Anatomija narandžaste revolucije

Piše Bogdan Đurović

Ambasador SAD-a u Moskvi Majkl Mekfol je zatražio osnivanje Fonda za podršku ruskoj opoziciji, a državna televizija u Moskvi je objavila da je iz američkog budžeta već uloženo u te svrhe 2,5 milijarde dolara

 

Kada su jednom prilikom ruskog imperatora Aleksandra Prvog upozorili da čak 11 njegovih ministara i savetnika prima apanaže od britanske krune, on je odgovorio – neka ih, neka uzimaju što više, tako će Britancima manje ostati. Dva veka kasnije, slična situacija. Ruski premijer Vladimir Putin je krajem novembra, u svom velikom televizijskom razgovoru sa građanima, javno upozorio da Zapad troši stotine miliona dolara za finansiranje nevladinih organizacija i grupacija koje utiču na političke i društvene procese u Rusiji. Da li, i koliko, Amerikanci plaćaju ruskim ministrima i državnim savetnicima, Putin tom prilikom nije otkrivao, ali je činjenica da je samo koju nedelju ranije posle 12 godina sa funkcije „odleteo“ večiti ministar finansija Aleksej Kudrin, poznat po „dobrim“ vezama u Vašingtonu.

AKT NEPRIJATELJSTVA
Na istu temu prošle nedelje oglasio se Majkl Mekfol, američki ambasador u Moskvi, koji je za samo dva meseca na ovoj funkciji (stupio je na dužnost 11. januara) već zaradio nadimak „narandžasti Majkl“. Kako je rekao, „šokiran antiamerikanizmom u Rusiji“, Mekfol je dao izjavu kojom sam sebi protivreči. Nekoliko puta ponovivši da Vašington ne finansira proteste opozicije u Rusiji, Mekfol je objasnio da se administracija predsednika Baraka Obame već obratila američkom Kongresu sa predlogom formiranja „Fonda za podršku građanskog društva u Rusiji“! U svom govoru, na vašingtonskom Institutu međunarodne ekonomije „Paterson“, američki ambasador je rekao da nedavni protesti nisu usmereni ka svrgavanju ruskog režima, već predstavljaju „buđenje građanskog društva, kada se ljudi bore pre svega za poštene izbore i zaštitu svojih prava“. „Antiamerikanizam i napadi na mene lično, da budem iskren, šokirali su me. Nismo to očekivali posle svih napora `resetovanja`“, poručio je Mekfol.
I odmah dodao da se SAD neće vraćati retorici hladnog rata, ali da Vašington ne može da spreči Rusiju da to učini. Mekfol je nazvao „neutemeljenim“ tvrdnje da Vašington finansira protestne aktivnosti u Rusiji. „Izgleda da bi trebalo da ponavljam nekoliko puta uzastopno da bi me čuli. Priče o našem finansiranju protesta su neistina, neistina i još jednom neistina“, zainatio se Mekfol, dodavši da je posredi „preporod građanskog društva, gde je suština protesta u tome da mirnim putem reformišu društvo“.

[restrictedarea]

Ne upuštajući se u previše detaljnu analizu Mekfolovih kontradiktornih reči, kada u istom danu traži od Kongresa novac za rusku opoziciju za koju tvrdi da nije finansirana iz Amerike, trebalo bi ipak primetiti nekoliko stvari. Pre svega, to je Mekfolov „očinski“ stav prema protestima u Rusiji i njihovim liderima koji otvoreno pozivaju na revoluciju i upad u Kremlj („Pečat“, br. 198). To je učinio „bloger“ Aleksej Navaljni, čovek koji ne krije svoje bliske susrete u američkoj ambasadi. Sa druge strane, kada Mekfol (koji je kategoričan da Navaljni nije „američki projekat“) tvrdi da su izbori u Rusiji nepošteni i opravdava one koji uz pretnje silom zahtevaju njihovo poništavanje – onda je to, ne samo brutalno mešanje u unutrašnje stvari zemlje domaćina, već i svojevrsno pozivanje na rušenje ustavnog poretka. Zašto mu onda verovati kada kaže da Vašington ne finansira rušenje vlasti u Rusiji?
Prema nezvaničnim procenama, od početka američke izmišljotine zvane „resetovanje“ pre tri godine, ruski predsednik Dmitrij Medvedev je cenu platio dopuštanjem otvaranja oko hiljadu nevladinih organizacija za „zaštitu ljudskih prava“, koje su na direktnom linku sa Zapadom. Kako objašnjava vodeći komentator ruske državne televizije „Prvi kanal“ Mihail Leontjev, na teritoriji Rusije deluje mreža različitih struktura, direktno ili indirektno finansiranih iz SAD-a. Kako objašnjava Leontjev, samo Agencija SAD-a za međunarodni razvoj (USAID) investirala je za poslednjih 15 godina u rusko „građansko društvo“ više od 2,5 milijardi dolara! „Direktno se iz američkog budžeta finansiraju filijale Nacionalnog demokratskog instituta, Međunarodnog republikanskog instituta, Biro međunarodnih programa Stejt departmenta. Plus brojni privatni fondovi: Fond Forda, Mekartura, Soroša, Karnegija, ‘Fridom haus’. Svi oni unakrsno `oprašuju` ruske NVO: Fond `Nova Evroazija`, `Pokret za ljudska prava`, `Međunarodni centar za zaštitu ljudskih prava`, `Moskovska helsinška grupa`, `Asocijacija građanskog obrazovanja`, ‘Komitet vojničkih majki’, Koalicija `Glas` i bezbroj različitih struktura koje se bave razvojem informacionih tehnologija, poslovnog, humanitarnog, seksualnog i drugog obrazovanja“, objašnjava Leontjev.
I dodaje: „Niz organizacija za zaštitu ljudskih prava, upravo onih na jaslama Amerikanaca, izrazili su protest zbog priznanja rezultata ruskih izbora od strane američke administracije. Moguće je da je njihov moskovski nadzornik Mekfol doživeo to kao prijavu za dodatnu materijalnu pomoć. Moguće je, čak, da je on i u pravu. Jedino što ne dolazi u glavu Mekfolu, jeste da njegovi zvanični ruski partneri takvu aktivnost mogu da protumače kao javni akt neprijateljstva“.
Koliko je Leontjev u pravu prosudiće najbolje sami Rusi. Međutim, njegova rečenica o tome da je „javni kontakt sa određenim ambasadama opasan za političko zdravlje“, već se pokazala kao ispravna – od kada su ruski mediji objavili video snimke i tekstove o tome da lideri opozicije idu na hodočašće kod Mekfola, protestni intenzitet je počeo da jenjava, a antinarandžasti pokret da dobija na snazi.

