Miroslav Lazanski: Sačekajmo svadbu ili sahranu Evrope

Razgovarao Uglješa Mrdić

Imamo vremena, sada kada smo kandidati, da u sledećih osam do deset godina mirno sačekamo i vidimo šta će se dogodi u Evropi

 

„Pečat“ od prvog broja podseća na zločine koje je NATO učinio Srbiji, Republici Srpskoj i srpskom narodu. Takođe, ističemo da je za Srbiju najbolja vojna neutralnost. I pored toga što je Skupština Srbije donela Rezoluciju o vojnoj neutralnosti Srbije, postoje političke stranke i nevladine organizacije koje se godinama zalažu za ulazak naše države u NATO, koji je mučki bombardovao SR Jugoslaviju 1999. godine, a prethodno u više navrata Republiku Srpsku 1994. i 1995. godine, kao i srpske položaje u Hrvatskoj.
Iste stranke i NVO to koriste i u predizbornoj kampanji. Datume zločina ne smemo da zaboravimo.
Vojnopolitički komentator „Politike“ Miroslav Lazanski svakako spada u jednog od najstručnijih sagovornika na prostoru bivše Jugoslavije za teme u vezi sa tim da li je Srbiji potreban NATO i o delovanju svetskih sila, koje su izvan ili unutar Severnoatlantskog vojnog saveza. Naš sagovornik je obilazio NATO baze, brojna svetska žarišta, a intervjuisao je i čelnike NATO-a i Varšavskog pakta. Ponovo smo svedoci predratnih i ratnih dešavanja, kao i terorističkih aktivnosti ne samo na prostoru Balkana, već i Bliskog istoka, Sredozemlja i drugih delova sveta gde „NATO hoće da zavede red“.

Pre 13 godina počela je NATO agresija na Srbiju. NATO je nekoliko puta bombardovao Republiku Srpsku. Može li se zaboraviti NATO agresija? Imate li utisak da se u Srbiji ne podseća dovoljno na NATO agresiju 1999. godine i da se stvara medijska slika da se ona lakše zaboravi?
Na agresiju se tu i tamo podsetimo samo na godišnjicu bombardovanja, jedno vreme  agresija se kod nas u medijima nazivala „kampanjom NATO-a protiv Jugoslavije“. Koristili su se neverovatni eufemizmi da se „Veliki brat“ ne bi slučajno uvredio. Imam utisak da je i sada na delu medijska strategija, da se ta agresija što brže zaboravi. To nije ni čudno, jer su tu političari koji javno kažu da smo za agresiju NATO-a mi krivi. Postoje ljude kod nas koji Srbiju u ranijem periodu porede sa nacističkom Nemačkom. I nikom ništa. Niko da zucne o tim ljudima, o njihovom finansiranju da tako nešto govore.

Možete li naše čitaoce da podsetite na štetu koju je NATO napravio Srbiji i njenim građanima?
Najveća šteta su ubijeni i ranjeni ljudi, civili, vojnici. Materijalna šteta je preko 50 milijardi dolara, radijacija koja je posijana teško se izražava u dolarima ili evrima. Proces raspadanja uranijumske municije traje najmanje milion godina. Oteto Kosovo takođe ne možete izraziti samo u evrima ili dolarima.

Šta je najbolje za Srbiju u vezi sa pitanjem odnosa sa NATO-om? U kojoj meri će Srbija uspeti da ostane vojno neutralna država, imajući u vidu da smo skoro okruženi članicama NATO-a?

[restrictedarea]

Sadašnji nivo odnosa Srbije i NATO-a sasvim je dovoljan, a to je „Partnerstvo za mir“. Srbija može da ostane vojno neutralna država, a to što su oko nas NATO zemlje nema veze sa geostrateškom pozicijom naše zemlje. To su prevaziđene teorije o „izolovanosti“, pa o „usamljenom ostrvu“ itd. To su teze NATO lobista i shvatam ih, jer su dobro plaćeni da tako govore. I Austrija oko sebe ima NATO države, pa Austrijancima ne pada na pamet da menjaju svoj neutralni status. Istina, na to ih obavezuje Državni ugovor o ponovnom uspostavljanju austrijske republike posle Drugog svetskog rata. Austrijski ministar odbrane Norbert Daraboš rekao mi je prošle godine da je za Austriju neutralnost jeftinija nego da uđu u NATO. Sada izdvajaju 1,9 odsto GDP, a NATO zahteva najmanje 2,2 odsto GDP. S druge strane, proces uspostavljanja nove evropske bezbednosne arhitekture je krenuo, trebalo bi sačekati i videti šta je za Srbiju najbolje, bez ikakve žurbe. Potrebno je videti iskustva država bivše Jugoslavije koje su već ušle u NATO, na političkom, ekonomskom, vojnotehničkom i tehnološkom planu. I Slovenija i Hrvatska ušle su u NATO, pre svega, iz bojazni od obnavljanja neke nove Jugoslavije. Sada, kada nekakav takav projekat ne zanima ni Srbiju, kada je Jugoslavija umrla i u Srbiji, od koga bi to NATO trebalo da štiti svoje članice, bivše Jugo-republike? Od talibana i mudžahedina u Avganistanu? Izvinite, ne želim da dajem ni dinara za finansiranje neke naše vojne jedinice u Avganistanu, koja će tamo posredovati između lokalnih bradonja i turbandžija. Neki su me naši generali svojevremeno ubeđivali  kako „dva srpska vojna lekara u Kandaharu znače i opstanak Kosova u Srbiji“. Smejao sam se toj tezi, ali to najbolje govori o strateškom predviđanju u Srbiji. Nula od procena i predviđanja. A sada svi beže iz Avganistana. Samo nam je falilo da dođe do još jedne bežanije u istoriji Srbije. Naravno, NATO je ozbiljno pitanje i narod je taj koji bi o tako važnom pitanju trebalo da kaže svoju reč na referendumu. Vidite kako je to i šta je oko ulaska u NATO rekao predsednik Republike Srpske Milorad Dodik: narod u Republici Srpskoj bi trebalo da o tome odlučuje na referendumu. Kod nas neki političari odriču pravo narodu da kaže šta misli o tome na referendumu, a sve pod izgovorom da narod ne zna šta je dobro za narod, a oni, političari, to znaju. Pa, ispada da su Srbi u Srbiji gluplji od Srba u Republici Srpskoj. Oni tamo znaju šta je dobro za narod, a ovde narod to ne zna. Po meni, NATO je na jedan način već sada politički prevaziđena organizacija. U sferi ekonomije, NATO lobisti kod nas stalno pričaju kako ulazak u NATO znači veći priliv stranih investicija. Onda naši političari objave podatak kojim se, naravno, svi ponosimo, a to je da je priliv stranih investicija u Srbiji veći od zajedničkog ulaska stranih investicija u sve druge bivše jugoslovenske republike zajedno. A Slovenija i Hrvatska su članice NATO-a, mi nismo. Pa, sada, ko tu ne govori istinu, ko to laže?

