„BUS PLUS“, a u GSP-u minus

Piše Uglješa Mrdić

Uvođenjem „BUS PLUS“ kartica GSP „Beograd“ gubi deo prihoda, a taj prihod se sliva u privatne džepove, a jedan deo zaposlenih i njihove porodice ostaće bez prihoda za život

 

„Beograđani se danima smrzavaju i ponižavaju čekajući u redovima za autobuske karte, a novac će ići u ruke privatne kompanije koja je nastala samo da bi obavljala tu delatnost i čiji se pravi vlasnik ne zna“, saopštio je SNS povodom posledica uvođenja „BUS PLUS“ sistema za naplatu i upravljanje vozila u javnom prevozu u glavnom gradu Srbije.
„Pečat“ je u prošlom broju (broj 202, tekst pod naslovom „BUS PLUS – nova prevara građana“) objasnio na koji način „ugovor između grada Beograda i turske firme ‘Kent kart’ previđa da 8,5 odsto od ukupnog prihoda od prodaje karata svakog meseca pripadne turskoj firmi“.

VEZA BEOGRADA, DAMASKA I AMANA
Inače, „BUS PLUS“ kartice, sistem naplate gradskog prevoza koji funkcioniše još samo u Damasku i Amanu, a doživeo je neuspehe u Skoplju i Prizrenu, od 1. februara je u funkciji u Beogradu. Međutim, ono što najviše zabrinjava je što novi sistem ostavlja „Gradsko saobraćajno preduzeće“ (GSP) bez velikog dela prihoda, kao i to da će jedan deo zaposlenih na kraju postati višak radne snage.
Naime, još početkom prošle godine, kada se saznalo da će prodaja karata i kontrola vozila GSP-a u Beogradu biti prepuštena stranim firmama, reagovali su u sindikalnoj organizaciji GSP „Beograd“ i od grada Beograda zatražili su da obustave posao sa firmom „Kent kart“ iz Istambula, koja bi trebalo da se bavi naplatom karata u gradskom prevozu.
Sindikalci su tada rekli da nema ekonomske, ni organizacione potrebe da se poslovi prodaje karata, redova vožnje, kontrole voznih isprava i upravljanja saobraćajem, izuzmu iz osnovne delatnosti ovog preduzeća. Oni su saopštili da je ceo posao vredan oko 12 miliona evra, na „mala vrata“ se ustupa stranom operateru, što ne doprinosi konsolidaciji i ekonomskom oporavku firme, i da je urađen na štetu GSP-a.
Ugovor je potpisan na 10 godina, s tim što grad ima mogućnost otkupa opreme pre roka i dogovoreno je da konzorcijum dobija 8,53 odsto prihoda od mesečne prodaje karata.
Podsetimo na izjavu generalnog direktora GSP-a Mileta Radojević, koji je krajem decembra 2011. godine rekao: „Neophodna je racionalizacija, radno vreme od osam sati i godišnji odmor od 30 dana. To bi trebalo da dovede do uslova za prirodni odliv 600 do 800 zaposlenih i smanjenje na optimalnih 5.500 radnih mesta. Time bi se uštedelo 800.000 evra mesečno, a GSP bi postao solventna firma“.
Jedan deo kontrolora je prešao iz GSP-a u firmu „Apeks“, a zaposlen je i jedan broj novih ljudi.
Uvođenjem „BUS PLUS“ kartica GSP „Beograd“gubi deo prihoda, a taj prihod se sliva u privatne džepove, i jedan deo zaposlenih i njihove porodice ostaće bez prihoda za život.
Uz sve to, kako je svojevremeno potvrdio potpredsednik sindikata GSP-a Miroslav Jovanović, gradska vlast je tender raspisala samoinicijativno, bez konsultacija sa javnim prevoznikom. Nije bila čak urađena ni studija koja bi pokazala da će privatnik te poslove kvalitetnije i jeftinije da obavlja nego sam GSP „Beograd“. Sve je urađeno tajno i brzo, tako da se nameće zaključak da je pomenuti konzorcijum pre samog raspisivanja tendera bio proglašen za pobednika.

