Život u carstvu laži

Piše Milovan Danojlić

U carstvu laži najpre se ubija, pa se obrazlaže smrtna kazna, koja je, inače, ukinuta. Za to je zadužena Sedma sila, udarna pesnica oružanih snaga. Ona učestvuje u pripremi ratnih dejstava, kao i u opravdavanju pohoda

 

Da, dragi K. sve je počelo sa izveštavanjem o rumunskoj „revoluciji“. Sedam leševa koje je prirodna smrt odložila u temišvarsku mrtvačnicu predstavljeni su kao žrtve genocida, čime je značenje te reči znatno obogaćeno, pošto je za tu vrstu zločina, eto, dovoljan i jednocifren broj. I to je prošlo. Prošao je i „konclogor“ u Bosni, sa iznurenim zarobljenikom fotografisanim ispred žičane ograde; prošle su crne režije na „Markalama“ i u „Račku“; prošao plan „Potkovica“, čijeg se autorstva danas odriču i izumitelj i korisnik; prošla vest o dvesta hiljada ubijenih muslimana i sto hiljada silovanih muslimanki, kao i ona o pojavi ljudožderstva u okolini Goražda, poljuljana upozorenjem putnika da je u blizini grada primetio kravu, pa bi, po svakoj logici, ona prva došla na red, pre nego što se pređe na ljudetinu; prošla fotografija srušenog mosta na Neretvi, sa potpisom da su zlodelo počinili Srbi; progutali smo i bezočnu demonstraciju Sadamovog tajnog oružja u sedištu OUN, da bi onda usledilo krvoproliće koje i do danas traje; prošla su, i prolaze, objašnjenja o uzrocima građanskih ratova u Avganistanu, Libiji i Siriji, gde spoljašnje intervencije, razume se, imaju čisto humanitarne razloge.
Reči „humanizam“, „humanitarnost“ i „ljudska prava“ su nam se, posle svega što smo videli, konačno zgadile.

*
Navikavamo se na život u carstvu laži, nemamo kuda iz ovoga sveta. Šta je sadašnja finansijska kriza nego ishod višedecenijskog laganja, obmanjivanja i samoobmanjivanja? Šta je trošenje preko onoga što se zaradilo nego podvaljivanje sebi i drugima, hohštaplerski život na visokoj nozi? Kolonijalne zemlje oduvek su živele iznad svojih stvarnih mogućnosti, a manjke su pokrivale pljačkom prekomorskih poseda. Prihodi s te strane znatno su opali; otuda sadašnji pokušaji zaposedanja starih i osvajanje novih teritorija. Prvi kolonijalisti su nadirali u ime civilizacije i Jevanđelja; ovi današnji bi da usreće svet demokratijom i ljudskim pravima, i da na te patente ubiraju tantijeme. Laž je prva pogodba funkcionisanja savremenog svetskog poretka, a rasipanje nezarađenog podrazumeva krivotvorenje vodeće planetarne valute. Zadužene su države, firme, banke, pojedinci. Kod koga? Poverilac je Istina, čija su merila u svim oblastima odbačena, samo što se to u vođenju finansijskih poslova najjasnije vidi. Ljudi se trgnu kad ih udare po džepu i onda se čude šta im se dogodilo. Odgovor je prost: stiže nas kazna za život u laži.

[restrictedarea]

*
Bezgranična je sloboda laganja kod propagandista slobodnog sveta. Ribari koji u Indijskom okeanu brane teritorijalne vode od bolje opremljenih brodova zapadnih ribolovaca proglašeni su za pirate. Na nasilje se odgovara nasiljem, na pljačku zaplenom ulova. Uljezi ćute o svom nepočinstvu. Laži se nagomilavaju, nove zatrpavaju one od juče. Svaka je smišljena za jednokratno dejstvo, koliko da se završi posao. Neprijatelj se ocrnjuje svim sredstvima. Dok su gledalačke i čitalačke mase uživale u rušenju karpatskog genija, ti i ja smo, dragi K. sumnjičavo vrteli glavama. Niko nas ne može optužiti za filokomunizam, Sadam i Gadafi nisu nam bili prirasli za srce, ali smo smatrali da svaki čovek zaslužuje izvesno formalno uvažavanje. Sa likvidacijom Čaušeskua – sa načinom kako je to izvedeno i pokazano – počelo je najnovije mračno razdoblje istorije. Kažu da su ga mrtvog uspravljali, da bi ga još jednom, za potrebe istinoljubive televizije, streljali. Gadafija su krvavog vukli po prašini. Pitanje koje je, tada, postavio mladim dželatima („Da li vi, uopšte, znate šta je zlo?“) upućeno je celoj našoj civilizaciji. Bin Ladena su bacili u more, da spreče hodočašće arapskog sveta. Žrtva je, tako, uzdignuta u visine do kojih misao najbrže stiže. Uvređeni narodi dugo pamte.

