Амерички Каин и демократија

Пише Драган Мраовић

Недавне резолутне изјаве америчких амбасадора у Београду и Приштини не само да су у оквиру проповедања „демократије“ – саме по себи – негација демократије,  већ су и директна претња Србији, мешање у њене унутрашње послове и најава насиља, подметања и угрожавања међународног положаја наше земље

Насиље је обележје америчког друштва на свим нивоима, од филма и културе, до историје и најновијих претњи светском миру које изриче председнички кандидат Мит Ромни, нарочито када каже да је Бог створио Америку и да би САД требало да влада светом. Сложиће се верујући грађани света да је „Бог створио и Америку“, али и цели свет, а што се тиче владавине САД-а светом већ је у историји, не тако давној, био један сличан „владар“, онај с брчићима. Вероватно се овај савремени „владар“ тако понаша између осталог и зато што  води државу насталу на искуству насиља, отимачине и геноцида над Индијанцима. То понашање нема везе ни с одредницама америчког Устава, за који је, узгред, Џејмс Медисон, један од „отаца“ америчког Устава, рекао да је републикански, а не демократски, јер су писци тог правног документа сматрали да је „демократија смрт за републику“ (из мемоара Медисона). Осим тога, принципи америчког Устава из 1787. године уопште се не поштују и потпуно су временом изврнути. На тај начин је и настао менталитет међународног шерифа који амерички естаблишмент упорно гради, од политике до културе. (Довољно је погледати било који амерички филм, којег – практично – нема без насиља, и то не само насиља криминалаца, већ и полицијских инспектора типа Калагана и полиције, који окрутно туку и убијају, једнако као и злочинци). То је посебно видљиво у спољној политици САД-а,  у којој се америчке дипломате понашају као „слонови на изложби порцелана“.

ЛИЦЕМЕРЈЕ ОКО РЕЗОЛУЦИЈЕ

[restrictedarea]

Најновији иступ Мери Ворлик, америчког амбасадора у Србији је управо пример таквог дипломатског понашања. Она је недавно, у интервјуу једном овдашњем дневном листу, изјавила да су „САД против употребе силе било које земље“. O tempora, o mores! А шта су Вијетнам, Ирак, Авганистан  бомбардовање Србије, Либија, припреме за напад на Иран? Такође је навела да САД настављају да подржавају суверенитет Косова на целој територији, што значи да не подржавају суверенитет и територијални интегритет Србије, супротно Резолуцији 1244, због чега је министар спољних послова Вук Јеремић морао одмах да је позове на брифинг и опомене да је дужна да поштује међународне дипломатске конвенције, бар док је гост ове земље. Она то правда управо наводном изјавом генералног секретара УН из 2008, да су ондашњи избори „без легитимитета“. И речи госпође Ворлик и наводна изјава генсека УН су у потпуној супротности са Резолуцијом 1244. Изјави Ворликове претходила је изјава америчког „амбасадора“ у Приштини Кристофера Дела, који такође тврди да би будући избори на Космету били нелегитимни, а онда и прети Србима: „Ако покушају да организују изборе ми ћемо их прогласити нелегалним и нећемо признати резултате тих избора… Власти у Београду требало би да схвате да је међународна заједница изузетно озбиљна када каже да ће уколико се дозволи одржавање избора то бити штетно за интересе Србије“. Другим речима, ако не послушате ми ћемо вас казнити. И Дел се позива на Резолуцију 1244 коју или није читао, или је лицемеран. Она ни у једном делу не третира одржавање српских избора на целој територији Србије, нарочито не као нелегитиман чин. Он помиње и мишљење Међународног суда правде које наводно лије воду на његову воденицу, али заборавља да то мишљење није, по међународним прописима, обавезујуће ни за кога, па ни за српску власт која га је трапаво и незналачки испровоцирала.
Наравно, сви амерички амбасадори, а што је још горе и српске власти, пренебрегавају да у уводној преамбули Резолуције 1244 пише да УН потврђују „приврженост свих држава чланица суверенитету и територијалном интегритету СР Југославије и других држава региона, како је наведено у Хелсиншком документу и Анексу 2“. Дакле, свака изјава о Космету, попут изјава амбасадора Ворлик и Бел, противна је Резолуцији и нелегална према међународном праву.

