Konstantin Kosačov: Putin je potreban čitavom svetu

Razgovarala Gordana Aligrudić

Putin je rekao da SAD pokušavaju da dosegnu situaciju da budu nedodirljive. To je opasna ambicija, jer je to iluzija. Nije to iluzija zbog Rusije, niti će Rusija to na bilo koji način pokušati da spreči, naprosto takvo stanje je nemoguće. Takođe, to je izuzetno opasno po druge zemlje, jer ako postoji neko ko je nedodirljiv, znači da postoje i oni drugi koji to nisu, a to remeti balans

 

Ubedljiva pobeda Vladimira Putina u prvom krugu predsedničkih izbora dokaz je da on radi odličan posao za Rusiju i da je Rusiji potreban tako jak politički lider. Zadovoljan sam što je ovako veliki procenat birača u Rusiji pružio podršku politici koju on zastupa. Putinova pobeda u prvom krugu nije iznenađenje, jer su predizborne ankete pokazivale da će dobiti oko 60 odsto glasova birača. Značajno je da su iste rezultate imale agencije za ispitivanje javnog mnjenja koje je finansirala država, kao i one koje su nezavisne, kaže u intervjuu za „Pečat“ Konstantin Kosačev, zamenik sekretara Prezidijuma Generalnog saveta Jedinstvene Rusije za međunarodnu politiku i međupartijske odnose i član Dume.

Iako je Putin dobio više od 63 odsto glasova birača, što je više nego ubedljiva pobeda, opozicija ima zamerke na regularnost glasanja i organizovala je proteste i pre i posle izbora.
Nemiri i protesti samo su deo kampanje određenih političkih krugova, ali oni ne odražavaju stanje u ruskom društvu. Još pre dve ili tri godine opozicija u Rusiji je najavila da neće priznati rezultate bilo kojih budućih izbora, bili to predsednički, parlamentarni ili lokalni izbori. Razlog za to je što su bili svesni da ne mogu da pobede, pa su počeli da diskredituju izbore. Tako je bilo i ovog puta. Interesantno je da su oni i pre glasanja, još pre nego što su znali rezultate, najavili proteste za 5. mart. To nije reakcija na nešto što se desilo, već je po mom mišljenju samo deo političke kampanje, političke igre koja ima za cilj samoreklamerstvo. Veoma smo bili posvećeni izbornom procesu, a u međuvremenu smo i unapredili izborne zakone. Izbori su bili fer i zamerke opozicije nemaju osnova, kao ni protesti na ulicama. Nije mi drago što se to dešava, ali ne mislim da je situacija dramatična u bilo kojem pogledu.

Kako ocenjujete druge predsedničke kandidate?
Opozicija u Rusiji je razjedinjena i zato je slaba. Kao građanin, više bih voleo da postoji ozbiljnija konkurencija. Na političkoj levici, kao i na desnici, imamo stranke koje se međusobno takmiče. Komunistička partija Rusije Genadija Zjuganova faktički je partija socijalističke ili socijal-demokratske orijentacije, ali se oni i dalje predstavljaju kao komunisti. Nažalost, komunisti nisu reformisali svoju partiju i kao političke idole zadržali su „druga Lenjina“ i „druga Staljina“. Pravedna Rusija Sergeja Mironova takođe je stranka socijalističke orijentacije. Programski, ove dve stranke su veoma slične, ali na izbore izlaze odvojeno. I Zjuganov i Mironov bili su predsednički kandidati i na izborima su se suprotstavljali jedan drugom, što ih je učinilo mnogo slabijim. Ove dve partije nikada pojedinačno neće moći da dobiju onoliko glasova koliko bi dobile kada bi se ujedinile. Isto se dešava i na desnom političkom krilu, na kojem su partije liberalne orijentacije. Nezavisni kandidat za predsednika Mihail Prohorov i lider Liberalno-demokratske partije Rusije Vladimir Žirinovski  privlače iste birače. Žirinovski zapravo i nije liberal, ali za njega glasaju mnogi birači liberalne orijentacije. Ove partije takmiče se među sobom, a zbog budućnosti Rusije, voleo bih da vidim ujedinjenu opoziciju i na levoj i na desnoj političkoj strani.

