Путин за победу у првом кругу

Пише Богдан Ђуровић

Да ли ће Запад и руска опозиција признати победу Владимира Путина на председничким изборима 4. марта или ће „наранџасти протести“ бити радикализовани по цену сукоба већих размера

 

Кроз недељу дана, 4. марта, у Русији ће бити одржан први круг председничких избора. Кандидати за место шефа највеће државе света су Владимир Путин (Јединствена Русија), Генадиј Зјуганов (Комунистичка партија Руске Федерације), Сергеј Миронов (Праведна Русија), Владимир Жириновски (Либерално-демократска партија Русије), као и милијардер Михаил Прохоров. Према истраживањима јавног мњења, сва је прилика да ће Путин победити још у првом кругу, мада прозападна опозиција и њој блиски аналитичари уверавају да се то неће догодити. Зато је сада главно питање: да ли ће Владимир Путин завршити цео посао већ 4. марта, да ли ће Запад и његови експоненти у Русији ту победу признати или ће „наранџасти протести“ бити радикализовани по цену сукоба већих размера?

„КОРЕКЦИЈА КУРСА“
Према прогнози Фонда „Јавно мњење“, текући Путинов рејтинг порастао је прошле недеље са 58,7 на равно 60 одсто, као и рејтинг његовог најближег пратиоца Зјуганова – са 15 на 16,7 процената. „Наша прогноза је да ће у првом кругу бити 60 одсто гласова за Путина. Зато, према нашим проценама, другог круга неће бити“, рекао је директор ФОМ-а Александар Ослон, додавши да је међу Путиновим присталицама „веома мало оних који нису сигурни да ће у недељу изаћи на биралишта“. И управо су то највеће тачке спорења међу руским аналитичарима патриотске и прозападне провенијенције. Ови последњи уверавају да Путин неће победити у првом кругу, јер велики део његових присталица неће изаћи на биралишта, уверени да он побеђује и без њих.
Таква тачка гледишта је веома дискутабилна баш зато што тим аргументом покушава да се оспори легитимност Путинове победе. То је, заправо, само увертира за тврдње о „масовној изборној крађи“ које ће уследити одмах по затварању биралишта – по опробаном вашингтонском рецепту у последњих десетак година. Кључно за успех сваког преврата ове врсте јесте да се власт делегитимизује, избори прогласе крађом и фарсом, и тиме сруши ауторитет саме државе. Када се то једном деси, познато је у многим земљама од Србије до Киргизије, држава после тога тешко поново стаје на ноге и убрзо губи суверенитет. Што и јесте главни циљ таквих „народних револуција“…

[restrictedarea]

У Путиновом случају, међутим, ситуација је битно другачија. Пре свега, упркос свим пропагандним напорима, упркос хиљадама новоотворених антипутинских сајтова и агилних блогера – тешко је убедити значајну већину да је најпопуларнији Рус лопов и преварант и да му је народ окренуо леђа. Политиколог Михаил Ремизов напомиње да је Путин увек био популарнији од његове партије Јединствена Русија. Упркос томе што је могуће да не изађу на изборе сви који се у истраживањима појављују као Путинове присталице, Ремизов сматра да не би требало очекивати велика изненађења. „Чак и ако не изађу сви Путинови бирачи, у овом тренутку све указује да ће бити само један круг. И главни проблем за власт неће бити изборни резултат, већ његова легитимација у очима активних слојева друштва“, напомиње Ремизов.
И ту је, свакако, у праву. Занимљива расправа на тему руских председничких избора водила се ових дана на округлом столу међу америчким експертима, чија гледишта готово у потпуности одражавају званичну политику Вашингтона. Тако директор Института „Хариман“ на Универзитету „Колумбија“ Тимоти Фрај напомиње да ће, упркос томе што је Путин кандидат без премца, „у новим условима отворених протеста и пада популарности, победа у првом кругу бити проблематичнија него раније“. Свакако да ове злокобне најаве из Америке представљају део припремне кампање за масовне протесте који би требало да уследе после председничких избора у Русији.
А када се сагледају и остале изјаве америчких аналитичара, ствари постају још јасније. Пре свега, они листом сматрају да одговор власти у Москви на протесте неколико десетина хиљада присталица опозиције – „није адекватан“! Наиме, не виде „корекцију курса“ државног врха, што би, по њима, подразумевало ни мање, ни више него понављање парламентарних избора због наводних крађа и манипулација. Колико је то гротескно може се видети ако замислимо, на пример, професоре московских универзитета како захтевају поништавање председничких избора у САД-у зато што не бирају грађани директно шефа државе, већ то у њихово име чине изабрани електори, због чега може да победи и кандидат који има мање освојених гласова! Свакако да је то директно кршење воље народа, али, зачудо, нико у свету због тога не диже глас.

