Miloš Jovanović: Srbija mora da se oslobodi straha

Razgovarali Nikola Vrzić i Uglješa Mrdić

Ideja da se može pustiti Kosovo i Metohija niz vodu i da se dobro živi posle toga je lažna i pogubna

 

„DSS je jedina stranka koja ima detaljno razrađen stranački program. U  ekonomskom delu programa imamo razrađen plan koliko bi novca trebalo uložiti u privredu i proizvodnju kako bi plate konačno počele da nam rastu, umesto da se smanjuju kao u protekle četiri godine. Građani moraju da znaju da to neće biti moguće preko noći, i da nas čeka mnogo rada. Ali to je jedini mogući put, put koji je potpuno komplementaran sa našom idejom političke i vojne neutralnosti Srbije“, kaže u intervjuu za „Pečat“ potpredsednik Demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović.
Naš sagovornik ističe da je borba DSS-a za političku neutralnost reakcija na politiku Evropske unije, za koju se ispostavilo da je neiskrena i suprotna osnovnim načelima i principima međunarodnog prava.
„Prvenstveno tu mislim na principe teritorijalne celovitosti i očuvanja suvereniteta naše države. Očigledno je da je cena ulaska Srbije u EU priznanje secesije Kosova i Metohije.  DSS je na to upozoravao još 2008. godine, kada je tadašnji potpredsednik Vlade Božidar Đelić, 29. aprila, svojim famoznim penkalom potpisao Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Mi smo tada potpisali sporazum sa 19 zemalja koje su priznale jednostranu nezavisnost Kosova. Sporazum ima niz problematičnih elemenata, između ostalog i one koji se tiču dobrosusedskih odnosa Srbije sa susednim zemljama. To je bio neverovatno neodgovoran potez tadašnjeg dela Vlade Srbije, predvođenog DS-om. Trebalo bi podsetiti da je Vlada Srbije tada bila u tehničkom mandatu, a različiti pristupi načinu na koji ćemo braniti zemlju su i doveli do vraćanja mandata Vojislava Koštunice. Mi smo 2008. godine upozoravali da su procesi evropskih integracija i proces očuvanja celovitosti, odnosno odbrane države, dva povezana procesa. Zbog svega ovoga što se dešava oko Kosova i Metohije i EU, mislimo da je najbolje da Srbija krene putem vojne neutralnosti, ali i putem političke neutralnosti. Znamo da će mnogi naši protivnici, koji se  diletantski bave politikom, pokušati ponovo da zaplaše narod nekakvim besmislenim pričama o samoizolaciji. Naravno da nije tačno da se okrećemo samoizolaciji, već saradnji sa celim svetom. Naši trgovinski partneri su brojni među članicama EU, i tako će i ostati, ali to ne znači da mi moramo da budemo deo EU i da dozvolimo sakaćenje Srbije koje ona od nas traži.“

Jasno je da koncept političke neutralnosti podrazumeva da Srbija ne nastavi da ide ovim putem u EU, koji podrazumeva posredno priznavanje nezavisnosti Kosova. Ali, kako DSS misli da odbrani Kosovo i Metohiju, i da li je za to dovoljno da prestanu da se ispunjavaju nalozi iz Brisela?
Moguće je odbraniti Kosovo i Metohiju konceptom političke i vojne neutralnosti. Borbom za Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije, mi se borimo i za sopstvene granice.
Reč je o ozbiljnim, pažljivo razrađenim merama. Ali prvo što bi trebalo da uradimo jeste da prekinemo da učestvujemo u izgradnji nezavisnog Kosova, što radi ova vlast. Nije na Srbiji da olakšava Hašimu Tačiju izgradnju pravne ili bilo kakve druge države na Kosovu. Trebalo bi odmah da prekinemo ovu vrstu pregovora koji se vode između Beograda i Prištine. Pregovori su samo nazvani „tehničkim“, ali je zapravo njihov glavni cilj da se omogući funkcionisanje nelegalne države Kosovo.

Ako bi Srbija odustala od takvih pregovora, da li bi to moglo da izazove neke velike posledice po našu državu?
Ne. Neće biti nikakvih posledica. Ne postoje posledice ako kažete da nećete da pregovorate sa Prištinom uz posredstvo EU, koja je i te kako zainteresovana da učestvuje u stvaranju nezavisnog Kosmeta. To se, uostalom, najbolje vidi kroz delovanje EULEKS-a. Jedina posledica će biti pozitivna, a to je što ćemo prekinuti da učestvujemo u izdavanju dela naše teritorije. Konačno ćemo poslati jasan signal da oko naše države nema pregovora. Vrlo je bitno poslati međunarodnoj zajednici signal da mi ne dozvoljavamo stvaranje nezavisnog Kosova. Samo po sebi to će naterati međunarodnu zajednicu da razmisli kako dalje. Kosovo ne može biti nezavisno bez Srbije. Kosovo zavisi od centralne Srbije. Bez naše saglasnosti Kosovo kao država nikada neće moći da zaživi. Jednostavno, bez Srbije nema rešenja.

