EPISKOP BAČKI IRINEJ: ŠTA SAM STVARNO REKAO „DANASU“ ILI ZLOGLASNA VOJVOĐANERSKA LIGA

Ne postoji jedinstvena vlast, već labava interesna konfederacija antagonističkih ministarstava pod kontrolom ove ili one partije

Dana 8. februara tekuće godine obratila mi se novinarka lista Danas Jelena Tasić sa tri pitanja za tekst koji priprema kao koautor. Iako sa izvesnom nelagodnošću, ponajviše zbog stavova koje „Danas“ zastupa kada su u pitanju Crkva i vera uopšte, a posebno Srpska Pravoslavna Crkva, pristao sam, smatrajući da je potrebno korektno odgovoriti jer je i postupak bio korektan: Jelena Tasić je o mojim izjavama i saopštenjima tražila objašnjenja od mene, a ne od nadobudnih samozvanih „verskih analitičara”, inače redovno prisutnih na stranicama „Danasa“ i na ukupnoj medijskoj sceni Srbije.

Ali moji odgovori su ispali opširniji nego što je to dozvoljavao predviđeni prostor ovog lista (bio sam, doduše, unapred pošteno obavešten o poželjnoj dužini mojih odgovora), a smatram da skraćena verzija, objavljena u „Danasu“ br. 5252-5253 od 15-16. februara, na 3. strani, pod naslovom „U ime Crkve odgovaram na klevete političarâ“, ipak nepotpuno i nedovoljno odražava ono što sam želeo da iskažem te ovde objavljujem i uvodni deo svog pisma Jeleni Tasić i odgovore na njena pitanja u integralnom obimu, bez skraćivanja.

…Pominjete moje „sve učestalije javne polemike i sukobljavanja sa političarima”, a u nastavku „razmenu izjavã i saopštenjã” između mene i „stranačkih funkcionera”. Ništa od svega ovoga nije tačno. Ni kao privatna ličnost („građanin Bulović”, po formulaciji jednog od učesnikã u polemici sa mnom, čiju stranku niste u ovom kontekstu pomenuli, a u pitanju je zloglasna vojvođanerska Liga) ni kao član Svetog Sinoda odgovoran za Informativnu službu Crkve niti sam tražio niti prvi zapodevao kavgu ni sa kim, ali sam na bezobzirne napade i klevete odgovarao, i po dužnosti i po savesti ili, ako hoćete, i službeno i lično.

Nema, dakle, mojih polemika, sukobljavanja i razmenjivanja izjava sa bilo kojim političarem ili stranačkim funkcionerom, nego postoje odgovori Srpske Pravoslavne Crkve na napade i klevete protiv nje, a moja je dužnost – na koju nisam sãm sebe izabrao i postavio – da stavove Crkve adekvatno formulišem. To i ništa više. To upravo i činim. U tom okviru odgovaram i na Vaša pitanja.

Da li postoji razlog zbog kog ste se, mimo dosadašnjeg stava i uvek dobrog odnosa sa vlastima, ovog puta javno i direktno sukobili sa čelnicima Novog Sada i sa liderom opozicione LDP?

– Vaša formulacija da sam se ja „mimo dosadašnjeg stava i uvek dobrog odnosa sa vlastima, ovog puta javno i direktno sukobio” sa nekim političarima i stranačkim liderima odiše tendencioznošću, ako ne i malicioznošću. Kao što prethodno rekoh, ja sam – u ime Crkve, po službi i mandatu koji mi je ona poverila –odgovorio na napade, laži i klevete namenjene upravo njoj, a ne meni kao „građaninu Buloviću”, kako me je u svojoj zapenušanoj polemici nazivao jedan od klevetnikã.

Dalje, na osnovu čega mi pripisujete promenu moga stava i otkud Vam ideja da sam uvek u dobrim odnosima sa vlastima? Moj stav, službeni i lični, uvek je bio isti – stav Crkve i njenog Jevanđelja. On glasi: caru carevo, a Božje Bogu, sve dotle dok „car” ili vlast ne posegne i za onim što po prirodi stvari ne pripada njoj nego samo Bogu, a kada se to desi, – kao što se desilo prilikom obeležavanja 70-godišnjice Racije i posle toga – onda se primenjuje jevanđelsko načelo da se većma valja pokoravati Bogu nego ljudima.

I zar ozbiljno mislite da lokalna samouprava – pa ma to bio i gradski magistrat Novoga Sada – predstavlja vlast ili državu? Ko je, uostalom, podržao novosadske „gradske čelnike”  iz bilo koje državne strukture ili partijske nomenklature? Ako im ispad Čede Jovanovića znači podršku, ne zavidim im. Najzad, treba li Vas podsećati na to da kod nas ne postoji jedinstvena vlast? Postoji labava interesna konfederacija antagonistički nastrojenih ministarstava pod kontrolom ove ili one partije. To je jasno svakome, pa, eto, i meni.

Inače, za Vašu informaciju, i u krugovima vladajuće koalicije i u krugovima opozicije, pa, dozvolićete, i među liderima i jedne i druge, imam i prijatelja i onih koji to nisu. Lično ne gajim neprijateljstvo ni prema kome. Prema nekim likovima, naročito prema ovima iz skorašnjih javnih sučeljavanja, osećam sažaljenje, a kao hrišćanski monah i pravoslavni episkop trudim se da iz duše istisnem osećanje prezira i moralnog gnušanja u odnosu na njih.

Da li to treba, na bilo koji način, dovoditi u vezu sa njihovom stranačkom pripadnošću, kao i sa odnosom njihovih stranaka prema Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi, njenim stavovima i potezima?

– Moji javni istupi u svojstvu portparola Srpske Pravoslavne Crkve nemaju veze ni sa čijom stranačkom pripadnošću. Crkva je izvan i iznad partijã. Partije dele – to im i naziv kazuje – a Crkva saziva i sabira, objedinjuje, što i znači termin Crkva u izvornom grčkom obliku. Ipak, dobro ste osetili, ima veze sa odnosom pojedinih stranaka prema Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi. Neću valjda reći hvala, ili čestitam, ili samo nastavite onima koji moju Crkvu neprekidno napadaju i bezočno klevetaju? Ne uzvraćajući zlom za zlo i ne odgovarajući ravnom merom ni istim metodima, branim slobodu svoje Crkve i slobodu vernikã svih drugih Crkava i verskih zajednica, slobodu javnog ispovedanja vere i njenog nesmetanog praktikovanja.

To, naravno, ne mogu lako da podnesu malobrojni, ali agresivni bogoborci u našem društvu, a naročito su bučni i žučni kriptomarksisti – ili čak kriptostaljinisti – kamuflirani u pseudoevropejce. Srećom, ne mogu da sakriju svoje biografije i bibliografije… Napominjem da se ove kritičke opaske ne odnose na naše sugrađane koji su ateisti iz ličnog ubeđenja, ali time ne mašu, a pogotovu ne žele da verujuće sugrađane vide u položaju građana drugog reda niti se bave Crkvom i njenim poslovima, ponajmanje pak pretenduju da su oni pozvani da reformišu Crkvu ili da je „oslobode” od njenih vođa, episkopã, kao što je slučaj sa onima o kojima sam prethodno govorio.

Da li ima razloga da sve ovo što se dogodilo bude tema i za Sveti Arhijerejski Sinod, čiji ste član?

– Nema razloga da se Sinod posebno bavi ovim neveselim sećanja nedostojnim temama. U ime Sinoda ja sam se bavio. Kamo sreće da nisam morao ni ja!
Izvor: Eparhija bačka