Da li će sa novim mandatom Putina na čelu države doći do promena u ruskoj spoljnoj i unutrašnjoj politici?

[restrictedarea]

Što se tiče spoljne politike, ona se neće menjati, dok će u unutrašnjoj politici doći do promena, ali ne zato što je Putin pobedio na predsedničkim izborima, već zato što su promene neminovne. U predizbornoj kampanji Putin je obećao da će podići standard građana, povećati plate i penzije. Njegovi protivnici kritikuju ga i pitaju zašto to nije uradio ranije, budući da je već 12 godina na vlasti, osam godina kao predsednik i četiri kao premijer. Odgovor je jednostavan – Rusija, zbog ekonomske situacije, ranije to nije mogla sebi da priušti. Nije stvar u tome da Putin danas misli drugačije, već je Rusija sada spremna za promene. Rusija se u prethodnom periodu promenila i razvila, i pravo je vreme za reforme. Prethodne godine bile su nekakva vrsta pripreme za to. Trenutno u Parlamentu raspravljamo i o političkim reformama. Pre četiri-pet godina doneli smo zakone kojima smo političkim partijama postavili određena stroga veštačka ograničenja. Imali smo previše malih političkih partija, 40 ili čak 50, a naš cilj je bio da ukrupnimo političku scenu. Taj sistem je sada prevaziđen, poslužio je svrsi i sada ćemo ga menjati.

Pre nekoliko dana Putin je „opomenuo“ Sjedinjene Američke Države da nisu nedodirljive i nesalomive.
Putin je rekao da SAD pokušavaju da dosegnu situaciju da budu nedodirljive. To je opasna ambicija, jer je to iluzija. Nije to iluzija zbog Rusije, niti će Rusija to na bilo koji način pokušati da spreči, naprosto takvo stanje je nemoguće. Takođe, to je izuzetno opasno po druge zemlje, jer ako postoji neko ko je nedodirljiv, znači da postoje i oni drugi koji to nisu, a to remeti balans. Američka ideja o nedodirljivosti je iluzija i gubljenje vremena.

Putin je nedavno najavio i intenziviranje saradnje sa zemljama BRIKS-a. U BRIKS, pored Rusije, spadaju i Brazil, Indija, Kina i Južnoafrička Republika.
Zemlje BRIKS-a su, naravno, veštačka unija. Ove zemlje ocenjene su od strane ekonomista kao zemlje najvećeg potencijala. One su jake i mogu sebi da priušte da imaju nezavisnu spoljnu politiku u kojoj se rukovode samo sopstvenim nacionalnim interesima. Zato su vrlo privlačne Rusiji, iako naši interesi ne samo da nisu podudarni, već su ponekad potpuno suprotstavljeni. Nama je važno da ćemo se u kontaktima sa ovim državama uvek susresti sa politikom zasnovanom na nacionalnim interesima, a ne na politici koja je motivisana grupnim interesima ili geopolitičkim težnjama, kao što je slučaj kada govorimo o zemljama članicama EU ili NATO. To stvara vrlo dobru osnovu za saradnju i spremni smo na takve odnose sa drugim zemljama, ali nažalost njih nema puno. Zemlje članice EU, uz svo moje poštovanje, imaju grupne interese i blizak odnos sa NATO-om i SAD-om, i u mnogim slučajevima bile bi spremne na bolje odnose sa Rusijom, ali ne mogu to da ostvare. Na primer, mnoge zemlje u EU su vrlo prijateljski nastrojene prema Rusiji i želele bi da imaju bolje političke i ekonomske odnose sa Rusijom, međutim one to sebi ne mogu da priušte. To su nam i priznali. Tako gubimo i vreme i dobre prilike. Odgovor koji od njih dobijamo je: „Da, mi bismo sve to hteli, ali smo u zajednici sa drugim zemljama i zbog toga to sebi ne možemo da dozvolimo“. Odnosi sa Kinom, Brazilom i Južnoafričkom Republikom mnogo su jednostavniji i to dobro funkcioniše. To je važno, ne samo za nas već i za globalnu stabilnost.