Šta Srbija može da preduzme na prostoru naše južne pokrajine?

Može, i mora da se vrati onome što bi jedna država i trebalo da radi. Možemo da delujemo na razne načine. Da li ćemo kupovati firme, pospešiti natalitet Srba u pokrajini, da li ćemo imati naše nevladine organizacije čiji će predstavnici biti Albanci i koji će delovati za naše interese, kao što neke stranke u Srbiji rade za strane interese… Možemo da kupujemo preduzeća preko naših ljudi kako bismo sačuvali enklave. Postoji čitav niz mera koje mogu tu borbu da dovedu do uspešnog okončanja. Da li će ići lako i brzo? Neće. Ali tu borbu moramo voditi. I sve što je primenjivano protiv Srbije u otimanju Kosova i Metohije, može se primeniti u borbi za vraćanje efektivnog suvereniteta Srbije na KiM. Neću više pričati o merama, jer su to škakljive teme i ne moramo otkrivati sve naše planove. Imamo mnogo kreativnih rešenja. Ono što je bitno, jeste da pošaljemo jasan signal delu međunarodne zajednice, ne samo da mi nećemo odustati od borbe za Kosmet, nego da nam ne pada na pamet da zarad jedne trošne EU prodamo naše nacionalne interese i granice, sve srpske svetinje na Kosmetu. Naravno, ne bi trebalo da zaboravimo ni na ogromna rudna i energetska bogatstva, koja se procenjuju na stotine milijardi dolara. Naša energetska bezbednost je takođe na Kosovu i Metohiji.
Ali, ako olako odustanemo od borbe za KiM, otvoriće nam se i niz drugih, vrlo konkretnih problema. Nažalost, do toga je za ove četiri godine već došlo. Aktuelna vlast je sa velikim talentom, posle lažne odbrane Kosova uspela da pospeši probleme i u drugim delovima Srbije. Dobili smo protivustavni Statut Vojvodine, imamo lošu situaciju u Raškoj oblasti gde neki verski poglavari, mislim na muftiju Zukorlića, direktno rade na autonomiji Raške oblasti. Sada se postavilo pitanje i Vlaha u Srbiji. Tu nema kraja… Država koja pokaže da ne štiti svoje granice, osuđena je na dalje rasparčavanje. A u takvoj državi nikada nećete imati ni jaku ekonomiju, ni prosperitetno društvo. Ne postoji primer u svetu koji bi nam pokazao suprotno. Ideja da se može pustiti Kosovo i Metohija niz vodu i da se dobro živi posle toga je lažna i pogubna. Stvar je jednostavna; ako se budemo ponašali kao prostitutke i robovi, sigurno nećemo živeti kao gospoda.

Veliko je pitanje i da li će se održati izbori na području Kosova i Metohije. Predsednici DS-a i SPS-a, Boris Tadić i Ivica Dačić gotovo da više i ne spominju Kosovo i Metohiju…
Ljudi koje spominjete, poput predsednika Republike Srbije Borisa Tadića i zamenika premijera i ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića – ne shvatam politiku lično, već pokušavam da gledam objektivno – pokazuju da ne može svako da se bavi politikom. Problem je što ljudi koje ste vi spomenuli, kao i 90 odsto političke scene Srbije, nemaju ni odgovarajuće znanje, ni stručnost, i pri tom su moralno vrlo nekvalitetni. U tom njihovom diletantizmu i neznanju vidimo nezainteresovanost za sudbinu naroda i države. To možemo da zaključimo i na osnovu njihovih govora u predizbornoj kampanji. Na osnovu njihovih izjava dolazimo do ideje da država može da se odriče dela teritorije i da to bude nekažnjeno, i da dovede do boljeg života. Veliki je problem u Srbiji njena kvazielita, ljudi koji vode državu, a nisu dorasli ni tim funkcijama, ni istorijskom zadatku pred kojim se nalazi Srbija. Zato oni i ne spominju Kosovo, i zato i misle da bi Kosovo trebalo dati, neshvatajući kakve će posledice to da izazove. Zbog toga će i učiniti sve da ne održe izbore na teritoriji Kosova i Metohije, iako je to njihova ustavna obaveza.  Učiniće sve da zadovolje EU, koja je više puta rekla da ne želi lokalne izbore na Kosmetu, koji bi navodno bili suprotni Rezoluciji 1244, što nije tačno.

