GRČKA NA IVICI SUKOBA

Grčka se u narednih nekoliko dana nalazi na samoj ivici građanskog sukoba, opšteg bunta i generalnog štrajka zbog pritiska EU na grčku vladu i parlament oko spovođenja mera štednje. Grčka vlada, sadašnja ili ona buduća, mora i pismeno da se obaveže preko parlamentarnih partija da će biti dosledna u merama štednje.

Teški dani odluke

Po tim pravilima svaki peti zaposleni u javnom sektoru treba da dobije otkaz a treba smanjiti i penzije za 22 odsto. Na ovaj način Grčka dobija stotine hiljada osiromašenih koji mogu svoju pravdu da traže na ulici u protestima ali i u nasilju.

Kada glad i poniženja nastupe nema više demokratije, partija niti institucija. To je onda poziv na bojkot države i vlasti, sukobe i revolt prema vladi i parlamentu, partijama ali i EU i njenoj pliitčkoj i ekonomskoj oligarhiji. Po oceni prelaznog premijera Lukasa Papademosa, prezaduženoj Grčkoj preti “nekontrolisani haos” ukoliko bankrotira. Premijer govori o „katastrofalnoj pustolovini“ ali i o socijalnoj eksploziji. Praktično to znači uvođenje Grčke u građanske sukobe koji nisu viđeni od svrgavanja vojne hunte 1974. godine.

Narod protiv vlade i partija

Koje su to moguće opcije za Grčku ukoliko se krene u šire građanske sukobe, ako bi se ušlo u bankrot ili ako građani opstruišu odluku vlade i parlamenta oko mera koje su uslov EU za novu finansisku podršku?

Mogu se očekivati masovniji skupovi gradjana po čitavoj državi, protest potiv vlasti koji bi doveli do uvodjena vanrednog stanja. Teško da bi na stranu vlade mogle da stane vojska i policija, posebno kada se očekuju vanredni izbori i kada EU vrši pritsak na vladu i gradjane Grčke. Policija bi mogla da opstruiše proteste i da stane na stranu naroda što bi bilo ravno “državnom udaru” ili narodnoj pobuni protiv vlade koja sledi diktate EU.

Unija mora veoma pažljivo da meri svoje poteze jer su mogućnosti za širenje građanskog i političkog nasilja povećane. Ministar finansija Evangelos Venizelos izjavio je kako Grčka mora odlučiti želi li da ostane u evrozoni.

“Od danas pa do sledećeg sastanka evrogrupe, naša zemlja, naša domovina, naše društvo mora razmisliti i doneti definitivnu, stratešku odluku”: ostanak u evrozoni uz veliku cenu i siromašenje ili napuštanje evrozone nakon bankrota, uz vraćanje drahme i sloma finansijskog sistema države koji vodi u narodnu katastrfu.

Premijer Grčke je rekao da je u planu da do 2015. bude privatizovana državna imovina u vrednosti od najmanje 19 milijardi evra, umesto prethodnog plana od 50 milijardi evra, ali nije naveo razlog za smanjenje iznosa.

EU protiv grčkog naroda

Predsednik Evrozajednice Jean-Claude Juncker rekao je da Grčka mora ispuniti još tri uslova, kao i mere koje moraju da budu ratifikovane u parlamentu do 15 februara. Politički i ekonomski zvaničnici EU postavili su Grčkoj ultimatum koji vodi građanskom sukobu i stvaranju raspoložena protiv EU i Nemačke.

Državnopartijski vrh i koaliciona vlada moraju i pismeno da se obavežu na sprovođene mera i posle prolećnih izbora, ako uopšte budu mogli da se regularno održe. Sadašnje okolnosti teško mogu da dovedu Grčku do parlamentarnih izbora. Situacija se kreće u dosta konfuznom, nekontrolisaniom pravcu i vodi dodatnom neredu koji ne odgovara ni Grčkoj niti EU.

Sindikalne organizacije ali i ekstremna levica sve više su na istoj platformi koja glasi: ”Došlo je vreme da progovori narod”. Govor naroda može biti usmeren protiv vlade Papademosa kao i EU i MMF. Treba očekivati da će poslanici i ministri u vladi Papademosa i parlamentu odbiti partijsku poslušnost i biti protiv ultimativnih mera. Takve opcije vode u pad vlade ili obaranje vlade od javnosti i građana na protestima.

Raspad evrozone?

Moguće je da bi snage poretka Grčke stale na stranu pobunjenog naroda. To je put u građansku pobunu ili državni udar. Grčke vlasti nisu odgovorile na niz pitanja – ko je, kada i kako zadužio Grčku, kao i odakle korupcija i utaja poreza u vrhu vlasti i kakva je uloga političke i ekonomske oligarhije i stranih banaka u siromašenju Grčke.

Put Grčke u bankrotstvo i vraćanje drahmi vodi scenariju viđenom u Latinskoj Americi 70-godina ili u Srbiji ranih devedsetih godina uz hiperinflaciju, veliku nezapslenost, pojačani kriminal i problem za EU i NATO. Grčka postaje opasno žarište u Evropi koja bi mogla svoj “virus” da prenese na krizne države evrozone i EU. Takva politka je kraj evrozone u sadašnjem obliku i urušavanje EU ali i NATO.

Nikos Arvanites

Izvor: Agencije