Pečat – List slobodne Srbije Politički nedeljnik, aktuelna politička dešavanja, društvo, svet, kultura.
Piše Dragomir Antonić
Narodni pesnik zna činjenice koje su sadašnji „obrazovani“ zaboravili i zato je zapisao ovu izreku. Naši preci su izreku sačuvali. Stavimo je kao obaveznu lektiru u školske udžbenike ili u priručnike za polaganje državnog ispita. Da se ne zaboravi
Vojislav Šešelj je 3.279 dana zatvoren u haškom kazamatu. Smemo li, Srpkinje i Srbi, to zaboraviti?
Zaboravljanje je univerzalna ljudska kategorija. Zato su mudri ljudi na vreme počeli da zapisuju događaje. Potom su osnovali arhive gde će beleške čuvati. Time su ljudi oslobođeni obaveze da sve pamte.
TRADICIONALNI SUKOBI
Svako ko se bavi prosvetnim, obrazovnim, kulturnim, državnim i nacionalnim pitanjima mora da bude svestan ovih činjenica. Kad pronađeno proučimo videćemo da se većina stvari koja nam se danas dešava, dešavala u prošlosti. Utvrdićemo da su naše neprilike, nevolje, slične ili iste neprilikama naših predaka. Čak su i izazivači sadašnjih nevolja oni isti koji su zlodela pravili našim dedovima. Protivnici i neprijatelji naših dedova su danas naši neprijatelji. To je ono što istoričari zovu istorijska konstanta.
Istorijska konstanta u strateško-političkim odnosima postoji između mnogih država. Postojala je i među najstarijim plemenima. Tamo su je istraživači kao što su Frejzer, Malinovski, Levi Stros… uočili i o njoj pisali. Otkrivena je njena uzročnost sa međuplemenskim ratovima i sklapanjima mira. Bez obzira na to kako su se sukobi završavali konstanta je opstajala i nju nijedno pleme ili strana u sukobu nije napuštala. Ona je opstajala i to nepromenljiva do sledećeg sukoba ili mira. U tradicionalnim sukobima konstanta je bila određena običajima i ritualnom praksom. Sa razvojem savremenih država konstanta se nije izgubila već se samo prilagodila razvoju, prerastajući iz stadijuma običajne tradicionalne prakse u istorijske doktrine. Savremeni oblik konstante je zadržao suštinu stare: opravdana podozrivost prema suparnicima.
Kod ozbiljnih državnika i država konstanta je uvek prisutna. Danas možda i više nego ranije se o njoj vodi računa kod donošenja značajnijih odluka. Istorijska konstanta je oslobođenja bilo kakvih ideoloških premisa, ali je ključni elemenat u vođenju državne i nacionalne politike.
Evo primera sa područja Evrope. Prvo Beč sam, a od ujedinjenja 1871. Nemačke, zajednički, pokušavaju da zavladaju Evropom. Dva rata, svetska, oba izgubljena, nisu bili dovoljni da se Nemačka i satrap Beč odreknu pokušaja vladavine. Pokušavaju, upravo ovih meseci, i treći put da učine nešto slično. Nemačkom pokušaju se uvek suprotstavlja – Engleska. To je istorijska konstanta bez obzira na povremene idilične odnose. Oko ove konstante će se preplitati svi drugi odnosi. Nemačka će, poučena prošlošću, pokušati da privuče Ameriku za saveznika, ali dok bude živ i jedan Jevrejin od uticaja, pored ostalog, Amerika će uvek biti na strani Engleza.
Postoje mnogobrojni taktički, ekonomski, trgovinski, kulturološki i konfesionalni razlozi koji određuju odnose među državama. Treba ih uzimati u obzir, ali nikad ne zaboravljati jednu sitnicu – istorijsku konstantu. Naši političari nje moraju uvek da budu svesni. Kao i svaki činovnik zaposlen u ministarstvu, državnoj upravi, arhivu, muzeju, biblioteci, vodoprivredi, prosveti.
VEČNI (NE)PRIJATELJI
[restrictedarea]Srpska istorijska konstanta je određena našim geografskim položajem, tradicionalnim istorijskim vezama, konfesijom, pismom i običajima. Ove činjenice su naše prednosti, ali i naše „mane“. One nam određuju prijatelje i neprijatelje, bez obzira na popularnu, ali u teoriji i praksi neutemeljenu krilaticu „da u politici nema večnih prijatelja i neprijatelja – večni su samo interesi“. Ima ih. Istorija pamti Ruse kao prijateljsku konstantu. Što se tiče neprijatelja, nema iznenađenja. Oni su takođe konstanta. Jedino se njihov odnos prema nama menja u zavisnosti od naše jačine ili slabosti. Kad smo jaki, oni su servilni. Kad smo slabi – oni se ostrve.
