Američki Kain i demokratija

Piše Dragan Mraović

Nedavne rezolutne izjave američkih ambasadora u Beogradu i Prištini ne samo da su u okviru propovedanja „demokratije“ – same po sebi – negacija demokratije,  već su i direktna pretnja Srbiji, mešanje u njene unutrašnje poslove i najava nasilja, podmetanja i ugrožavanja međunarodnog položaja naše zemlje

Nasilje je obeležje američkog društva na svim nivoima, od filma i kulture, do istorije i najnovijih pretnji svetskom miru koje izriče predsednički kandidat Mit Romni, naročito kada kaže da je Bog stvorio Ameriku i da bi SAD trebalo da vlada svetom. Složiće se verujući građani sveta da je „Bog stvorio i Ameriku“, ali i celi svet, a što se tiče vladavine SAD-a svetom već je u istoriji, ne tako davnoj, bio jedan sličan „vladar“, onaj s brčićima. Verovatno se ovaj savremeni „vladar“ tako ponaša između ostalog i zato što  vodi državu nastalu na iskustvu nasilja, otimačine i genocida nad Indijancima. To ponašanje nema veze ni s odrednicama američkog Ustava, za koji je, uzgred, Džejms Medison, jedan od „otaca“ američkog Ustava, rekao da je republikanski, a ne demokratski, jer su pisci tog pravnog dokumenta smatrali da je „demokratija smrt za republiku“ (iz memoara Medisona). Osim toga, principi američkog Ustava iz 1787. godine uopšte se ne poštuju i potpuno su vremenom izvrnuti. Na taj način je i nastao mentalitet međunarodnog šerifa koji američki establišment uporno gradi, od politike do kulture. (Dovoljno je pogledati bilo koji američki film, kojeg – praktično – nema bez nasilja, i to ne samo nasilja kriminalaca, već i policijskih inspektora tipa Kalagana i policije, koji okrutno tuku i ubijaju, jednako kao i zločinci). To je posebno vidljivo u spoljnoj politici SAD-a,  u kojoj se američke diplomate ponašaju kao „slonovi na izložbi porcelana“.

LICEMERJE OKO REZOLUCIJE

[restrictedarea]

Najnoviji istup Meri Vorlik, američkog ambasadora u Srbiji je upravo primer takvog diplomatskog ponašanja. Ona je nedavno, u intervjuu jednom ovdašnjem dnevnom listu, izjavila da su „SAD protiv upotrebe sile bilo koje zemlje“. O tempora, o mores! A šta su Vijetnam, Irak, Avganistan  bombardovanje Srbije, Libija, pripreme za napad na Iran? Takođe je navela da SAD nastavljaju da podržavaju suverenitet Kosova na celoj teritoriji, što znači da ne podržavaju suverenitet i teritorijalni integritet Srbije, suprotno Rezoluciji 1244, zbog čega je ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić morao odmah da je pozove na brifing i opomene da je dužna da poštuje međunarodne diplomatske konvencije, bar dok je gost ove zemlje. Ona to pravda upravo navodnom izjavom generalnog sekretara UN iz 2008, da su ondašnji izbori „bez legitimiteta“. I reči gospođe Vorlik i navodna izjava genseka UN su u potpunoj suprotnosti sa Rezolucijom 1244. Izjavi Vorlikove prethodila je izjava američkog „ambasadora“ u Prištini Kristofera Dela, koji takođe tvrdi da bi budući izbori na Kosmetu bili nelegitimni, a onda i preti Srbima: „Ako pokušaju da organizuju izbore mi ćemo ih proglasiti nelegalnim i nećemo priznati rezultate tih izbora… Vlasti u Beogradu trebalo bi da shvate da je međunarodna zajednica izuzetno ozbiljna kada kaže da će ukoliko se dozvoli održavanje izbora to biti štetno za interese Srbije“. Drugim rečima, ako ne poslušate mi ćemo vas kazniti. I Del se poziva na Rezoluciju 1244 koju ili nije čitao, ili je licemeran. Ona ni u jednom delu ne tretira održavanje srpskih izbora na celoj teritoriji Srbije, naročito ne kao nelegitiman čin. On pominje i mišljenje Međunarodnog suda pravde koje navodno lije vodu na njegovu vodenicu, ali zaboravlja da to mišljenje nije, po međunarodnim propisima, obavezujuće ni za koga, pa ni za srpsku vlast koja ga je trapavo i neznalački isprovocirala.
Naravno, svi američki ambasadori, a što je još gore i srpske vlasti, prenebregavaju da u uvodnoj preambuli Rezolucije 1244 piše da UN potvrđuju „privrženost svih država članica suverenitetu i teritorijalnom integritetu SR Jugoslavije i drugih država regiona, kako je navedeno u Helsinškom dokumentu i Aneksu 2“. Dakle, svaka izjava o Kosmetu, poput izjava ambasadora Vorlik i Bel, protivna je Rezoluciji i nelegalna prema međunarodnom pravu.