*
Da bi opravdala ekspeditivno pogubljenje rumunskog vođe, sredstva obaveštavanja nisu prezala ni od detinjastih budalaština. Pokazane su nam dve pomorandže i jedna nepojedena kobasica, u podrumu predsedničke palate, kao dokaz raskošnog života Conducatora i njegovih telohranitelja. Puštena je vest o četiri milijarde dolara sklonjenih u nekoj švajcarskoj banci. Tom novcu se ni do danas nije ušlo u trag, a dobro bi došao državi na pragu bankrota. U trenutku pogubljenja bračnog para Rumunija nije imala spoljašnjeg duga; u međuvremenu je višestruko nadoknadila propust. Ni Gadafijeva Libija nikom ništa nije dugovala, što je znak nepoštovanja svetskog ustrojstva. MMF pozajmljuje šakom i kapom, sve dok neka zemlja, kao Grčka, ne padne u dužničko ropstvo. I Čaušesku i Gadafi su upražnjavali nekakve opite sa socijalizmom, što je kvarilo miran san pušača tompusa. Svaki pomen socijalizma podseća obespravljene mase da bi se život, možda, mogao i nekako drukčije urediti, što bi roblju trebalo izbiti iz glave. Od devedesetih godina liberalni kapitalizam je, prvi put u istoriji, poveo pomamnu  ideološku ofanzivu. Đaci Čikaške škole su u Beogradu privatizovali banke sa surovošću s kojom su ih, 1945, skojevci nacionalizovali.

*
Nisu na Zapadu svi sišli s uma, ali opomene zdravog razuma ostaju bez odjeka i uticaja. Jedna novinarka Bi-Bi-Sija, stigavši u Damask, bila je zaprepašćena otkrićem pravog stanja stvari. Ono što se u Velikoj Britaniji govori i piše je laž! Čuvši je, pomislih: mora da je našla neki pošteniji posao od ovog kojim se do sada bavila. Sadašnje stradanje zemlje, sa svim odlikama građanskog rata je, prema svedočenju katoličke monahinje Anjes-Mariam, predstojnice jednog manastira u Siriji, izazvano spolja. Potpaljivači rata i dostavljači oružja pokušali su da svoj podvig legalizuju u OUN. Kina i Rusija su prozrele ujdurmu, pa se samozvana međunarodna zajednica (još jedan primer obmanjivanja u vidu lažnog predstavljanja!) uvredila. Kina i Rusija su ocrnjene, kao da se te zemlje nalaze na Marsu, kao da nisu deo famozne međunarodne zajednice.

*
Tako, u sažetku, izgleda život u orvelovskoj carevini laži. Socijalistički poredak se urušio na slavan, a kapitalističko uređenje skapava na neslavan način. Ne sa treskom, nego cvileći, kako je pre stotinak godina pevao T. S. Eliot. A opet, stotine hiljada izbeglica iz Trećeg sveta čekaju regularizaciju boravka u zemljama EZ, krijući se po rupama kao miševi. I oni su žrtve laži što ih je Zapad, bajkama o blagostanju i univerzalnim pravima čoveka, razaslao preko svih meridijana. Tvorci te bajke, dakako, nisu u stanju da prime svu bedu sveta, ali ni da se odreknu čovekoljubive logoreje. Hiljade ilegalaca logoruje na obali Lamanša, loveći priliku da se prebace u Englesku, gde je lakše naći mali posao i prikriti trag. Ako im se jednog dana posreći, pa dođu do isprava, tek će se onda susresti sa tegobama istinskog života. Bob Dilan im je, svojevremeno, uputio stihove pune razumevanja i saučešća:
„Žao mi je jadnog useljenika
Od trenutka kad ga prođe radost useljenja.“

*
U carstvu laži najpre se ubija, pa se obrazlaže smrtna kazna, koja je, inače, ukinuta. Za to je zadužena Sedma sila, udarna pesnica oružanih snaga. Ona učestvuje u pripremi ratnih dejstava, kao i u opravdavanju pohoda. Retki neposlušnici se prebacuju na manje odgovorne poslove ili se penzionišu. Ko se danas seća Žaka Merlinoa, autora knjige „Sve istine o Jugoslaviji nisu za iznošenje“?

*
U seoskoj učionici, gde su ga podvrgli unakrsnom ispitivanju, Čaušesku se držao nadmoćno i dostojanstveno. U jednom trenutku je pomilovao ženu po ruci, da je umiri i uteši. U tom je pokretu bilo više gospodstva i ljudskosti, nego u šupljem kodeksu ljudskih prava u ime kojeg je ubijen. I tako, dragi K. u ime hrišćanskog zaveta Ne tuci vezanog! ti i ja postadosmo branioci svrgnutih despota…
Despotija laži je gnusnija od ratnog divljaštva: duže traje i razara dušu.

[/restrictedarea]