Pod maskom da se Srbima i Srbiji onemogući stvaranje „velike Srbije“ (mada niko ne ume da objasni ovu kovanicu) Srbima je bezočno oteta ili se otima teritorija (Stara Srbija, Kosovo i Metohija, Republika Srpska Krajina), uz raspisivanje međunarodnog tendera za raspodelu (otimačinu) preostalih krajeva gde žive Srbi: Republika Srpska, Raška, Srem, Banat i Bačka. Učesnici u dosadašnjem razaranju su poznati: NATO zlikovci. Inspiratori zločina su: Beč i Vatikan. Isti koji su navaljivali na naše pretke, od princa Eugena Savojskog sa početka 18. veka, gubernatora Bosne i Hercegovine Kalaja u 19. veku, do sadašnjeg Valentina Incka. Menjaju se ličnosti, politika ne. Potiskivanje pravoslavlja sa Balkana, slabljenje Srpske pravoslavne crkve i svega što ima pridev srpski je istorijska konstanta. Zapisano je u njihovim vekovnim programima koji se čuvaju u arhivima. Ako neko slučajno zaboravi šta je cilj, da se podseti. Nisu slučajna pisma i molbe Vatikana sa početka 18. veka (1705, 1709) upućene Porti, da ako već dozvoljavaju da katoličke porodice prelaze u područje Ibarskog Kolašina gde je većinsko stanovništvo pravoslavno, prvo od njih zahtevaju da prime islam. Neobičan zahtev, ali razumljiv sa stanovišta običajne i verske prakse. Hrišćanima-katolicima, hrišćansko pravoslavlje i molitva istom Bogu bili su bliski. Ubrzo bi postali pravoslavci. Vatikan „ekumenski dobronameran“ je radije od hrišćana katolika pravio muslimane, nego što je želeo da oni ostanu hrišćani, ali pravoslavni. To je konstanta. Uz to istorijska. Vodimo računa pogotovo ovih dana kada službenici i družbenici Vatikana žele da se ekumenski, a pod kapom rimskog biskupa sjedinimo. Narodni pesnik zna činjenice koje su sadašnji „obrazovani“ zaboravili i zato je zapisao izreku: „Latini su stare varalice!“ Pesnik je zapisao. Naši preci su izreku sačuvali. Stavimo je kao obaveznu lektiru u školske udžbenike ili u priručnike za polaganje državnog ispita. Da se ne zaboravi.
hvala… A da malo ‘produbimo’ temu ?! Otkud ta fobija kod Nemaca i Madjara prema Slovenima ? Zar sam Bec, pre nekoliko vekova, nije bio – vecinski slovenski grad ? Pa su oni, “konzumirani” od strane Latina – poceli da razvijaju ( od ‘manirizma’ ?!) – prezir prema svojoj braci i poreklu ?! A taj strah potice od toga, sto je Nemaca i Madjara bilo – jedna manjina prema citavom ‘okeanu’ slovesnskom ?! Pa ta manjina nije prezala ni od djavoljeg lukavstva radi svog odrzanja i – dominacije – uz ‘sadejstvo’ sa Vatikanom ?! I to je sustina, vecine ‘projekata’ “preumljivanja” koji se vekovima sprovode ?! Zar nije vladika Njegos pisao, kako “Jadni Slavjani – ne mogu bez ropstva…” ?!
Ja ne znam šta srpska mladež a ostali zaludni građani rade na ovom sokoćalu ali moj savet im je čitajte. J se sećam kad sam ošao u školu imao sam utisak da mi nemamo nikakvu istoriju osim narodnih pesama a to su proglašavali kao neko neodređeno sećanje narodno. Međutim sad su dostupni Odlomci istorije Srba, Putopisi, Pesme od Miloša Milojevića. Na našu žalost kao uostalom i sad on je zabranjen 1878. a njegova istorija srba od čerihiljde petsto srana u rukopisu nije objavljena kao ostala arhiva i zapisi su izgleda uništeni ili ih je neko drpio. Kažu čak da je kralj Aleksandar naredio njegovoj rodbini da se prekrsteu drugo prezime kažu da su se sad ponovo vratili. Samo da navedem jedan detalj a to nema ni kod Herodota da je Egipat izvršio invaziju sa svijim Etiopcima da kažemo ondašnju Evropu sa vojskom od oko 6ooooo vojnika koja je obuhvatala današnji bliski istok i Helmsko poluostrvo današnji Balkan i Apeninsko poluostrvo a to se desili na oko 1500 god. pre nove ere pa se pitam dali možda onaj takozvani Trojanski rat ne vuče sećanja iz tog doba gde u današnjoj grčkoj nije bilo ni G od Grka. I još nešto jezik je od Boga pogledajte osvrni te se sve je tu.
Ne treba sumnjati da postoje konstante u istoriji, pogotovo ako
je dijalekticki razmatramo.
Tako, od “stogodisnjeg” (u vreme Kosovskog boja) rata i neuspeha Engleza da preuzmu francusku krunu, opstaje animozitet Britanaca
(prevashodno, Engleza) prema Francuzima (a ne i obratno).
