Bezimeni

Piše Aleksandar Đaja

60 miliona evra sa kojima su On i Njegovi kvaziekonomisti mahali kao zastavicama, „ložeći“ građane Srbije da će dobijanjem statusa kandidata ta, ionako mizerna lova (za koju su prodali Kosovo) odmah ući u Srbiju – ne postoji! I neće nikad!

Kažu da papir trpi sve. Moguće. Ipak, mislim da i papir ima dušu. Zato u ovom tekstu, iz samilosti prema papiru, Njega i Njih  po imenu neću da spomenem nijednom.

NEKO KUVAO, NEKO PUCAO

[restrictedarea]

Na sednici Njihovog Glavnog odbora, u subotu, 10. marta, Njihov predsednik, ali nažalost i predsednik Srbije, izjavio je kako ta stranka neće praviti vladu sa Srpskom naprednom strankom, Demokratskom strankom Srbije i Srpskom radikalnom strankom. „Ne mogu da vode Srbiju ka izvesnoj budućnosti političke stranke koje menjaju načela i programe i nemaju viziju, niti plan. On je SNS nazvao „vrdalama strankom“ čiji su se predstavnici dičili učešćem u ratovima, a kasnije govorili da su na ratištu kuvali. On je, takođe, rekao da su predstojeći izbori presudni, jer postoji opasnost da oni koji su kreirali rat i destrukciju devedesetih godina vrate unazad proces modernizacije koji je pokrenuo Zoran Đinđić (valjda, kada je jeo pečenog vola na Palama sa Radovanom Karadžićem – koga je lično On uhapsio u Beogradu i kao navodnog ratnog zločinca isporučio Haškoj inkviziciji).
Ako, međutim, zanemarimo priče o tome ko je u ratu „kuvao, a ko pucao“ (mada je očigledno da On, iako je bio ministar vojni, ne zna da je u ratu kuvanje važnije od pucanja), kao i da je „vo na ražnju“ bio prvi patriotski čin u Đinđićevoj političkoj karijeri (dok je posle onog drugog, kada je od međunarodne zajednice zatražio da prizna istorijsko pravo Srbije na Kosovu i Metohiji odmah bio ubijen!), ostaje pitanje: kako to da On neće u koaliciju sa Srpskom naprednom strankom (iako je ona odavno rekla da neće u koaliciju sa Njim), a koja, kao i DSS, u vreme „kreiranja ratova i destrukcije“, nikada nije bila na vlasti – a hoće u koaliciju sa Dačićem i SPS-om, koji su u isto vreme non-stop bili na vlasti?! Kako se to zove? Politička principijelnost, ili z… širokih narodnih masa?

BINA DILETANTSKOG POZORIŠTA
To vam je kao da muž koji, kad zatekne svoju suprugu u krevetu s drugim muškarcem, kategorički izjavi da nju više u životu neće da vidi, dok s njenim ljubavnikom postane najbolji prijatelj! Možda je to u „civilizovanoj i demokratskoj Europi“ normalna stvar, takoreći „in“, ali kod nas u Srbiji takva „romantična komedija“, koju su Oni do sada pune četiri godine izvodili na sceni diletantskog političkog pozorišta, ovoga puta neće proći. Jer, za građane Srbije ona se odavno pretvorila u „romantičnu tragediju“, koju više ne žele i ne mogu da gledaju. Biće dobro ako u ovom slučaju, kao što je red i običaj u mnogim srpskim preljubničkim aferama – ne bude radila i sekira!
Čini se da je i režim toga svestan, jer je očigledno da iza ovakve preoštre, gotovo „ratnohuškačke“ predizborne retorike, stoji samo jedna stvar – panika! Jer, On zna ono što i članovi Njegove i ostalih političkih stranaka znaju, ali što zna i narod Srbije – da je dobijanje „statusa kandidata“ isto što i Alisin upad u „zemlju čuda“. Samo što čuda ne postoje, a da bi Alisu, kao i ceo srpski narod, sa ostajanjem na vlasti bezidejnog i nesposobnog režima, na jesen sigurno sačekao „strmoglav“ u provaliju izdajničke politike, destruktivne ekonomije i – bukvalne gladi!
Pokazatelji koji na to upućuju su već sada potpuno jasni, direktni i neumoljivi…

VLADA – NAJSLABIJA U PET DECENIJA
Prvo, srpski vlastodršci sa Njim na čelu bitno su doprineli da Zapad, posle prihvatanja svih ultimatuma NATO-EU, građane Srbije počne da smatra – debilima. Na primer, odmah posle priznanja nezavisnosti Kosova od strane srpskog režima i dobijanja fantomskog statusa kandidata, na internet portalu Evropske unije Srbija je prikazana ne samo bez Kosova, nego je umesto „kandidata za EU“ svrstana među „ostale zemlje“! No, to ne bi bilo ništa novo i neobično, da nije usledilo objašnjenje iz Brisela koje tezu o „debiloznosti Srba“ nedvosmisleno potvrđuje: „Mapa Srbije bez Kosova na portalu EU je greška koju je napravila tehnička služba, jer je glavni portal EU iz tehničkih razloga nešto teže osvežiti“… Cinično. Teško je „osvežiti“ internet portal, ali je zato bilo beskrajno lako poslati „osvežene“ bombardere da ubijaju Srbe 1999. godine…!
Drugo, Njihova Vlada je ostvarila najslabije rezultate u poslednjih 50 godina. Umesto obećanog rasta ekonomske aktivnosti za sedam odsto, rast je tri odsto. Umesto obećanog smanjenja stope nezaposlenosti sa 18 na 11 odsto, ona danas iznosi 24 procenata, a umesto otvaranja 200.000 novih radnih mesta otpušteno je blizu 600.000 radnika! Predizborna laž od pre četiri godine Njihovog „ubice srpskih banaka“ i gitariste, o akcijama vrednosti 1.000 evra za svakog građanina Srbije, posle izbora pretvorila se u 20 evra, da bi do danas režim zadužio prosečnu srpsku porodicu sumom od 3.000 evra!
I treće, ali najcrnje… Srbija je dobijanjem statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji uključena u još tri od pet komponenti „IPA programa za pripremni proces“, o kojem ne znam ništa, ali znam da od love nema – ni traga, ni glasa! Jer, tek od 2014. godine Srbija će, navodno, moći da računa na šezdesetak miliona evra bespovratnih sredstava… Dakle, 60 miliona evra sa kojima su On i Njegovi kvaziekonomisti mahali kao zastavicama, „ložeći“ građane Srbije da će dobijanjem statusa kandidata ta, ionako mizerna lova (za koju su, istina, prodali Kosovo) odmah ući u Srbiju – ne postoji! Ni ove, ni sledeće godine, a najverovatnije nikad! Istovremeno, tipizirana šarena laža Njegovog režima, kao prilikom prošlih izbora, ponavlja se i ovog puta: opet nam slede neke nove „besplatne akcije“ („Telekoma“), dok se u Kragujevcu ponovo sklapa neki novi „Fijat“.
Pred nama su nepuna dva meseca predizborne kampanje. To će biti epilog njihove četvorogodišnje „romantične tragedije“, godine gušenja srpskog naroda, posle kojih ćemo za Njima, za „bezimenima“ – zauvek da pogasimo reflektore!

[/restrictedarea]