I predstavnici naše države kao da prihvataju ovu argumentaciju, tvrdeći da će održavanje lokalnih izbora na Kosmetu zavisiti od Rezolucije 1244 i stava UNMIK-a. Nije li malo to čudno, budući da je ova vlast već organizovala vanredne lokalne izbore na Kosmetu 2009. i 2010. godine, u Prištini, Peći, Leposaviću…? Tada nije bio problem ni negativan stav Unmik-a, ni Rezolucija 1244.
Tada su imali tu pogodnost da EU nije tražila od njih da ne održe izbore. Cilj neodržavanja lokalnih izbora na Kosmetu je gašenje srpskih institucija. Institucija koje, inače, ne funkcionišu samo na severu Kosmeta, nego i u Štrpcu, najjužnijoj tački Kosmeta. Ako se izbori ne održe, te institucije će prosto da odumru, a srpski narod će biti osuđen da ide u zagrljaj kosovskih secesionističkih institucija ili da ode sa tih prostora.
EU sve radi postupno. Oni ne traže odmah sve od Srbije. Što više Srbija ide ka EU, prohtevi će biti veći. Da vas podsetim, ova Vlada je prihvatila lične isprave secesionističkih institucija, a tim institucijama je vratila katastarske i matične knjige, i obezbedila im da nezavisno i samostalno nastupaju u regionalnim forumima, prihvatila je njihove registarske tablice, kao i njihove carinike i policajce na administrativnim prelazima. To su ozbiljni elementi prihvatanja kosovske secesije. Sada je na redu ukidanje srpskih institucija i na kraju će doći zahtev za eksplicitnim priznavanjem nezavisnosti Kosova. EU odlično trguje tom našom zaslepljenošću evropskim integracijama, a sadašnji zahtevi EU jesu i zahtevi kosovskih Albanaca.

U kojoj meri DSS, pa i srpska javnost, mogu da izvrše pritisak na vlast u Beogradu da ipak održe izbore na Kosmetu?
Imam veliko poverenje u Srbe na Kosmetu i redovno idem tamo, i nadam se da će izbori ipak biti održani.  Ali, jedino što stvarno možemo da uradimo, jeste da sadašnju garnituru oteramo sa vlasti. Bitka za Kosovo i Metohiju je i bitka za Srbiju. Ne možete da imate lošu fudbalsku ekipu, a dobre rezultate. Isto je i sa vlašću. Ne možemo da imamo lošu vlast, a dobre rezultate u bilo kojem segmentu. Ključna nacionalna pitanja, nažalost, danas su potpuno izbačena iz žiže medija. Vlada medijski mrak, vlast je nezainteresovana za nacionalne interese i sada je na narodu da na izborima kazni takvu vlast.

Vlast, i mediji bliski vlasti, često se pozivaju na evropske uzore i sisteme vrednosti. Vi ste se u Francuskoj školovali, doktorirali ste na „Sorboni“. Da li možete da zamislite da se u Francuskoj vlast, pa i najveći deo javnosti, na ovakav način odnosi prema nacionalnim interesima?
U Francuskoj se tako nešto ne može dogoditi. Ako bi u pitanje došli delovi njihove teritorije ili neki od fundamentalnih postavki njihovog nacionalnog bića, tu ne bi trebalo imati nikakvu iluziju, stali bi čvrsto iza svojih nacionalnih interesa. Ne daj Bože da pokušate da im oduzmete deo teritorije, ne bi se završilo slavno za one koji bi pokušali to da im otmu. Pa, tu je i primer Velike Britanije, koja je ne tako davno ratovala za jedan običan kamenjar u južnom Atlantiku – za Foklandska ostrva – bez obzira na to što su Foklandi hiljada kilometara udaljeni od Velike Britanije. To su velike države koje i te kako znaju šta je državni integritet. To su države koje znaju šta su njihove granice, i od toga ne odustaju. Problem je što je Srbija danas dezorijentisana, i što većina NVO sektora radi na razaranju srpskog identiteta. Govore nam kako smo ružni i glupi, da smo krivi za sve ratove i da imamo zločinačku istoriju, pa smo sada došlo do toga da preispitujemo sve, od Prvog srpskog ustanka do Prvog svetskog rata.
Mnogo je novca uloženo u te organizacije. Meni je, kao Srbinu, problem što se našlo toliko ljudi u Srbiji da radi na sprovođenju tuđih interesa, i što se našlo toliko NATO vojnika u samoj Srbiji. Na sreću, takvi su ipak u manjini. Trebalo bi da vratimo ponos srpskom narodu, da se oslobodimo straha i da tim marginalcima pokažemo njihovo mesto.