[restrictedarea]

MILIONI GODIŠNJE
Pre nešto više od godinu dana na tenderu koji je raspisao GSP „Beograd“, posao vredan 320.000 evra mesečno, dobile su firme „Apeks solušn tehnolodži“ d.o.o, „Lanus“ d.o.o iz Beograda i „Kent kart“ iz Istambula.
Gradska vlast još uvek nije dala odgovore na pitanja, koje je Gradski odbor DSS-a uputio gradonačelniku Draganu Đilasu ko zaista stoji iza konzorcijuma turskih firmi „Kent kart“ i srpskih „Apeks solušn“ i „Lanus“, i kako je moguće da je ovaj toliko vredan i važan posao sklopljen u rekordnom roku, jer je tender raspisan u junu 2010. godine, a ugovor sa Turcima zaključen u septembru 2010. godine.
Zanimljivo je da je „Lanus“ d.o.o. 2008. godine pripojio firmu PHT „Internacional“, koja je tada bila u vlasništvu Radeta Terzića, bivšeg okružnog tužioca.
Podsetimo, da će organizacija prodaje karata i kontrola putnika biti u nadležnosti konzorcijuma firmi koji je dobio posao na tenderu za ugradnju ovog sistema.
Konzorcijum čine firme „Apeks solušn tehnolodži“ d.o.o, „Lanus“ iz Beograda, i „Kent kart“ iz Istambula. Sa druge strane, praćenje i upravljanje vozilima javnog prevoza obavljaće radnici „Direkcije za javni prevoz“.
Veljko Vlahović, menadžer sistema „BUS PLUS“, rekao je da će se nove karte očitavati na „validatorima“ koji se trenutno ugrađuju u sva vozila i služe za kontrolu i naplatu beskontaktnih kartica. Putnici će se prilikom ulaska u autobus „čekirati“, tako što će približiti karticu na dva ili tri centimetra od uređaja, a ceo proces će, kao i do sada, kontrolisati kontrolori i komunalni policajci.

„Apeks solušn tehnolodži“ d.o.o
„Apeks solušn tehnolodži“ d.o.o, Beograd, osnovana je 24.03.2009. godine (očigledno samo radi učestvovanja u ovom projektu), a direktor je Veljko Vlahović (rođen 1981. godine). Šta je ovog vrlo mladog čoveka kvalifikovalo da bude vođa tako velikog projekta i u čije ruke grad Beograd i Dragan Đilas stavljaju desetine miliona evra prihoda i sudbinu stotine hiljada putnika? Kapital u tom novom preduzeću je 500 evra.
Na kapitalu postoje tri zaloge (dva puta je založeno 100 odsto kapitala, a jednom je „Lanus“ založio svoj deo od 90 odsto). Sve zaloge su po osnovu kredita i to od „Erste GCIB Finance I.B.V. FRED Holandija“, na 2,2 miliona evra, „Erste bank AD Novi Sad“ na 116.176 evra i „Erste bank AD Novi Sad“ na 50 miliona dinara. Ona prva dva dospevaju u roku od 2,5 godine, a ovaj dinarski 14.01.2012. godine.
Deluje prilično čudno da banka prihvati kao zalogu tako nebitan iznos kapitala (nad kojim već postoje druge zaloge!), pa je gotovo sigurno da su ovde u igri kao zaloga buduće naplate od prodaje karata. Interesantno bi bilo videti ove ugovore.

„Lanus“ d.o.o
„Lanus“ d.o.o, Beograd, osnovano 2007. godine: Specijalizovano za e-dopune, ali bez iskustva u projektima javnog saobraćaja. Kapital iznosi takođe samo 500 evra, mada sa prihodima od oko sedam milijardi dinara godišnje.
Vlasnici su četiri fizička lica i jedno pravno (sa jednim vlasnikom fizičkim licem). Miroslav Petrović 85 evra; Ivan Bukelić 135 evra; Vojislav Krstić 25 evra; Aleksandar Đorđević 85 evra.

