerama ne sazna istina o hrvatskom klerofašizmu i ustaškom genocidu, Izvršni odbor je proširio glas da se radi o nekoj vrsti reprinta, a da SANU u tom slučaju ne može da stane iza takve knjige i da je pušta u razmenu.
Posle takve vesti i posle višenedeljnog otezanja i zamajavanja oko Novakove knjige, oglasilo se Odeljenje istorijskih nauka, koje je i najkompetentnije da oceni njenu naučnu vrednost i istorijski značaj. Sekretar Odeljenja istorijskih nauka, akademik Ljubomir Maksimović, tim povodom napisao je sledeći dopis Izvršnom odboru: „Odeljenje je na svojoj sednici 21. decembra ponovo razmotrilo mogućnost da englesko izdanje knjige Viktora Novaka ‘Magnum crimen’ bude stavljeno u okvir razmene koju ima Centralna biblioteka SANU. Konstatovano je da se ne radi o reprintu prvobitnog izdanja, kao što se često pogrešno navodi, nego o engleskom prevodu, kompletnijem u odnosu na izdanje na našem jeziku. Autor je bio dugogodišnji član Akademije, a neophodne intervencije u engleskom izdanju učinila su dvojica sadašnjih akademika i članovi Odeljenja Vasilije Krestić i Milorad Ekmečić. U takvim slučajevima, Biblioteka je već nekoliko decenija unazad obavljala odgovarajuću razmenu. Stoga Odeljenje moli Izvršni odbor da razmotri ovo pitanje i odobri stavljanje spomenutog izdanja na listu bibliotečke razmene.“

STRAH OD SRPSKOG
Iako se pitanje oko „Magnum crimen“-a iz dana u dan sve više zapetljavalo, u najboljoj nameri, da ga rešimo što bezbolnije i kolegijalnije, bez drame, na dobrobit našeg naroda, vodio sam o tome razgovor sa predsednikom Hajdinom. Znajući da je on protiv toga da se SANU upliće u dnevnu politiku, stavio sam mu do znanja da pitanje distribucije „Magnum crimen“-a nije dnevnopolitičko, već strateško nacionalno i naučno pitanje. Pitao sam ga da li je moguće da on kao predsednik Akademije ne oseća potrebu da SANU jednim naučnim delom kakvo je Novakovo, iza kojeg su stala tri akademika i čitavo Odeljenje istorijskih nauka, dâ svoj doprinos saznavanju istine o genocidu počinjenom nad Srbima u NDH? Posle priča o tome da je reč o drugom izdanju, pa o reprintu, Hajdin je u tom razgovoru istupio s obrazloženjem da SANU ne može da dozvoli razmenu Novakove knjige zato što Statut propisuje da u razmenu mogu da idu samo Akademijina izdanja. Čuvši to, i znajući za takvu odredbu Statuta, rekao sam mu ono što je Izvršnom odboru napisao i sekretar Odeljenja istorijskih nauka, da je u dosadašnjoj praksi u mnogim slučajevima ta odredba, u vreme ranijih predsednika, Kanazira, Medakovića i Despića, zanemarivana, jer se više vodilo računa o naučnim i nacionalnim interesima nego o nekim propisima. Na to je Hajdin odgovorio da, ako su ranije pravljeni presedani on neće da dozvoli da se oni ponavljaju.
Posle svega, iz meni neobjašnjivih razloga, Izvršni odbor SANU je 1. februara  odlučio da pitanje razmene knjige „Magnum crimen“ prepusti Akademijinoj biblioteci. Međutim, ta i takva racionalna odluka, opet iz meni nepoznatih razloga, ukinuta je novom odlukom od 14. marta ove godine, s obrazloženjem da se razmena ne može dozvoliti zato što je suprotna Statutu SANU. Dve tako različite odluke o istom pitanju, donete u razmaku od dve nedelje, jasno kazuju o neozbiljnosti, neodgovornosti, nesposobnosti, pa i zlovolji predsednika Hajdina i njegovih najbližih saradnika. Ona pokazuje i to da je, bez obzira na statutarni propis, odluka o razmeni „Magnum crimen“-a, da je bilo dobre volje, mogla da bude i povoljna.