ПИОНИ У ТУЂИМ РУКАМА
Међутим, професор Универзитета „Колумбија“ Стивен Сестанович инсистира на томе да је неопходна „корекција курса“ у Кремљу, наводно како би се спречило незадовољство руске елите. Теза о „незадовољству руске елите“ није нова, њу већ неколико година форсирају амерички аналитичари, нарочито из обавештајне компаније „Стратфор“. А корекција курса за коју се залажу амерички „опинион-мејкери“ не представља ништа друго до – потпуно повлачење Путина са власти и њена предаја у руке „наранџастих барона“ који иду на консултације у амбасаду САД-а у Москви. Јер, понављање парламентарних избора, што је главни захтев опозиције, јесте сигуран пут у потпуно урушавање и Путина и Русије. Посебно што такви захтеви долазе од оних који на тим изборима нису ни учествовали. Други експерт из Института „Хариман“ Линколн Мичел, пак, тврди да ће Путин изабрати „најефикаснији начин“ борбе против опозиције – путем примене насиља, подсећајући на случајеве из прошлости, попут Тјенанмена 1989. и Минска 2010. године…
Американцима се прикључују и „угледни аналитичари“ из Русије. Требало би споменути једног од њих, Андреја Пионтковског, он често и надугачко пише ауторске коментаре у западним медијима, који му дају незаслужено велики простор. Заправо, његова заслуга је једино у томе што је истакнути антипутиновац, функционер наранџастог покрета „Солидарност“ и човек који готово да не бира речи у обрачуну са руским премијером. Пионтковски је, међутим, занимљив из другог разлога: његова писанија представљају образац западне пропаганде против Путина и мора му се одати признање да веома вешто и без имало одступања од платформе комбинује све елементе неопходне за такву врсту памфлета. Новинари са Запада могу од њега да преузимају готове тезе и забелешке и неће се посрамити пред својим шефовима.
Тако господин Пионтковски, у свом последњем чланку у шпанским медијима, тврди да су два догађаја „убрзала крах поверења Путиновом режиму“. „Најпре у септембру, на конгресу Јединствене Русије, где су Путин и `председник` Дмитриј Медведев направили то што су сви очекивали, када је била објављена намера Путина да се кандидује за место председника у марту 2012, прогласивши себе тако за доживотног диктатора Русије. Жеља да заувек остане на челу државе може се објаснити не само његовом глађу за влашћу, већ и страхом да ће једном морати да одговара за своје поступке. Други смртни ударац ауторитету Путина нанеле су нечувене злоупотребе на децембарским изборима за Државну думу. Ако је веровати посматрачима од поверења, као што су активисти невладиних организација `Голос` и `Ситизенс воч`, намештањем резултата у корист ЈР, коју сада зову `партија лопова и превараната`, ова партија добила је предност између 15 и 20 одсто“, пише Пионтковски и најављује рушење „ауторитарне“ власти не само у Русији, већ и у савезничким земљама – Белорусији, Казахстану и Украјини. Не помињући, наравно, да су ови „посматрачи од поверења“, преко Конгреса САД-а, директно финансирани из америчког федералног буџета.
Међутим, далеко од тога да би Пионтковском, кога западни медији кују у звезде, требало безрезервно веровати. Као што сада износи смеле прогнозе остаће упамћен и по својим „поузданим предвиђањима“ да ће Медведев бити председник свега неколико месеци, јер ће поднети оставку у корист Путина, што је Пионтковски најавио 2008, или када је 2009. године устврдио да ће Кина и Америка направити велики антируски савез. Колико је тада био у праву видело се и овог месеца, приликом заједничког вета Москве и Пекинга на резолуцију Вашингтона у СБ УН.
Али, наравно, он не одустаје. И ко још памти шта је ко говорио пре четири године, када предстоји борба за оспоравање резултата председничких избора. Тачније, амерички експерти и медији, потпомогнути Пионтковским, само врше артиљеријску припрему пред главни напад на Путина, односно уличне протесте који могу да прерасту у немире. Стога је јасно да су Пионтковски и њему слични само пиони у туђим рукама. Међутим, краљ у Кремљу је добро брањен.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.