Povezali ste u više navrata odbranu Kosova sa odbranom naših džepova, odnosno sa lošom ekonomskom situacijom u Srbiji. DSS, osim odbrane Kosova, obećava i obnovu srpske ekonomije. Kako to mislite da postignete?
Kao što sam rekao, imamo vrlo konkretan ekonomski program, pošto je ekonomski tim DSS-a identifikovao privredne grane u koje bi najpre trebalo uložiti sredstva, da bi se time napravio zamajac i podigla celokupna srpska privreda i zaposlili ljudi. Nezaposlenost i niske plate su jedan od najvećih problema naše države. Moramo da ulažemo u poljoprivredu, u energetiku, u infrastrukturu i u građevinarstvo, naročito u visokogradnju. To su grane koje zapošljavaju najveći broj ljudi. Za svaku od tih privrednih grana identifikovali smo vrlo konkretne mere koje bi trebalo preduzeti. Znamo i odakle, i kako nabaviti potreban novac za razvoj te četiri privredne grane.
Što se mreže puteva tiče, naprimer, ideja DSS-a je da bi trebalo da se gradi koncesijama. Najefikasniji i u sadašnjoj situaciji najdostupniji način za finansiranje izgradnje putnih pravaca su koncesije. Finansiranje izgradnje koncesijama oslobodiće značajan deo budžeta za ulaganje u druge puteve magistralnog i nižeg značaja, ali i ostaviti mogućnost finansiranja projekata koji će doprineti sposobnosti privrede da prevaziđe aktuelnu finansijsku krizu.
Nećemo lako dići srpsku privredu na noge. Dobar deo novca, a potrebno je preko osam milijardi evra, moramo da obezbedimo u inostranstvu. Imamo obećanja od Ruske Federacije da će da nam pomogne. Ali moramo da imamo vrlo konkretne projekte da bi se taj novac, dobijen od kredita i raznih investicija, uložio na pravi način. Deo tog novca mora da bude usmeren na održavanje likvidnosti domaćih preduzeća, a drugi u razvojne projekte koji bi doprineli rastu proizvodnje i privlačenju novih ulaganja. Razume se, deo novca se može naći i borbom protiv sive ekonomije i korupcije u javnim nabavkama.
No, za potrebe ubrzanog razvoja privrede neophodno je obezbediti bar tri puta veći kreditni potencijal od sada raspoloživog. Upravo zato je neophodno da, pored Fonda za razvoj Srbije, u proces podrške privredi i investicijama bude uključena i Razvojna banka Srbije koju ćemo osnovati. Mi obećavamo samo ono što je realno.
Na temeljima pravne, ekonomske i socijalne sigurnosti, održivog privrednog rasta i očuvanja kulturnog i nacionalnog identiteta svih njenih građana, želimo da stvorimo moderno i uspešno društvo, slobodnu, pravednu, bogatu i bezbednu Srbiju.
Za nas je, pri tom, političko delovanje nerazdvojno od najviših moralnih načela. Poštenje i poštovanje proverenih moralnih načela osnovno su merilo našeg političkog delovanja.

Uprkos proglašenoj vojnoj neutralnosti Srbije, svedoci smo da aktuelne vlasti našu zemlju tiho uvlače u NATO. Ubedljiv dokaz, uostalom, pružile su nam i Vikiliksove depeše američke diplomatije. Kako oživeti, reanimirati vojnu neutralnost Srbije?
Vojna neutralnost Srbije je definisana skupštinskom rezolucijom. Očigledno je da aktuelna vlast ima druge planove. Doduše, to ne govori javno, već tajno gura Srbiju u NATO. Jedino ministar odbrane Dragan Šutanovac, u svem tom beščašću, javno govori da bi trebalo razmisliti o ulasku Srbije u NATO. Reforma vojske ima za cilj da od naše vojske napravi vojsku spremnu za učestvovanje u tzv. „mirovnim misijama“ po svetu, po NATO normama. To je, naravno, nedopustivo, jer nas je NATO bombardovao i uništavao pre samo 13 godina. Svaki građanin Srbije koji ima decu zna da je neprihvatljivo da naši vojnici ratuju za NATO. Naša vojska bi trebalo da ostane srpska vojska.
Postoje zemlje koje nisu članice EU i NATO, a nalaze se na evropskom kontinentu, poput Švajcarske i Švedske. Mi nismo ni Švajcarska, ni Švedska, ali nismo ni gori od njih. Hajde da uradimo sve što je do nas da nam bude bolje. Konačno, postoje i članice EU koje nisu NATO članice. Ne vidim zašto bi Srbija morala da bude član NATO-a, a videćemo i da li će za 10, 15 godina postojati Evropska unija.