Čitaoci bi trebalo da znaju da ovo nije prvi put da Hajdin i njegov tim pokazuju da su nedorasli poslu koji im je poveren. Mnogo puta Izvršni odbor je donosio i poništavao sopstvene odluke. Jedna od takvih, najsramnijih, jeste kada je Izvršni odbor odlučio da iz naziva SANU izostavi odrednicu da je srpska i kad je predsednik pristao da se potpisuje kao predsednik Akademije, a ne kao predsednik SANU. Posle višemesečne bitke koju sam zbog toga vodio sa Hajdinom i njegovim poslušnicima, oni su odustali od namere da liše SANU svog punog naziva, kojeg su se stideli. Zbog tog teškog prestupa, zbog te sramote koju su počinili, ne samo da se nisu izvinili članovima Akademije već su preko toga prešli ćutanjem kao da se ništa nije dogodilo. Nažalost, ni članovi Akademije nikad nisu postavili pitanje šta se krilo iza te namere i ko snosi odgovornost za protivzakoniti i protivstatutarni atak na SANU.
Iz čitavog izlaganja koje se tiče knjige Viktora Novaka jasno je da  se Izvršni odbor sa Hajdinom na čelu našao na muci i da je nekoliko meseci tražio načine kako da osujeti slanje tog značajnog dela u biblioteke širom sveta. Konačno je odlukom od 14. marta našao rešenje. Zaklonio se iza Statuta, izigravajući legalnost, a prikrivajući neosetljivost prema „znanim i neznanim žrtvama klerofašizma“. Izvršni odbor je pokazao da ga ne zanima mišljenje najkompetentnijih članova SANU iz Odeljenja istorijskih nauka o knjizi „Magnum crimen“. Mostograditelj, medicinar, preistorijski arheolog i muzikolog nadredili su se istoričarima i pokazali da ne poštuju njihovo znanje i naučno mišljenje. Poneli su se nadmeno i diktatorski s namerom da se istina o genocidu gurne pod tepih, da se zločin i zločinci ne označe i ne žigošu.
Svojom odlukom oni su počinili svojevrstan knjigocid, jer englesko izdanje „Magnum crimen“-a sada će, verovatno, završiti u nekom magacinu ili na otpadu. Ali, ovo nije prvi put da Hajdin i njegovi najbliži saradnici vrše knjigocid. Pre nekoliko godina oni su sprečili štampanje zbornika radova sa Međunarodnog naučnog skupa održanog u SANU, pod naslovom „Velika Srbija, istine, zablude, zloupotrebe“. Oni su čak, knjige koje im se nisu sviđale izbacivali iz izloga Akademijine knjižare. Trebalo bi reći, iako obavešteniji to dobro znaju, da su knjigocid masovno upražnjavali  oni čije zločine je Izvršni odbor svojom odlukom želeo da prikrije. Razlika između prvih i drugih je samo u načinu vršenja knjigocida. Uprava SANU, sa Hajdinom na čelu, knjige ne spaljuje i ne baca u kontejnere za smeće, što su radile ustaše. Ona je pronašla perfidnija i sofisticiranija sredstva da uništava knjige koje iznose istinu o Srbima i njihovom stradanju.
Opterećeni iracionalnim strahom od svega što je srpsko, lišeni nacionalnog osećanja, nesposobni da ocene šta je korisno za SANU, za srpski narod i za državu, bez sluha za saradnju, samouvereno, diktatorski, ali  i diletantski, Izvršni odbor doneo je takvu odluku koja je sramotna ne samo za njih već i za SANU i za njene članove. Možda će Hajdin i njegovi poslušnici zbog sramne odluke o „Magnum crimen“-u odnekud, iz zemlje i inostranstva, dobiti pohvale, aplauze i priznanja. Možda će tim činom zaslužiti da postanu članovi HAZU, ali se mora postaviti pitanje da li će i kako će na takvu odluku reagovati članovi SANU ili će, možda, kao i mnogo puta dosad, ćutanjem progutati i tu gorku pilulu.

[/restrictedarea] sročnый zaйm na kartu onlaйn zaйm bыstro onlaйnoformitь zaйm na kivi košelekzaйm za minutu