SAD upozoravaju na regionalni rat

Vašington – Izraelski napad na iranska nuklearna postrojenja vodio bi ka širem regionalnom ratu u koji bi bila uvučena i Amerika, rezultat je „ratne igre” koju je, kako piše „Njujork tajms” pozivajući se na neimenovane izvore iz vlade, početkom ovog meseca sproveo Pentagon.

Simulacija eventualnog izraelskog udara i mogućeg scenarija razvoja događaja posle toga nisu ohrabrujući, tvrde izvori najuticajnijeg američkog dnevnika. Sama činjenica da je to izneto u javnost, mogla bi da bude kako u funkciji odbrane Obamine politike uzdržanosti u ovom pogledu, tako i slanje nove poruke izraelskim liderima – pa i deo psihološkog rata protiv Irana.

Izvor „Tajmsa” naglašava da „ratna igra” nije bila vežba za američku akciju. Za razliku od klasične vojne vežbe, ova simulacija podrazumeva veliku upotrebu kompjuterske tehnologije i unos velikog broja varijabilnih faktora kako bi se obezbedilo da se razvoj događaja predvidi sa maksimalnom pouzdanošću.

Simulacija vođena pod imenom „Unutrašnji pogled” trajala je dve nedelje, i po njoj ulasku SAD u sukob prethodi ispaljivanje iranske raketa na američki ratni brod u Persijskom zalivu, kao deo odmazde zbog izraelskog napada, pošto je sasvim izvesno da će Teheran Ameriku videti kao izraelskog partnera u toj akciji.

U raketiranju američkog broda poginulo bi oko 200 vojnika. U Vašingtonu bi to bilo shvaćeno kao objava rata, pa bi usledilo i američko bombardovanje iranskih nuklearnih postrojenja.

Procena Pentagona je da bi izraelski udari nuklearni program Irana zaustavili za oko godinu dana, a da bi naknadno američko bombardovanje to produžili za ne više od dve godine. Ukoliko bi međutim vrhovni komandant Barak Obama naredio „puno uzvraćanje”, naneta šteta bi mogla da bude i veća.

„Njujork tajms” ukazuje da je u svakoj, pa i u ovako detaljnoj simulaciji, nemoguće predvideti kako razmišlja iransko rukovodstvo, i navodi da su izraelski stratezi skloniji proceni da Teheran ni u kom slučaju ne bi želeo veliki rat na svojoj teritoriji, te da zbog toga ne bi došlo do napada na američke brodove u Persijskom zalivu.

Izraelski zaključak je i da zbog toga ne bi došlo do regionalnog rata, odnosno da bi bombardovanje iranskih postrojenja bilo mnogo manje rizično nego što se misli – i što pokazuje američka „ratna igra”.

SAD i Izrael imaju drugačije poglede i na svrsishodnost bombardovanja Irana, što se jasno videlo posle nedavne posete premijera Netanijahua Vašingtonu i njegovih razgovora sa Obamom – koji insistira na nastavku diplomatskog procesa i strpljenju dok ne počne da deluje izuzetno oštar režim sankcija protiv Teherana.

Izraelski argument je i da nikako ne bi smelo da se dozvoli da Iran uđe u takozvanu zonu imuniteta – da u razvoju svoje nuklearne bombe odmakne u tolikoj meri da njenu realizaciju ne bi više moglo da zaustavi nikakvo bombardovanje. Američke procene u ovom pogledu takođe su znatno uzdržanije.

Da li će Izrael ipak odlučiti da, u ime „odbrane svoje ugrožene egzistencije”, u dogledno vreme sam preduzme napad na Iran?

Po sveobuhvatnoj analizi koju objavljuje agencija Blumberg, iz pera novinara Džefrija Goldberga koji kaže da je od 2009. intervjuisao oko 40 visokih funkcionera Izraela koji se bave nacionalnom bezbednošću, to je sasvim verovatno u idućih šest meseci.

Jedan od Goldbergovih zaključaka jeste i da izraelsko rukovodstvo sa velikim samopouzdanjem procenjuje da to ne bi izazvalo regionalnu katastrofu koju predviđaju Amerikanci.

U ovom kontekstu je zanimljivo i upozorenje koje u tekstu objavljenom u spoljnopolitičkom časopisu „Nacionalni interes” iznosi Marvin Vejnbaum, bivši obaveštajni analitičar za Avganistan i Pakistan u Stejt departmentu, danas saradnik ovdašnjeg Bliskoistočnog instituta.

On smatra da bi izraelsko bombardovanje bilo „poklon iranskom režimu”, jer bi mu omogućilo da svoj sadašnji status međunarodnog parije zameni imidžom nacije-žrtve.

Vejnbaum ukazuje i na važnu „kolateralnu” posledicu: to bi sasvim poremetilo američke planove za povlačenje iz Avganistana i Iranu omogućilo da proširi svoj uticaj na teritoriji ovog suseda.

To bi takođe bio i udarac već poljuljanim američkim odnosima sa Pakistanom, islamskom zemljom koja ima više od stotinu nuklearnih bombi, pa čak vodilo i do njihovog strateškog „razvoda”.

Drugim rečima, rešavajući jedan problem, bombardovanje Irana bi stvorilo veliki broj drugih.

Milan Mišić

Izvor: Politika http://www.politika.rs