Istina je junak – pobeda je njena

Piše Dragomir Antonić

Što Srbima ide bolje, njenim domaćim mrziteljima je sve gore. Kad bi smeli pljunuli bi na: vaterpoliste, rukometaše, odbojkaše, odbojkašice i naravno, Noleta. Sve što bi oni želeli da propadne – ono pobeđuje

 

Lekari iz Srbije su pregledali, koliko je to bilo moguće, dr Vojislava Šešelja u ćeliji Haškog kazamata. Dijagnoza je porazna. Zdravstveno stanje je loše. Gore je dr Šešelju nego što je bilo Slobodanu Miloševiću kada je tražio lekarsku pomoć. Slobodan pomoć nije dobio i poznato je kako je završio. Hoćeš li državo Srbijo i Vlado države Srbije dozvoliti da i Vojislav Šešelj, tvoj državljanin, na isti način završi?

Što Srbima ide bolje, njenim domaćim mrziteljima je sve gore. Kad bi smeli pljunuli bi na: vaterpoliste, rukometaše, odbojkaše, odbojkašice i naravno, Noleta. Al’ ne smeju. Nemaju hrabrosti. To ih izjeda iznutra. Nije im lako. Sve što bi oni želeli da propadne – ono pobeđuje. Njihov bol ne može umanjiti nacionalna penzija države Srbije, akademski dodatak, nagrada fondacije „Karić“. Sve su to već dobili, a Srbiju nisu uništili. Pokušavali jesu, al’ uspeli nisu. Sad se žale i kaju.
Nije mi ih žao.

OBMANE MINISTRA GENŠERA

[restrictedarea]

Opanjkavali su Srbe i Srbiju gde god su stigli, a sad sve suprotno izlazi na videlo. Otkrivaju se i javno publikuju dokumenti i tekstovi koji i nevernim Tomama jasno ukazuju da je „potkovica“ iskovana u kovačnicama bugarske ili nemačke obaveštajne službe. Sad se obe odriču sopstvenog autorskog dela. Nemci se i danas prave nevešti, da su samo nemački političari i njihov ministar odbrane „videli koncentracione logore na fudbalskim stadionima širom Kosova i Metohije“ i po vekovnom principu „širi laž dalje“ proturali neistinu širom sveta. Sad kad njihove laži mogu svi da vide na Internetu, jadni Nemci ne vide. Laži tzv. „slučajeva“: „Račak“, „Markale“, „genocid“ Srebrenice su razotkrivene. Sem Foruma „spisatelja“ i nešto blajhanih žena u sivom niko više u dugo širene lagarije ne veruje. Zločinačka likvidacija 8.000 Srba u Sarajevu tokom četvorogodišnjeg muslimansko-vehabijskog orgijanja, uz prisustvo međunarodnih mirovnih snaga, izlazi na videlo. Vrlo brzo će se pojaviti autentična dokumenta i svedočanstva o pogromima sličnih „kristalnoj noći“ u nacističkoj Nemačkoj.
Nemački autori javno priznaju prevare i obmane nekadašnjeg ministra Genšera. O sadašnjim falsifikatorima i plagijatorima doktorskih diploma „perspektivnih mladih nemačkih funkcionera“ govore i pišu sami Nemci. Pišu, ali ne uzdišu. Ponašaju se kao da je sve to normalno. Drže lekcije širom Evrope o moralu, istini, upravljanju ekonomijom i privredom. Srbiji i Srbima postavljaju nekakve posebne uslove. Ko da im veruje kada su toliko laži izrekli? Sem gospođe Milice Delević očito više niko. Doduše ni navedena gospođa ne veruje svim članicama ravnomerno. Zna gospođa ko u Uniji kosi, a ko vodu nosi. Zato strogo, a pravedno upozorava: „Bez obzira na to što pojedine članice EU Srbiji upućuju podršku, uslovi koji su nam postavljeni moraju biti ispunjeni. Ti uslovi su jasni (ne znam kome) i odnose se na postizanje dogovora o regionalnom predstavljanju, na primenu postignutih dogovora između Beograda i Prištine (naivno sam mislio da dogovore znaju samo Borko i Kuper, a ono zna ih i gospođa Delević), uključujući i integrisano upravljanjem prelazima, slobodno kretanje za EULEKS (Srbi ne moraju da se kreću) i uslove za obavljanje mandata na celoj teritoriji KiM (država Srbija se ne pominje)“.
Logično, mada to niko ne pominje, ove uslove je saopštila gospođa kancelar Angela Merkel. Da li u decembru ili malo ranije, svejedno. Kancelar je saopštila šta je imala i, kako je red, ambasadori Nemačke su postupili po naređenju. Kako u svetu, tako i u Srbiji.

A SRBI ŽIVE I – POBEĐUJU
Srbi, kaže njihov ambasador, treba samo još malčice da im poveruju i sve će biti u redu. Ambasador – u skladu sa današnjim pravilima ponašanja u Nemačkoj – plagira, a nema visinu, nekad moćnog diplomatu, gospodina Kolina Pauela. Valjda se sećate slike kada ogromni general Pauel u Ujedinjenim nacijama između palca i kažiprsta drži malenu plastičnu kapsulu u kojoj se nalazi najopasniji otrov, zlog Sadama Huseina, za masovno uništavanje čovečanstva. Ta kapsula nije uništila čovečanstvo, jer otrova nije ni bilo, ali je izrečena tvrdnja moćnog Pauela likvidirala i obogaljila milione muškaraca, žena, dece u Iraku. Generala odavno nema u svetskoj javnosti – verovatno ide po komšiluku i priča očajnim domaćicama kako je prevaren – ali koga to danas interesuje.
Nemački ambasador je napravio isti potez palcem i kažiprstom. Lepo se videlo na Javnom servisu. Samo umesto kapsule razmenjivao je nežnosti sa krupnim ministrom Mrkonjićem. Ambasador, Mrki, elegantno pokaže mali razmak, uz reči da Srbiji toliko fali da usreći Nemačku, a ministar ga zagrli muški. Oba muškarca srećna. Blistaju. Gledalac je primoran tamne naočari da stavi ne bi li vid sačuvao. Blistavi efekat je nadmašio i olujne vetrove na Suncu. Koliko će zagrljaj Srbiju koštati, videćemo uskoro.
Drage moje Srpkinje i Srbi, nemojte se plašiti ili predavati. Laži se otkrivaju i istina će kao uvek pobediti. Davno nam je u amanet čika Jova Zmaj ostavio stihove:
„Istina je junak
Drži se ko stena
I kad na nju zine hala
i kad misliš da je pala
Pobeda je njena!“
Naučimo stihove napamet. Danas su nam oni potrebniji od raznih evropskih drangulija i zamlata koji te kurcobocije predstavljaju kao nešto bez čega nema života. A Srbi žive i pobeđuju. Hvala ti Bože.

[/restrictedarea]