U kojem smeru bi trebalo da Srbija razvija svoje odnose sa NATO-om?
Tamo gde je to za Srbiju korisno. I ništa više i ništa manje. Samo je pitanje ko je taj ko procenjuje šta je to korisno za Srbiju.

Koje su sličnosti i razlike EU i NATO-a?
EU je političko-ekonomski savez 27 evropskih država sa počecima vojne organizacije,  dok je NATO još uvek prvenstveno vojni, a tek onda politički savez 25 zemalja iz Evrope i Amerike.

Koji je interes Srbije da pristupi EU, koja je u fazi raspada? Pri tom većina njenih članica podržava otcepljenje Kosova i Metohije?
Imamo vremena, sada kada smo kandidati, da u sledećih osam do deset godina mirno sačekamo i vidimo šta će se dogoditi s EU. Hoće li biti svadbe ili sahrane? Ali, sve dok izričito i konačno ne priznamo Kosovo kao nezavisnu državu nema nam ulaska u EU. EU neće ponoviti istu grešku koju je učinila sa Kiprom. I to nam u Briselu otvoreno kažu, samo mi to još ne želimo da čujemo. Tvrdio sam to još pre četiri godine, tvrdim to i sada.

Na koji način bi trebalo Srbija da razvija svoju vojnu saradnju sa Rusijom, Kinom i drugim vojnim silama koje nisu članice NATO-a?
Na principima uzajamne korisnosti, slično odnosima sa NATO-om. Nema ideologije, nema ljubavi, ima samo interesa. To je najzdraviji odnos među državama.

Da li je Srbija bezbednosno ugrožena država?
Kada imate problem u vezi sa Kosovom, uvek imate jedan vid bezbednosnog ugrožavanja države.

Šta očekujete u vezi sa pitanjem  rešavanje dalje sudbine Kosova i Metohije?
Ništa.

Da li možemo da budemo zadovoljni odnosom Srbije i Republike Srpske?
Ha, to je pitanje za milion dolara. Imate mirnu pučinu mora, a ispod pučine se slabo vidi.

Šta očekujete u vezi sa  medijskim  prezentovanjem predizborne kampanje i od predstojećih izbora?
Videćemo hoće li to biti fer-plej bitka ili sevanje đonova. Naravno, očekujem da ne bude krađe glasova.

Možemo li da očekujemo terorističke aktivnosti na teritoriji Srbije i Republike Srpske?
Uvek su mogući pojedinačni aktovi terorizma.

U kojoj meri su Srbija i Republika Srpska ugrožene u vezi sa pitanjem  delovanja ogranaka Al kaide, vehabijskog pokreta i sličnih organizacija?
U Republici Srpskoj taj je problem aktuelniji, ali i kod nas u Sandžaku to ne treba potcenjivati.

Kako komentarišete sve što je objavljeno u depešama Vikiliksa što se tiče Srbije?
Smejao sam se našim sitnim prodanim dušama.

Posle ubedljive pobede Vladimira Putina na predsedničkim izborima u Rusiji, očekujete li dalje jačanje Rusije kao svetske sile?
Da, Putin je već najavio jačanje ruskih oružanih snaga.

Na koji način će se dalje razvijati odnos svetskih sila u svetu?
Prolazi vreme vojne unilateralnosti SAD-a kao jedine svetske vojne supersile. Pojavljuju se i druge, osim Rusije koja to nikada i nije prestala da bude, jer je sačuvala svoj strateški  nuklearni arsenal, tu su još Kina, Indija, Pakistan, Izrael, pa i Brazil. Kako vojno, tako i ekonomski.

Šta očekujete u vezi sa pitanjem  dešavanja na Bliskom istoku? Hoće li biti rata između Izraela i Irana?
Hoće, samo je pitanje vremena.

Koja su najveća potencijalna svetska žarišta?
Područje Persijskog zaliva i Pacifik dva su potencijalno najveća svetska žarišta, jer je rat uvek oruđe ekonomske politike. Ratovi se i vode zbog nafte, uglja, vode, minerala i zemlje. Za životni prostor, a ne zbog demokratije. Takva je ljudska prošlost, takva nam je i budućnost. Još nismo doživeli hiljadugodišnji mir.

[/restrictedarea]