Srbija je nedavno postala kandidat za članstvo u Evropskoj uniji. Kako Rusija gleda na evropski put Srbije?
To je stvar Srbije i Evropske unije, i Rusija tu ne želi da se meša. Mi poštujemo suverenost Srbije. Rusija može reći svoje mišljenje, ali ni na koji način neće pokušati da utiče na odluke Srbije. Važno je samo da li će uslovi za učlanjenje u EU biti prihvatljivi za Srbiju i sve delove političke scene Srbije i njene građane, a ne samo za aktuelnu vladu. Prethodnih godina bilo je vrlo ozbiljnih zahteva od strane EU koji su se ticali bolje saradnje sa Haškim tribunalom i uslovljavanja u vezi sa Kosovom. Ne bih želeo da ocenjujem da li su kompromisi bili dobri ili loši, to je na vama da prosudite. Na različitim političkim strankama je da procene da li je to za Srbiju prihvatljivo ili ne. Ukoliko postignete nacionalni konsenzus oko ovih uslova, ukoliko ocenite da je to u najboljem interesu vaše države, za nas je to apsolutno prihvatljivo.  Ako ova pitanja podele naciju, to neće biti dobro za Srbiju. Kada su tokom devedesetih godina prošlog veka neke od zemalja bivšeg Istočnog bloka postale članice EU prve reakcije Rusije bile su vrlo negativne, jer smo se plašili da će to izazvati probleme u našim međusobnim odnosima. Vreme je pokazalo da su ti strahovi bili neosnovani. Članstvo nekih zemalja u Evropskoj uniji je čak otvorilo Rusiji i dodatne mogućnosti. Zato pristupanje Srbije EU za Rusiju ne bi pretstavljalo nikakav problem. To može biti problem samo Srbiji, jer će s otpočinjanjem pregovora oko članstva zahtevi koje će EU postaviti Srbiji u vezi sa Kosovom postati sve teže prihvatljivi i sve ozbiljniji. Ne sumnjam da ćete se vrlo uskoro susresti sa vrlo izričitim zahtevom da morate da priznate Kosovo ukoliko hoćete da postanete članica EU. Voleo bih da grešim, ali uveren sam da će se to desiti.

Mislite da će Kosovo biti kamen spoticanja u pregovorima sa EU?
Apsolutno. Pregovore sa EU do sada je vodila jedna srpska vlada, a nijedna vlada nije večna. Imate izbore ove godine. Ne znam kako će se izbori završiti i ko će na njima pobediti, ali teoretski vlada se može promeniti i pitanje je koliko će nova srpska vlada imati čvrst stav u pregovorima sa EU. Mislim da je Srbiji potrebna snažna vlada koja će imati široku podršku. Nisam siguran da aktuelna vlada ima široku podršku za vođenje zemlje u određenom smeru i da li građani Srbije to odobravaju. Mnogo će zavisiti od predstojećih izbora.

Kakvo je Vaše mišljenje o Kosovu? Može li ga Srbija sačuvati ili je zauvek izgubljeno?
Mnogo toga zavisilo je i još uvek zavisi od spoljnih faktora. U neku ruku, Srbija je bila „izdana“ pre svega od zemalja članica NATO-a, kao i zemalja koje su priznale nezavisno Kosovo. Sve je to ipak moglo da se uradi i na drugačiji način i moglo je voditi drugačijem formatu koji bi bio zadovoljavajući za sve. Ovaj napor uništen je od zemalja koje su priznale nezavisno Kosovo i na taj način demotivisale kosovske lidere da prihvate bilo kakav kompromis. To je, po mom mišljenju, ponizilo Srbiju i ne može biti oprošteno. Novi razvoj događaja nije doneo konačno rešenje, već će još dugi niz godina situacija ostati nepromenjena. Neke zemlje su priznale Kosovo, neke ga neće priznati. Kosovo neće biti punopravni član Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope… To nije dobro za Kosovo, ali će morati da prihvati posledice svojih pogrešnih poteza.