RUSKI ANTIAMERIKANIZAM
Nekako istovremeno sa ovim izjavama Mekfola, kako je „šokiran ruskim antiamerikanizmom“, na malim ekranima najveće zemlje sveta prikazan je zanimljiv dokumentarni film TV „NTV“, pod nazivom „Anatomija protesta“. U 40-ak minuta materijala stalo je sve. I kako opozicioni aktivisti angažuju agencije za „iznajmljivanje“ mitingaša za 1.000 rubalja (oko 30 dolara), uključujući i celu tehnologiju isplate novca, uglavnom penzionerima i beskućnicima. Zatim, video snimak prisustva na opozicionom mitingu, 5. marta uveče, Erika Keneta Lundberga, prvog sekretara političkog odeljenja ambasade SAD-a u Moskvi i Džeremija Stjuarta Ričarda, drugog sekretara. Ričard najpre priča sa novinarkom na tečnom ruskom, a onda se pravi da ništa ne razume kada je shvatio da ga snima kamera, dok se Lundberg pretvara da je Nemac. Uporna novinarka prati još nekoliko metara Lundberga koji se žurno udaljava od kamere i postavlja mu pitanja, da bi američkom diplomati najednom priskočili u pomoć nepoznati muškarci koji umalo nisu izlomili i novinarku i kameru. Iz ovog ugla posmatrano, razumljiv je bes Mekfola koji je događaje te noći – kada je policija golim rukama, bez palica i suzavca, izvukla iz fontane na Puškinovom trgu revolucionare, Navaljnog i Sergeja Udaljcova, koji nisu hteli da se raziđu posle okončanja mitinga – komentarisao na „Tviteru“ rečima da se primenjuje nasilje protiv mirnih demonstranata.
Film „Anatomija protesta“ obiluje unikatnim dokumentarnim kadrovima i predstavlja pravu poslasticu za sladokusce ovog žanra. Da podsetimo, autori filma su isti oni koji su pre godinu i po dana uradili sličan dokumentarac o predsedniku Aleksandru Lukašenku, pod nazivom „Kum Baćka“, posle čijeg emitovanja je beloruski lider naprasno ponovo postao najbolji prijatelj Kremlja. Da li je promena njegovog stava izazvana objavljivanjem čitavog niza kompromitujućih podataka i snimaka – zna samo Baćka Lukašenko. Međutim, objavljivanje „Anatomije protesta“ očito je do te mere razgnevilo ruske opozicionare da je njih oko 300 izašlo na ulice u nedelju popodne i pokušalo da održi nedozvoljeni miting. Policija to nije dopustila i stotinak njih je privedeno, uključujući okorele Borisa Njemcova i Navaljnog.
Sve ovo ukazuje da se proamerička opozicija neće smiriti ako vlast bude bila pasivna i čekala da se stvari dogode da bi reagovala. Emitovanje „Anatomije protesta“ već je korak u dobrom pravcu, što pokazuje i činjenica da nisu izašli milioni ljudi na ulice da protestuju protiv filma (kako ovih dana prete narandžasti), već jedva njih nekoliko stotina. Takođe, poslednji događaji svedoče i o još dve stvari. Prvo, da je ruska država jaka, organizovana i dobro funkcioniše, jer su Mekfol i njegovi saradnici već više puta namamljeni u klopku, a njihove čudne aktivnosti sa opozicijom snimljene kamerom. I drugo, da Putin i njegova vlast imaju još dosta aduta u svojim rukama i karte otvaraju polako, blagovremeno i bez panike. A sve to ukazuje da se majstor političke igre iz Kremlja još uvek zagreva za ozbiljnije partije koje slede. Njegove prave kombinacije videćemo tek posle 7. maja i zvanične inauguracije izabranog predsednika.

[/restrictedarea]