Безимени

Пише Александар Ђаја

60 милиона евра са којима су Он и Његови квазиекономисти махали као заставицама, „ложећи“ грађане Србије да ће добијањем статуса кандидата та, ионако мизерна лова (за коју су продали Косово) одмах ући у Србију – не постоји! И неће никад!

Кажу да папир трпи све. Могуће. Ипак, мислим да и папир има душу. Зато у овом тексту, из самилости према папиру, Њега и Њих  по имену нећу да споменем ниједном.

НЕКО КУВАО, НЕКО ПУЦАО

[restrictedarea]

На седници Њиховог Главног одбора, у суботу, 10. марта, Њихов председник, али нажалост и председник Србије, изјавио је како та странка неће правити владу са Српском напредном странком, Демократском странком Србије и Српском радикалном странком. „Не могу да воде Србију ка извесној будућности политичке странке које мењају начела и програме и немају визију, нити план. Он је СНС назвао „врдалама странком“ чији су се представници дичили учешћем у ратовима, а касније говорили да су на ратишту кували. Он је, такође, рекао да су предстојећи избори пресудни, јер постоји опасност да они који су креирали рат и деструкцију деведесетих година врате уназад процес модернизације који је покренуо Зоран Ђинђић (ваљда, када је јео печеног вола на Палама са Радованом Караџићем – кога је лично Он ухапсио у Београду и као наводног ратног злочинца испоручио Хашкој инквизицији).
Ако, међутим, занемаримо приче о томе ко је у рату „кувао, а ко пуцао“ (мада је очигледно да Он, иако је био министар војни, не зна да је у рату кување важније од пуцања), као и да је „во на ражњу“ био први патриотски чин у Ђинђићевој политичкој каријери (док је после оног другог, када је од међународне заједнице затражио да призна историјско право Србије на Косову и Метохији одмах био убијен!), остаје питање: како то да Он неће у коалицију са Српском напредном странком (иако је она одавно рекла да неће у коалицију са Њим), а која, као и ДСС, у време „креирања ратова и деструкције“, никада није била на власти – а хоће у коалицију са Дачићем и СПС-ом, који су у исто време нон-стоп били на власти?! Како се то зове? Политичка принципијелност, или з… широких народних маса?

БИНА ДИЛЕТАНТСКОГ ПОЗОРИШТА
То вам је као да муж који, кад затекне своју супругу у кревету с другим мушкарцем, категорички изјави да њу више у животу неће да види, док с њеним љубавником постане најбољи пријатељ! Можда је то у „цивилизованој и демократској Еуропи“ нормална ствар, такорећи „ин“, али код нас у Србији таква „романтична комедија“, коју су Они до сада пуне четири године изводили на сцени дилетантског политичког позоришта, овога пута неће проћи. Јер, за грађане Србије она се одавно претворила у „романтичну трагедију“, коју више не желе и не могу да гледају. Биће добро ако у овом случају, као што је ред и обичај у многим српским прељубничким аферама – не буде радила и секира!
Чини се да је и режим тога свестан, јер је очигледно да иза овакве преоштре, готово „ратнохушкачке“ предизборне реторике, стоји само једна ствар – паника! Јер, Он зна оно што и чланови Његове и осталих политичких странака знају, али што зна и народ Србије – да је добијање „статуса кандидата“ исто што и Алисин упад у „земљу чуда“. Само што чуда не постоје, а да би Алису, као и цео српски народ, са остајањем на власти безидејног и неспособног режима, на јесен сигурно сачекао „стрмоглав“ у провалију издајничке политике, деструктивне економије и – буквалне глади!
Показатељи који на то упућују су већ сада потпуно јасни, директни и неумољиви…

ВЛАДА – НАЈСЛАБИЈА У ПЕТ ДЕЦЕНИЈА
Прво, српски властодршци са Њим на челу битно су допринели да Запад, после прихватања свих ултиматума НАТО-ЕУ, грађане Србије почне да сматра – дебилима. На пример, одмах после признања независности Косова од стране српског режима и добијања фантомског статуса кандидата, на интернет порталу Европске уније Србија је приказана не само без Косова, него је уместо „кандидата за ЕУ“ сврстана међу „остале земље“! Но, то не би било ништа ново и необично, да није уследило објашњење из Брисела које тезу о „дебилозности Срба“ недвосмислено потврђује: „Мапа Србије без Косова на порталу ЕУ је грешка коју је направила техничка служба, јер је главни портал ЕУ из техничких разлога нешто теже освежити“… Цинично. Тешко је „освежити“ интернет портал, али је зато било бескрајно лако послати „освежене“ бомбардере да убијају Србе 1999. године…!
Друго, Њихова Влада је остварила најслабије резултате у последњих 50 година. Уместо обећаног раста економске активности за седам одсто, раст је три одсто. Уместо обећаног смањења стопе незапослености са 18 на 11 одсто, она данас износи 24 процената, а уместо отварања 200.000 нових радних места отпуштено је близу 600.000 радника! Предизборна лаж од пре четири године Њиховог „убице српских банака“ и гитаристе, о акцијама вредности 1.000 евра за сваког грађанина Србије, после избора претворила се у 20 евра, да би до данас режим задужио просечну српску породицу сумом од 3.000 евра!
И треће, али најцрње… Србија је добијањем статуса кандидата за чланство у Европској унији укључена у још три од пет компоненти „ИПА програма за припремни процес“, о којем не знам ништа, али знам да од лове нема – ни трага, ни гласа! Јер, тек од 2014. године Србија ће, наводно, моћи да рачуна на шездесетак милиона евра бесповратних средстава… Дакле, 60 милиона евра са којима су Он и Његови квазиекономисти махали као заставицама, „ложећи“ грађане Србије да ће добијањем статуса кандидата та, ионако мизерна лова (за коју су, истина, продали Косово) одмах ући у Србију – не постоји! Ни ове, ни следеће године, а највероватније никад! Истовремено, типизирана шарена лажа Његовог режима, као приликом прошлих избора, понавља се и овог пута: опет нам следе неке нове „бесплатне акције“ („Телекома“), док се у Крагујевцу поново склапа неки нови „Фијат“.
Пред нама су непуна два месеца предизборне кампање. То ће бити епилог њихове четворогодишње „романтичне трагедије“, године гушења српског народа, после којих ћемо за Њима, за „безименима“ – заувек да погасимо рефлекторе!

[/restrictedarea]