Rusija je sprečila i još sprečava priznanje Kosova u Ujedinjenim nacijama, jer kao član Saveta bezbednosti ima pravo na veto. Srbija ceni ovu podršku, ali može li Rusija učiniti više?
Iskreno, u mnogim centrima moći u Rusiji čuo sam sledeće mišljenje: činimo sve što možemo, ali ne možemo biti veći Srbi od Srba. Ponekad nam se čini da čak idemo korak ispred i snažnije od onoga što vaša aktuelna vlada čini. To je naš limit. Možemo da delujemo zajedno sa vama, ali ne možemo ići ispred vas. Ako budete nastupali snažnije, onda ćete i dobiti snažniju podršku od Rusije. To zavisi od vas, a ne od Rusije.

Nedavno završeni pregovori Beograda i Prištine rezultirali su prihvatanjem dve fusnote prilikom učešća Kosova na regionalnim konferencijama. Jedna se poziva na Rezoluciju Saveta bezbednosti UN 1244, a druga na Savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde. Kakvo je Vaše mišljenje o ovome?
Sam tekst je donekle korektan, jer se poziva na Rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244. Opasnost je u drugoj fusnoti, u mišljenju Međunarodnog suda pravde po kojem  samoproglašenje nezavisnosti Kosova nije u kontradikciji sa međunarodnim pravom.  Ključna stvar je kako će to biti interpretirano u budućnosti. Plašim se da neke zemlje koje su prijatelji Kosova to mogu da zloupotrebe i da to prikažu kao važan korak u priznanju Kosova od strane Srbije. U tom slučaju Srbija bi morala da ukaže da to ne znači priznanje, ali ponavljam, sve opet zavisi od vašeg stava. Ako budete dosledni i snažni, ako ne budete prihvatali ovakvu interpretaciju, onda se to neće desiti. Ako, sa druge strane, reakcija vaše vlade bude mlaka, ako se vlasti u Srbiji budu pravile da problem ne postoji, stvari će se zaoštriti i u tom slučaju konačno rezultirati negativnim ishodom po Srbiju.

Neki politički krugovi u Srbiji zalažu se za članstvo Srbije u NATO-u. Da li bi to mogao biti problem u odnosima sa Rusijom?
Članstvo u NATO-u potpuno je druga priča u odnosu na članstvo u Evropskoj uniji. U mnogim slučajevima, članstvo nekih zemalja u NATO-u stvorilo nam je dodatne probleme u međusobnim odnosima. Kad su baltičke države tražile prijem  u NATO, poruka koju smo uporno dobijali iz Brisela bila je da ove zemlje imaju strah od Rusije, da će njihov strah nestati ulaskom u NATO i da će to promeniti stanje nabolje. Nasuprot tome, politika ovih zemalja prema Rusiji dodatno je zaoštrena posle njihovog ulaska u NATO. To je samo jedan primer, a ima ih mnogo. Za nas nije problem to što je neka zemlja postala član NATO-a, već što je taj koncept „kraj puta“. To je politika koja ne vodi ničemu. Potrebno je stvoriti inkluzivni, a ne ekskluzivni sistem kolektivne bezbednosti, sistem koji će obuhvatiti i Rusiju. Trenutni format NATO, teoretski, u budućnosti bi mogao da uključi i Srbiju, Ukrajinu, Gruziju, Švajcarsku, Finsku… ali ne i Rusiju. NATO će se, teoretski, konačno zaustaviti na ruskoj granici. Takav razvoj događaja vodi ka stvaranju novog „Berlinskog zida“. Koncept NATO je pogrešan, on je za 20 vek, za vreme hladnog rata, a ne za 21 vek. Što se Srbije tiče, nisam u poziciji da odlučujem, ali ne verujem da bi joj članstvo u NATO-u donelo bilo kakvu korist. Takođe, pretpostavljam i da većina građana nije zaboravila da ih je NATO bombardovao 1999. godine. Da sam građanin Srbije za mene bi ova opcija bila neprihvatljiva.

