Baš je lepo biti Srbin

Piše Dragomir Antonić

Kako je malo potrebno da bi simpatije bile na vašoj strani. Dovoljno je samo biti hrabar, govoriti istinu, braniti svoj narod i ne brinuti se za sopstveni život. Kao Vojislav Šešelj

Druga nedelja suđenja u Hagu. Završna reč dr Vojislava Šešelja, za koju sam se plašio da neće biti izrečena – u toku je. Odbrana dostojna istorije. Govor istine, bez kalkulacije, kompromisa, doslednost u odbrani ideoloških uverenja (slagali se ili ne sa tim uverenjima) u današnjem svetu licemerja, nagodbi, neprincipijelnih koalicija i gde je „moralno“ da bude svak sa svakim, čini se čudesnim i pleni gledaoce bez obzira na lične stavove. Kako je malo potrebno da bi simpatije bile na vašoj strani. Dovoljno je samo biti hrabar, govoriti istinu, braniti svoj narod i ne brinuti se za sopstveni život. Jednostavno, zar ne?

U EVROPU PREKO „LAZE“
U našoj Srbiji sve ide svojim tokom. Otopio se sneg i otkrio neke sitnice. Čulo se da je bivši upravnik Narodne biblioteke gospodin Sreten hteo još 2006. godine da krene put Moskve i tamo organizuje odbranu zapadno-liberalnih vrednosti, ali je gazda iz „Otvorenog Soroš fonda“ saopštio da nije završio posao u Beogradu. Tako nam ostade, a sad ga poslaše u Švajcarsku na dobro plaćeni kurs. Izborna kampanja je na početku, ali već ima duhovitih izjava. Sem kampanje, na tapetu je i rehabilitacija.
Što se tiče izbora, džirlo devojka i momci brabonjci se utrkuju ko će šta više obećati. Džirlo, pošto sve zna, tvrdi: „formiranjem novog ministarskog kabineta biće potrebna njihova nadgradnja, tako što bi se u postojeće timove ugradio lik nove vlade“. Ko ovo razume, može odmah u Evropu. Preko „Laze“ ili „Toponice“. Kuda mu je bliže. Bugarska je odavno član „Ej, Unije“, a udaljena od Toponice jedva stotinu kilometara. Ko ne veruje, neka čita pisma mitropolita Simeona.
Momci su realni. Obećavaju novac. Tvrde da će penzije biti uvećane za basnoslovnih 1.000 dinara po penzioneru ili oko 33 dinara dnevno. Ako hleb bude tri dinara, a zelena salata jedan – onomad su to obećavali – naći će se i za pola flaše piva.
Za one koji nisu rasipnici, već štediše – biće akcija. Uoči prošlih izbora dobili smo akcije vredne 1.000 evra, ali su ih velike letnje vrućine i kreditna kriza banaka u Americi obezvredile – tako je objasnio g. Mlađan. Pred ove izbore dobićemo ponovo akcije, ovog puta „Telekoma“, nezamislivo vredne. Da ne izgube na vrednosti zbog nekakve krize u svetu i okolini, doveden je u Srbiju evroekspert sa drugog kontinenta, slavni biciklista i farmaceut, čovek koji je lično video Obamu i Putina. Neki tvrde da je sreo i Lenjina, ali to nije provereno. Ko ne veruje u ova obećanja nek zna da ga „Zoran posmatra“. Rekao je predsednik.
Toliko o izborima. O blagostanju koje vas čeka posle Đurđevdana sanjarite sami. Ne košta ništa, a neće se ni ostvariti.

TRIBUNAL ZA SREDNJOVEKOVNE ZLOČINE
Što se tiče druge teme, gledaoci u Srbiji su rehabilitovali Sulejmana Veličanstvenog i ostale Turke (vidi tekst „Ćele kula“, „Pečat”, broj 207). Oprošteno im je šetanje opanaka po avliji, spremanje cicvare, odvođenje dece u janičare, sečenje glava i nabijanje predaka na kolac. Sulejman je rehabilitovan javno, aklamacijom i sa suzama radosnicama u očima. Iz ove činjenice neuk, a bistar čovek bi zaključio da se Miloš Obilić mora proglasiti za surovog ratnog zločinca, car Lazar za inspiratora zločina, a Kosovka devojka za jataka. Ili sve njih podvesti pod udruženi zločinački poduhvat, jer ako su sultani i paše sad rehabilitovani, znači nevini su, neki drugi moraju biti krivi. Čekajte samo da se otvore carigradske arhive. Ako su mogli da pronađu Jevanđelje starije od Hrista, što ne bi mogli da pronađu pisanu verziju „Kneževe večere“ i time, Urbi et Orbi, crno na belo pokažu šta su naši preci nameravali da čine, a ne da se kao dosad oslanjaju na pevanje slepog guslara Filipa Višnjića.
Osnovaće novi tribunal za srednjovekovne zločine – jer ratni zločini nikad ne zastarevaju. Tribunalom bi predsedavao Mehmed Fočo, poznatiji kao „starac od stotinu ljeta“. Statusna konferencija bi počela na Sretenje 2013. godine. Stotinu godina pošto su Osmanlije oterane sa ovih prostora. Aganlija i Kučuk Alija bi se međusobno dogovorili ko će biti tužilac, a ko sekretar Tribunala. Kancelarija za saradnju je već odavno otvorena u Novom Pazaru, a što se tiče domaćih eksperata i svedoka njihov broj se mora ograničiti. U protivnom rahmetli Fočo, a ni mlađi neće dočekati da se svi svedoci izređaju. Eto drage „srpske“ Jude vidite da Evropa ima alternativu. Ona zatvara Tribunal, a Turska ga otvara. Krenite odmah sa čitanjem epske narodne poezije. Kosovski ciklus. Biće bakšiša.
Sa rehabilitacijom Srba, u Srbiji, ide malo teže. Pravoslavnim Srbima do rehabilitacije domaćih Srba nije ni stalo. Izuzetak su oni koji bi nešto od dedovine materijalno mogli da naplate, ali su se Hrvati – koji su svoje katoličko-franjevačke i ustaške ubice već proglasili svecima – uzbudili i protestuju što bi se neki Srbi, to jest „četnici“ mogli posthumno osloboditi od dela učinjenih za ovozemaljskog života. Napalila se katolička braća što će možda general Dragoljub Mihailović da bude sudski rehabilitovan. To njih, sad kad su mentalno već u Evropi, vređa.
Ne razumem njihovu potrebu da se i dalje bave nama, Srbima. Postigli su šta su hteli. Ne živimo u istoj državi; mi smo propali, oni su napredovali; Unija ih čeka raširenih ruku, a nama otima Kosovo i Metohiju; Rimski biskup ih je dva puta posetio, a nas, Bogu hvala, nijednom. Oni su nas ubijali u Jasenovcu, Gradiški, Lici, Sremu. Mi oprostili. Oni nas prognali iz naših kuća i sa naših imanja. Mi njih nismo. Dali smo im jezik i pismo. Oni se ljute. Ne ljutimo se što su uzeli katoličku veru, a njima smeta što smo mi sačuvali pravoslavlje. Srde se bez razloga „po dva, po tri stoleća“, što bi rekao čika Jova-Zmaj, nekad davno i počasni građanin Zagreba.
Biće da imaju nekakav kompleks. Kad ih čujem kako jadikuju i za sve svoje nevolje Srbe optužuju, lepo mi je što sam Srbin. Mogli su i oni Srbi ostati, ali pusta pohlepa odvede ih na životnu stranputicu.