U doba pocetka industijske revolucije i “otkrica” uglja i
parne masine, Englez je izjavio (i napisao), kako je Bog samo
njih “nagradio” i omogucio im razvoj i moc. Pored notornih lazi
o “civilizacijskim misijama” (gde je i toliko prolivene krvi i
ubijenih) sirom sveta, doslo se do toga da Rusi ne mogu raspolagati tolikim prirodnim bogatstvima (kad je “Bog rekao drukcije”), posebno, ne u Sibiru. Tako je formulisana “strategija”
zauzimanja svekolike Rusije. “Prirodna bogatstva”, Bogom danima,
a ropski rad “nischima” (zato se “propoveda” da su Rusi i svi
Sloveni, niza rasa, kojima anglosaksonci treba da upravljaju i vladaju) U ostvarenju stratekog cilja, prihvataju se “usluge”
svih-Turaka, Francuza-Napoleona, Nemaca-Hitlera, koji ce ratovati,
da bi Britanci uzivali “plodove”. U svemu i tokom vekova, pomenuti
su bili i saveznici i neprijatelji, ali u svakom slucaju, dobro
ako priblizavaju strateski cilj.
[Primer Turske: Pored krvavog rata na Galipolju, Britanija je
podrzaavla i podzava Tursku, jer je osvedocen, vekovni
“neprijatelj, mog neprijatelja”. Tako je Grcka gurnuta u rat
protiv Turske, da bi bila “prodata” a Turska se ucvrstila na
pragu Evrope i cvrsto drzala Crno more i prolaz Rusima pod
kontrolom.]
Velika Britanija je izgubila SAD-koloniju, ali je nesumnjivo,
da “njeni” mocnici ustvari upravljaju njom i odrzavaju je velikom
silom ( gde sirotinja sluzi kao brojka, u vojnoj moci). Tako,
SAD, na povrsini, imaju ulogu “moci imperije”, dok su “gazde” u
senci.
II svetski rat, priprema, trajanje i posleratna zbivanja, na
najbolji nacin ilustruje istorijske konstante.
[Britaija je uljuljkivala svet a podravala Hitlera u usponu,
potom ubedila SAD da saveznici budu SAD-V.B.-(Francuska,
umetnuta)-SSSR. Saradnaj je tako vodjena, das je SSSR podneo
daleko najvece ljudske (da sto vise iskrvari) i materijalne zrtve,
a na kraju slava je podeljena na cetiri dela, a potom SSSR ostao
bez dobrog dela obecanog i ugovorenog obestecenja. Takodje, jos
u toku rata, “saveznci” su izadvali SSSR i krsili potpisane ugovore, da bi “hladno zaratili” i pre pobednicke parade.]
Na drugoj strani, rastu “Nemci”, pogotovo posle ujedinjenja
1875. Brojni su faktori doveli do formirannja “kolektivnog
karaktera” gde, njihova radinost, nije mit. Pored plodotvornog
rada, buduci pod “niskim nebom” i potrebom prostora za industriju
i gradove, odavno su u osvajanju evropskih-susednih prostora,
videli resenje. Njihov “odnos” prema Slovenima, dolazi od Britanaca (kojima se i Hitler divio) i kompleksa, koji mozda
cak vuku korena od porekla (Slovenskog).
Tako, nemacka, anti-Slovenska konstanta postoji. Danas je ona
vidljiva (a i Helmut Shmit je upozorio svoje sugradjane, nedavno)
opet, kao i ranije.
U tome, mi-Srbi stradamo, takodje konstantno, jer se na nama
“sklapaju” kombinovani interesi (Nemacke i njene “mladje
sestre”-Austrije, ratne snage, nemacke vojne strukture a dela
“imperije”). Nalazimo se na Nemcima neophodnom putu (i Dunavu
i Moravskoj dolini), na prostoru preko koga treba da se dalje
sire, mali da bi, kao primer i pretnja, bili kaznjavani (pa
nije slucajno sto nas “tretiraju” kao “male Ruse”. U svemu tome,
“imperija” stoji iza, u korenu svih stereotipa – konstanta.
[Da u Nemcima “ima slovenskog”, govori i element emotivnosti
(pa se Srbima, i ne samo nama, treba svetiti za poraze) koga
nema u “imperiji”.]
Bilo bi dobro da razumemo sve konstante, jer je, i Nemcima,
smesno, kad, naoko, ozbiljni ljudi i istoricari od ambicija,
ubedjuju narod da smo mogli izbeci ratove, da smo se “okrenuli…”
Da sve bude tragicnije, zbog ne-dijalektickog pristupa, ne
vidimo da su ratovi bili pripremljeni i da su nam podmetani
“upaljaci” (Sarajevo 1914 i 1991, “pakt” pa, “puc”, Racak, …).
Medjutim, dok Nemacka deluje grubom silom (i nesporno, organizovanom vojnom masinom), “imperija” deluje varanjem, u
svim varijantama, konstantnim ciljem.
Dok svi mi, ne budemo svesni “konstanti”, necemo moci da se
branimo, niti sprecimo budemo konsatntne i unistavajuce zrtve.
Srboljub Savic
Konstanata- Nikada od starog neprijatelja nema prijatelja.