НИ РЕЧ О СЕЦЕСИЈИ
У тачки 10 Резолуција „овлашћује генералног секретара да уз помоћ одговарајућих међународних организација успостави међународно цивилно присуство на Косову, како би се обезбедила привремена управа на Косову, при чему ће народ Косова моћи да ужива суштинску аутономију у оквиру СР Југославије…“ Дакле, реч је о привременом протекторату УН над делом српске територије, а не о сецесији и стварању независног Космета, па господин Бел не говори истину.
Бел, као ни Ворлик, не читају добро ни тачку 11/ф, у којој се говори о „надгледању (не ЕУЛЕКС-овом наметању – прим. Д.М) преноса власти са привремених институција Косова на институције које ће бити успостављене у складу са политичким решењем“, а наравно мисли се на привремене и друге институције („народа Косова“, што значи Албанаца, Срба, Рома, Хрвата, Египћана, Турака, муслимана, горанаца, а не албанских сецесиониста – прим. Д.М) на територији са „суштинском аутономијом у оквиру СР Југославије“, а сада Србије која је правни наследник претходне државе и тако и примљена поново у УН. Наравно, господин Бел такође заборавља да је његова администрација дужна у оквиру „привржености свих држава чланица суверенитету и територијалном интегритету СР Југославије“ да обезбеди, према тачки 11/к, „осигурање безбедног и неометаног повратка свих избеглица и расељених лица у њихове домове на Косову“, дакле више од 200.000 прогнаних Срба и других, а не да изгради Бондстил и de facto окупира српску територију.
Нема ни једне једине речи у Резолуцији 1244 која говори о Космету ван СР Југославије, сада Републике Србије, њеног правног наследника, па је лицемерно да се они који су признали нелегалну сецесију правдају овим документом. Резолуција СБ УН 1244 је у тренутку њеног настанка била у складу са Уставом СР Југославије, а јесте и с данашњим Уставом Србије. Дакле, госпођа Ворлик директно и истовремено занемарује Устав Србије као  и Резолуцију 1244, исто чини и њен колега Бел, који још и прети казненим мерама „озбиљне“, иако потпуно недефинисане одреднице „међународна заједница“. Судећи по изјавама Славице Ђукановић-Дејановић и Бориса Тадића о изборима на северу Косова, они строго воде рачуна да послушају америчке амбасадоре, а не да бране српске интересе управо у складу с Резолуцијом 1244. Нијансе су само у модалитетима извршења америчког налога.

ПРОБЛЕМАТИЧНИ МЕНТАЛНИ МИЉЕ
Али, ако се вратимо на почетак текста, видеће се да овакве изјаве америчких амбасадора не само да су директне претње Србији, у оквиру проповедања америчког глобализма и извоза демократије који су, сами по себи, негација демократије, већ најављују насиље путем санкција, подметања  и угрожавања међународног положаја Србије, као и мешања у њене унутрашње послове. То је исказ менталног миљеа америчке политике у којем се уопште не схвата да се не може радити једно, а причати друго, ако се жели бити кредибилан. Осим, ако оне „друге“, у овом случају грађане земаља над којим се ова тортура спроводи,  не сматрате „амебама“. „Најдемократскија“ земља на свету, која намеће „демократске“ норме другима, није нимало демократична ни на својој територији. Драстичан пример за то је смртна казна. У Европи је више нема, осим у Белорусији. Али, зато је има у САД-у, где је само у 20011. години амерички Каин погубио чак 43 америчка Авеља, а још шест осуђеника на смрт је усмрћено за прва два месеца 2012. године.  Последњи погубљени (29. фебруара) је Џорџ Ривас , четрдесетједногодишњак из Даласа, погубљен је стрељањем, на његов захтев, зато што није желео смртоносну инјекцију. То је стварно „велики степен демократије“, јер осуђеник може и да бира како ће га убити демократска власт.
У свету има још 68 земаља са смртном казном у свом законодавству, међу њима САД, а које су је примениле бар једном у задњих десет година – још десет таквих земаља не примењује такву казну још од 2002. године.
У необичном „распону“ од бомбардовања Србије, до смртне казне у САД-у налазе се недавне изјаве госпође Мери Ворлик и господина Кристофера Бела.
Толеранција недипломатског и међународно непримереног понашања америчких дипломата, од стране наших надлежних власти, нема међутим никакав распон.

[/restrictedarea]