Iran i Sirija: Prva linija odbrane Rusije

Piše Zoran Milošević

Rusi su podigli borbenu gotovost svoje vojske na Kavkazu, sa hipotetičnom pretpostavkom da su SAD i Izrael napali Iran i izazvali konflikt u oblasti Kaspijskog mora i na Južnom Kavkazu. To su u ovoj godini najveći i najvažniji vojni manevri u Ruskoj Federaciji

 

Sirija je bila vruća tema već tokom agresije NATO-a i SAD-a na Libiju, a sada se dodaje i „iransko pitanje“. Iako su analitičari i određene službe upozoravale da se vrši tajna priprema za pokretanje „iranskog pitanja“, te da se nedugo potom prešlo u fazu informativnog rata, a zatim u stadijum „hladnog rata“,  sada se upozorava kako je reč o otvorenoj „pred rat“ aktivnosti.

„POSLEDNJI PREDRATNI IZBORI“
Ruski sajt „segodnia.ru“ je u prvoj polovini februara ove godine doneo analizu posvećenu „iranskom pitanju“ i tim povodom zaključio: „Ako su tokom 2011. godine svi eksperti smatrali da je napad na Iran malo verovatan, danas isti ti ljudi se pitaju kada će napad početi – u proleće, na leto ili će se sa napadom sačekati do kraja izbora u SAD-u“. Ovaj stav potvrđuje i sam ministar odbrane SAD-a Leon Paneta, on je na to mesto došao u julu 2011. godine sa pozicije šefa CIA, koji je izjavio da je napad na Iran moguć u proleće 2012. godine, tj. od aprila do juna.
Zbog toga postoji verovatnoća, kako kažu pomenuti eksperti, da će ovi predsednički izbori u Rusiji biti „poslednji predratni izbori“. Mogućnost da se dogodi veliki regionalni rat, sa nizom manjih lokalnih ratova na ogromnom prostranstvu od Centralne Afrike do Pakistana, Srednje Azije i Kavkaza, veoma je velika. Prvi nagoveštaji su tu, „jer se požari posipaju kerozinom“ – vidimo već napade u Nigeriji, borbena dejstva u Somaliji i Sudanu, napetost u Alžiru, ulazak Libije i Egipta u potpuni haos, sukobe u Jemenu, ludu trku u naoružavanju u arapskim državama (pre svih arapskih monarhija). Vidimo želju za ratom u Izraelu, koji preti Iranu i razmišlja o „malom pobedonosnom ratu“ u sektoru Gaze i Libana, kao i koncentraciju vojske NATO-a na Bliskom istoku i udare Amerikanaca u Pakistanu.

[restrictedarea]

U takvoj situaciji opstanak Sirije i Irana bez jake spoljašnje podrške je skoro nemoguć. Trenutno, kako ističu ruski analitičari, i za Rusiju i za Kinu – Sirija i Iran su prva linija fronta vlastite odbrane sa koje se ne sme odstupiti. U protivnom  –  „Sledeći na spisku ‘modernizacije’ smo mi!“, kategorični su ruski politički analitičari. Za Rusiju današnji iranski režim (šiitski kalifat) nije mnogo simpatičan. No, njegov poraz i dezintegracija Irana je još teža mogućnost. Razbijanjem Irana moguće je da se pojave države Arapa (Huzestan), Azerbejdžanaca (žive u južnom, zapadnom, istočnom Iranu, te provincijama  Zendžanu i Ardebilu), Kurda (Kermanšah, Zapadni Azerbejdžan) i Beludža (Sistan i Beludžistan). Ruski eksperti, dakle, naglasimo, ne isključuju čak ni mogućnost i potrebu da daju veću vojnotehničku podršku Iranu u slučaju kopnene ofanzive na Iran, što znači i slanje kompletnih vojnih jedinica u pomoć.
Sa Sirijom je jednostavnije, rezonuju u Rusiji. Sirija za Rusiju, naime, nije potencijalna opasnost već saveznik (uzgred rečeno Sirija trenutno pomaže i Iran, koji je poslao svojih 15.000 pripadnika specijalnih jedinica da pomognu umornoj sirijskoj armiji). Preko Sirije Rusi mogu  da obnove svoje vojno prisustvo u Sredozemlju. Pored toga, u ovoj zemlji živi veliki broj ruskih građana (prema nekim podacima čak 40 odsto brakova u Siriji su mešani, sirijsko-ruski, i deca, po pravilu, znaju ruski jezik, jer su ih majke Ruskinje naučile svom, maternjem jeziku, a u većini slučajeva imaju i rusko državljanstvo) i oni, ističu ruski mediji, imaju pravo na zaštitu Rusije. Postoje i značajni ekonomski interesi. Zato odluka da se Siriji prodaju borbeni avioni JAK-130 u januaru 2012. godine predstavlja važan korak u podršci sirijskog režima. Veoma je važno zaštititi Siriju do kraja, i na diplomatskom i na vojnom nivou.