NI REČ O SECESIJI
U tački 10 Rezolucija „ovlašćuje generalnog sekretara da uz pomoć odgovarajućih međunarodnih organizacija uspostavi međunarodno civilno prisustvo na Kosovu, kako bi se obezbedila privremena uprava na Kosovu, pri čemu će narod Kosova moći da uživa suštinsku autonomiju u okviru SR Jugoslavije…“ Dakle, reč je o privremenom protektoratu UN nad delom srpske teritorije, a ne o secesiji i stvaranju nezavisnog Kosmeta, pa gospodin Bel ne govori istinu.
Bel, kao ni Vorlik, ne čitaju dobro ni tačku 11/f, u kojoj se govori o „nadgledanju (ne EULEKS-ovom nametanju – prim. D.M) prenosa vlasti sa privremenih institucija Kosova na institucije koje će biti uspostavljene u skladu sa političkim rešenjem“, a naravno misli se na privremene i druge institucije („naroda Kosova“, što znači Albanaca, Srba, Roma, Hrvata, Egipćana, Turaka, muslimana, goranaca, a ne albanskih secesionista – prim. D.M) na teritoriji sa „suštinskom autonomijom u okviru SR Jugoslavije“, a sada Srbije koja je pravni naslednik prethodne države i tako i primljena ponovo u UN. Naravno, gospodin Bel takođe zaboravlja da je njegova administracija dužna u okviru „privrženosti svih država članica suverenitetu i teritorijalnom integritetu SR Jugoslavije“ da obezbedi, prema tački 11/k, „osiguranje bezbednog i neometanog povratka svih izbeglica i raseljenih lica u njihove domove na Kosovu“, dakle više od 200.000 prognanih Srba i drugih, a ne da izgradi Bondstil i de facto okupira srpsku teritoriju.
Nema ni jedne jedine reči u Rezoluciji 1244 koja govori o Kosmetu van SR Jugoslavije, sada Republike Srbije, njenog pravnog naslednika, pa je licemerno da se oni koji su priznali nelegalnu secesiju pravdaju ovim dokumentom. Rezolucija SB UN 1244 je u trenutku njenog nastanka bila u skladu sa Ustavom SR Jugoslavije, a jeste i s današnjim Ustavom Srbije. Dakle, gospođa Vorlik direktno i istovremeno zanemaruje Ustav Srbije kao  i Rezoluciju 1244, isto čini i njen kolega Bel, koji još i preti kaznenim merama „ozbiljne“, iako potpuno nedefinisane odrednice „međunarodna zajednica“. Sudeći po izjavama Slavice Đukanović-Dejanović i Borisa Tadića o izborima na severu Kosova, oni strogo vode računa da poslušaju američke ambasadore, a ne da brane srpske interese upravo u skladu s Rezolucijom 1244. Nijanse su samo u modalitetima izvršenja američkog naloga.

PROBLEMATIČNI MENTALNI MILJE
Ali, ako se vratimo na početak teksta, videće se da ovakve izjave američkih ambasadora ne samo da su direktne pretnje Srbiji, u okviru propovedanja američkog globalizma i izvoza demokratije koji su, sami po sebi, negacija demokratije, već najavljuju nasilje putem sankcija, podmetanja  i ugrožavanja međunarodnog položaja Srbije, kao i mešanja u njene unutrašnje poslove. To je iskaz mentalnog miljea američke politike u kojem se uopšte ne shvata da se ne može raditi jedno, a pričati drugo, ako se želi biti kredibilan. Osim, ako one „druge“, u ovom slučaju građane zemalja nad kojim se ova tortura sprovodi,  ne smatrate „amebama“. „Najdemokratskija“ zemlja na svetu, koja nameće „demokratske“ norme drugima, nije nimalo demokratična ni na svojoj teritoriji. Drastičan primer za to je smrtna kazna. U Evropi je više nema, osim u Belorusiji. Ali, zato je ima u SAD-u, gde je samo u 20011. godini američki Kain pogubio čak 43 američka Avelja, a još šest osuđenika na smrt je usmrćeno za prva dva meseca 2012. godine.  Poslednji pogubljeni (29. februara) je Džordž Rivas , četrdesetjednogodišnjak iz Dalasa, pogubljen je streljanjem, na njegov zahtev, zato što nije želeo smrtonosnu injekciju. To je stvarno „veliki stepen demokratije“, jer osuđenik može i da bira kako će ga ubiti demokratska vlast.
U svetu ima još 68 zemalja sa smrtnom kaznom u svom zakonodavstvu, među njima SAD, a koje su je primenile bar jednom u zadnjih deset godina – još deset takvih zemalja ne primenjuje takvu kaznu još od 2002. godine.
U neobičnom „rasponu“ od bombardovanja Srbije, do smrtne kazne u SAD-u nalaze se nedavne izjave gospođe Meri Vorlik i gospodina Kristofera Bela.
Tolerancija nediplomatskog i međunarodno neprimerenog ponašanja američkih diplomata, od strane naših nadležnih vlasti, nema međutim nikakav raspon.

[/restrictedarea]