Vaši protivnici govore da ne možete sami da proglasite neutralnost, već velike sile to treba da Vam dozvole…
To je još samo jedna potvrda da naši protivnici ne znaju ništa ni o čemu, osim da pune svoje džepove i zadovoljavaju lične interese. Postoji, naime, i nešto što se zove faktička neutralnost. Volja je svake suverene države da li će ili ne da bude vojno neutralna. A političku neutralnost niko ne bi trebalo da vam prizna, država nju sama proglašava.

Izbori će se održati 6. maja. Mislite li da su ovo obični izbori  ili je za Srbiju „biti ili ne biti“, kako je „Pečat“ ustvrdio prošle nedelje?
Moramo da budemo svesni da imamo vladu koja aktivno učestvuje u razgradnji Srbije, i u tome ne traži podršku od naših građana, već od Brisela i Vašingtona. Zato su ovi izbori za Srbiju suštinski, jer od njih može da zavisi sudbina naše države u narednih 20 godina. Ako vlast ostane u rukama onih koji je danas drže, pitanje Kosova biće dodatno pogoršano, kao i pitanje Vojvodine, Raške oblasti… ekonomija će biti u još većem rasulu nego što je sada, a kao nagrada gurnuće nas u NATO.

Kakve rezultate očekujete da će DSS ostvariti na izborima?
Kakvi god da budu rezultati izbora, borba će se nastaviti. Naš narod ima snage da se bori za svoju državu. Nama je cilj da pobedimo i da imamo 51 odsto. Možda to deluje kao nemoguće, ali to nam je cilj u narednih nekoliko godina. Što se ovih izbora tiče, dvocifren rezultat je za DSS obavezujući.
Prognozu izbornog rezultata, ipak, teško je dati. Mislim da će biti mnogo iznenađenja, uprkos specijalnom ratu koji se vodi u ovako medijski zatvorenom društvu. A mediji su zatvoreniji nego ikada ranije. U doba Slobodana Miloševića je moglo da se čuje suprotno mišljenje, dok je danas to skoro nemoguće. Neki državni funkcioneri imaju svoje privatne firme koje se bave medijskim poslovima, što je apsolutni sukob interesa. Toga nema ni u jednoj drugoj državi. Ali EU to ne dotiče, jer ona ne brine o poštovanju prava naših građana i naše države. Vlast u Srbiji može da radi što god hoće, dokle god na Kosovu radi šta oni hoće.

Ako budete u situaciji da formirate vladu, sa kojim strankama biste ušli u koaliciju, a s kim sigurno ne?
Ne postoji nikakva mogućnost koalicije sa strankama koje su danas na vlasti. Vlast mora da snosi odgovornost za ono što je uradila našoj državi. Oni su zaslužili da se više nikada ne bave politikom ili da idu u večnu opoziciju. Zar bolju sudbinu zaslužuje jedan SPS, koji je uoči izbora 2008. godine o DS-u govorio kao o izdajnicima, a Ivica Dačić već je sa Borisom Tadićem napravio tajni dogovor o koaliciji.
Šteta je što je srpska opozicija podeljena, što imamo loš odnos između SRS-a i SNS-a. Razgovaraćemo sa opozicionim strankama. Ne bežimo od razgovora sa SNS-om i to će biti prva adresa razgovora. Što god mislili od Srpskoj naprednoj stranki, ona ne snosi odgovornost za ovu katastrofalnu politiku. Postoje slaganja i neslaganja između DSS-a i SNS-a. Međutim, i te kako vredi sesti i razgovarati s njima. Naravno ako oni to budu želeli, ne bi li zajedno došli u situaciju da menjamo situaciju u Srbiji. Ako SNS iskreno želi dobro Srbiji i prikloni se našim argumentima o vojnoj i političkoj neutralnosti, ne vidim nijednu prepreku da se napravi vlada koja će voditi politiku suprotnu od one koju ova vlast danas vodi.

Ako i budete u situaciji da formirate vladu mislite li da će strane ambasade, prvenstveno američka, dozvoliti formiranje vlade SNS-DSS?
To ne zavisi od stranih ambasadora. Oni će vršiti pritisak, kao i 2008. godine. Od nas zavisi da li ćemo podleći tom pritisku. Nema tog stranog pritiska koji DSS može da odvuče od puta nacionalne i državne odgovorne politike.