RATNI UČINAK „MIRNE OPOZICIJE“
Sirija, dakle, sama teško može da opstane, jer se SAD i njeni saveznici otvoreno mešaju i podržavaju „mirnu opoziciju“, protiv koje trenutno vode borbu najelitnije jedinice Damaska: Republikanska garda, četvrta tenkovska divizija i delovi specijalnih jedinica. „Mirna opozicija“ se dobro odupire i nanosi velike žrtve snagama Damaska. Otprilike na tri svoja poginula „opozicionara“ ubiju dva pripadnika snaga reda. „Mirnu opoziciju“ diplomatski, medijski i vojno podržavaju, naoružavaju, leče i snabdevaju monarhije Persijskog zaliva, na čelu sa Saudijskom Arabijom, Katarom i Turskom, ali, naravno, ništa od toga ne bilo da tu nema i Anglosaksonca. Bez njih, naravno, nijedno „udruženo zločinačko delovanje“ ne može da prođe, čak su u većini slučajeva i glavni „kuvari“.
„Modernizacija Bliskog i Srednjeg istoka automatski vodi ka rastu radikalnih zahteva na prostoru Južnog i Severnog Kavkaza i Srednje Azije.“ Naše oružane snage, piše „segodnia.ru“, ionako vode neobjavljeni rat na Severnom Kavkazu i imaju gubitke. Uvlačenje Sirije i Irana u „kontrolisani haos“ samo će ojačati odlučnost raznih ekstremističkih grupacija, a epicentar je, ne kako se misli u Čečeniji, već u Dagestanu i Kabardino-Balkariji. Pored toga, Azerbejdžan može probati da silom zauzme Nagorno Karabah. Ako se dakle potpali Srednja Azija, Rusija će morati da pomaže i Kazahstanu.
Jasno je da klasičnog rata kao u Drugom svetskom ratu neće biti. Biće terorističkih akcija, meteža, protesta, diverzija, delovanja bandi… Istovremeno, sa otvaranjem fronta na Kavkazu i u Srednjoj Aziji povećaće se delatnost „pete kolone“ u samoj Rusiji.
Sve ovo govori da su Sirija i Iran za Rusiju prva linija odbrane, jer će, u protivnom, neprijatelj doći na granice Rusije – u Kavkaz, Srednju Aziju i Ukrajinu.
Ugledni ruski sajt „km.ru“ iz pera Aleksandra Romanova donosi analizu zbivanja u Iranu i kaže „da Ruska armija neće nemo posmatrati napad na Iran“. Da je ovo tačno pokazuje činjenica da su Rusi podigli borbenu gotovost svoje vojske na Kavkazu i održavaju proveru borbene gotovosti na strateškoj vežbi nazvanoj „Kavkaz 2012“, sa pretpostavkom da su SAD i Izrael napali Iran i izazvali konflikt u oblasti Kaspijskog mora i na Južnom Kavkazu. To su najveći i najvažniji vojni manevri u ovoj godini u Ruskoj Federaciji. Rusija ima nameru da u najmanju ruku zaštiti svoje granice i granice država koje su ulazile u Sovjetski Savez, i to želi da pokaže vojnim manevrima. Prvi put ovakvi manevri su održani u leto 2008. godine i kako se pokazalo, blagodareći njima, Rusija je spremno dočekala napad Gruzije.

PRIPREMA SE „ADEKVATAN“ ODGOVOR
Sergej Konovalov za dnevne novine „Nezavisna gazeta“ takođe ističe da Rusija priprema adekvatan odgovor u slučaju da SAD i Izrael napadnu Iran. To radi tako što priprema i grupiše vojne snage na jugu zemlje, ali i dodatno oprema vojnike u 102. bazi u Jermeniji, koja je glavna udarna snaga Rusije u Zakavkazju. Konovalov kaže da njegovi izvori u Ruskoj armiji smatraju da je udar SAD-a i Izraela na iranske nuklearne objekte siguran i samo se čeka dan kada će se to desiti. Ako se to desi doći će do „katastrofalnog razvoja situacije“. Zato je Rusija već u 2011. godini (oktobra i novembra) u potpunosti opremila i kompletirala 102. vojnu bazu u Jermeniji zbog mogućeg napada SAD-a i Izraela na Iran. Porodice vojnika i oficira su prebačene u Rusiju, a ruski garnizon dislociran blizu Jerevana, dok su delovi specijalnih jedinica premešteni na granicu sa Turskom, jer se procenjuje da je udar na Iran moguć upravo sa teritorije Turske.
Takođe je od 1. decembra 2011. godine podignuta borbena gotovost ruske vojske u bazama u Južnoj Osetiji i Abhaziji, a brodovi iz sastava Crnomorske flote su premešteni blizu granica sa Gruzijom, koja će, procenjuju Rusi, stati na stranu antiiranskih snaga. I u vojnoj bazi u Izberbašu (Dagestan, koji se graniči sa Azerbejdžanom) podignuta je borbena gotovost raketnih jedinica, u tom smislu i protivbrodskih. U Kaspijskom moru podignuta je borbena gotovost tamošnje flote. Takođe, poslate su značajne vojnopomorske snage u Siriju. No, veliki problem za Rusku armiju u Zakavkazju, u slučaju napada na Iran je njeno snabdevanje, jer se baza trenutno snabdeva iz Irana, pa ruski general Jurij Netkačev smatra da nije isključeno da će Rusija morati da svoju vojsku snabdeva preko Gruzije, što znači da će morati da „razbije gruzijsku blokadu“.

[/restrictedarea]