Nenad Čonkić (1948-1982): U slavu nenadmašne „Opreme Čonkić“

„Ne razumem kako mi sve polazi od ruke tako lako“, rekao je u jednom nadahnutom trenutku, a neposredno uoči svoje iznenadne smrti, poznati beogradski dizajner i grafički mag Nenad Čonkić (1948-1982). I oni koji su ga samo poznavali, kao i svi oni koji su profesionalno sarađivali sa  ovim bezmalo legendarnim  grafičkim dizajnerom koji je darom i idejama uvek  bio deo stvaralačke avangarde, znali su da u pomenutom, ne baš uobičajenom priznanju, nema ni trunke samohvale, čak ni – nekritičnosti. Jednostavno, Nenad Čonkić je bio neverovatno lucidan i talentovan, izuzetno uspešan i vredan.
Danas, kada je o tridesetoj godišnjici njegove smrti,  2. februara 2012. godine, u Beogradu otvoren „Memorijal Nenad Čonkić“ – izložba „Art centra“ u Kralja Petra 71, u katalogu čitamo nadahnute tekstove sećanja Čonkićevih prijatelja i saradnika, danas poznatih intelektualaca, pisaca, likovnih i drugih stručnjaka . O tome šta je na našoj, ne samo grafičkoj i likovnoj već i mnogo široj kulturnoj sceni, nekada značila, i kako je duhom zračila „Oprema Čonkić – slobodaneslobode“, pišu Miroslav Josić Višnjić,  Ljubomir Kljakić, Božidar Zečević, dr Miroslav Fruht, Svetlana Oljačić Gavrilović i Miroslav Mušić. U  hronološki i informativno iscrpnom pregledu Čonkićevog stvaralaštva, uz reprodukcije nekih od najpoznatijih umetnikovih radova, data je i njegova kratka biografija. Između ostalog, u tekstu se kaže da je Nenad Čonkić za sobom „ostavio dvoje dece, mnogo prijatelja, šest samostalnih izložbi, jedanaest nagrada, jednu medalju zasluga za narod, četrdeset i jedno učešće na grupnim izložbama u zemlji i pet u inostranstvu, dvadeset i šest objavljenih stručnih članaka i impozantan opus od više stotina radova iz oblasti grafičkog dizajna.”