Kakva je vaša procena političke scene u Srbiji? Koje su vam stranke najbliže?
Demokratska stranka Srbije i Srpska napredna stranka su partije sa kojima imamo političke sporazume. Sa njima imamo korektnu saradnju i smatramo ih svojim partnerima u Srbiji. I neke druge srpske partije, neke velike partije, želele su da sa nama ostvare takav vid saradnje, ali za sada to ne planiramo.

Srbiji uskoro predstoje parlamentarni izbori. Budući da su vam DSS i SNS partneri, hoće li oni biti vaši favoriti?
Naravno da imamo najviše simpatija prema njima i da im želimo uspeh na izborima, ali nemamo nameru da na bilo koji način utičemo na izbore ili na političku scenu Srbije.

Ipak, kakva bi, imajući u vidu interese Rusije, bila poželjna politika buduće vlade Srbije?
Najvažnija stvar biće da u Srbiji imamo partnera koji vodi nezavisnu spoljnu politiku. Voleli bismo da vidimo Srbiju kao nezavisnu evropsku zemlju koja ima svoje interese i za njih se zalaže. Siguran sam da se naši nacionalni interesi ni na koji način ne sukobljavaju, a u mnogim slučajevima se podudaraju. A, ako me pitate da li bi Srbija trebalo da bude u EU ili NATO-u, ponavljam, to je nešto o čemu bi trebalo da odlučuje srpski narod, a ne Brisel, Moskva ili Vašington.

Svi u Srbiji znaju za Dika Martija, koji je u ime Parlamentarne skupštine Saveta Evrope istraživao nelegalnu trgovinu ljudskim organima na Kosovu, ali malo ljudi zna da ste vi bili inicijator ove ideje. Da li je povod za to bila knjiga bivšeg tužioca Haškog tribunala Karle del Ponte?
Ideju sam zapravo inicirao zajedno sa tadašnjim šefom srpske delegacije u Savetu Evrope. Bio sam zbunjen načinom na koji je istraga vođena, a potom i predstavljena. Video sam i da je Karla del Ponte bila osporavana, čak i u Švajcarskoj. Mnogi su se trudili da njene navode prikriju, da ih „gurnu pod tepih“. To nije bilo fer prema Srbiji i prema istorijskoj istini. Nisam tražio nikakve zaključke, već fer istragu. Ipak, istraga nije bila u interesu nekih država. Smatrao sam da Savet Evrope u vezi sa ovim pitanjem ne sme da se bavi politikanstvom, već sa onim što mu je posao – ljudskim pravima. Ako se ljudskim pravima ozbiljno bavi, onda mu je to bila prilika da to i pokaže. Bio sam vrlo zadovoljan što je Diku Martiju poveren ovaj zadatak, jer je on vrlo nezavisna osoba koju je teško zaplašiti. Njegov izbor za izvestioca u vezi sa ovim pitanjem je bio dobar za naš zajednički evropski pristup, za Savet Evrope i njegovu Parlamentarnu skupštinu. Istina o trgovini ljudskim organima na Kosovu je priča koja će se tek razvijati i videćemo do kakvih ćemo saznanja doći. Nažalost nisam optimista, jer EU nije nepristrasna u ovom slučaju i ponaša se kao da joj nije stalo da istraga dovede do bilo kakvih rezultata. Ipak, na sve načine ću se zalagati da istina izađe na videlo.

[/restrictedarea]