„Kent kart“ iz Turske
„Kent kart“ iz Turske: Specijalizovano za smart-kartice i praćenje vozila u javnom saobraćaju. Međutim, jasno je iz informacija sa njihovog sajta da je to regionalno preduzeće orjentisano na Tursku i Bliski istok, sa malo projekata u Evropi.
Trenutno rade na 12 turskih i šest međunarodnih projekata (mada još nije na spisku uključen Beograd). Ovi međunarodni su Skoplje, Makedonija; Aman, Jordan; Alepo, Sirija; Doha, Katar; Tšev, Poljska (120.000 stanovnika); Prizren (na sajtu turske firme piše Kosovo Republik).
Potpuno je uzaludno komentarisati zašto Beograd sarađuje sa ovom firmom koja otvoreno ne poštuje naš teritorijalni integritet i suverenitet.
Jednostavno, ovo nema više nikakve veze sa GSP-om. Karte prodaje i putnike kontroliše privatna družina fizičkih lica. Tačnije, njih pet (Veljko Vlahović, Miroslav Petrović, Ivan Bukelić, Vojislav Krstić, Aleksandar Đorđević). Naravno, uz asistenciju komunalne policije koju svi plaćamo. Privatna lica ubiraju profit, a mi im pomažemo tako što plaćamo komunalce.
„Apeks solušn tehnolodži“ d.o.o, Beograd, i „Lanus“ d.o.o, Beograd, predstavlja direktor Vladan Anđus. Preduzeća „Kent kart global elektronik LTD. STI“, „Kent kart EGE elektronik San. Vetic“ i „Kent kart Martmara elektronik San. Vetic LTD“ iz Turske, predstavlja direktor Ahmet Emir Basmaci. Sedišta ovih firmi su u Istambulu.
Srpski sabor „DVERI“ je takođe tim povodom saopštio da je „ono što u najgoroj varijanti može da se desi je da naplatu karata preuzmu poverioci ovog ‘konzorcijuma’, pa da je onda prodaju nekom trećem“.
Da je ovo jedna cela ujdurma kako bi se iz GSP-a izvuklo ono najprofitabilnije (prodaja karata), evo i informacije iz samog GSP-a. Deo šalter sale je dat firmi „Apeks“ da vrši prodaju karata, a GSP je naredio svojim zaposlenima da rade za nju jer ta firma nema ni najosnovnije kapacitete za tako veliki projekat. Cela služba prodaje GSP-a ide na doboš, od kojih će mnogima „velikodušno“ biti ponuđeno da pređu u „Apeks“ (u opticaju je iznos od 25.000 dinara neto plate). Ceo sistem je potpuno nestabilan, i često pada. Prema preliminarnim informacijama, ako se nastavi ovim tempom neće uspeti da zamene sve stare propusnice do kraja godine, pa se već šuška o produžetku važenja istih do proleća naredne godine.
Predati najprofitabilniji deo GSP-a privatnicima je van pameti. Ako se njima isplati da rade za 8,63 odsto od naplate karata, zašto se to nije isplatilo samom gradu?

REŽIMSKI VALIDATORI
Naime, organizacija prodaje karata i kontrola putnika biće u nadležnosti konzorcijuma firmi koji je dobio posao na tenderu za ugradnju ovog sistema. Konzorcijum čine firme „Apeks solušn tehnolodži“ d.o.o, „Lanus“ iz Beograda i „Kent kart“ iz Istambula. Sa druge strane, praćenje i upravljanje vozilima javnog prevoza obavljaće radnici „Direkcije za javni prevoz“.
Inače, iz 61. člana ugovora o uvođenju „BUS PLUS“ kartica građani ne mogu da saznaju čak ni elementarnu stvar kao što je vrednost ugovorenog posla. Iz ugovora se, međutim, može zaključiti da je Beograd predao najprofitabilniji sektor gradskog prevoza – naplatu – firmama koje će za taj posao dobijati 8,53 odsto ukupnog prihoda, ali se ne vidi koliki je prosečni mesečni prihod od naplate karata, pa samim tim ni kolika će biti zarada konzorcijuma koji predvodi srpsko-turska firma „Apeks solušn tehnolodži“ („Apex Solution Technology“).
Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas je izjavio da se od novog sistema gradskog prevoza „BUS PLUS“ očekuju mesečni prihodi od sedam do osam miliona evra, a 8,5 zarade ide konzorcijumu firmi koje su uvele taj sistem. Dragi čitaoci, izračunajte sami, kako bi rekao gradonačelnik, koliki prihod će ići tim firmama.
U članu 26. Ugovora reguliše pravo grada (naručioca) da otkupi sistem posle četiri godine eksploatacije, po „povoljnijim ili cenama datim u prijavi“. Osim što u ugovoru te cene nisu navedene, nije precizirano ni po koga bi trebalo da bude povoljnija cena otkupa – po onog ko kupuje ili po onog ko prodaje.

KONTROLA PREVOZA I PUTNIKA
Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas je izjavio da će sa displeja ili putem poruka građanima biti dostupne važne informacije, a  putem operativnog kontrolnog centra moći će da se kontrolišu autobusi i broj putnika, kao i da se spreče malverzacije bilo koje vrste.
Osvrćući se na kritike zbog novog sistema naplate javnog prevoza „BUS PLUS“, Đilas je rekao da će Beograd i Beograđani vrlo brzo osetiti pozitivne efekte.
“Moći ćete telefonom i preko displeja da saznate kad vam dolazi autobus, znaćete koliko se putnika prevozi, i gde su nam autobusi. Neće se više događati da građani čekaju po sat vremena autobus, a ne deset minuta koliko treba. Takođe, očekujemo veće prihode i za grad Beograd. Od ovog sistema korist će imati samo Beograđani“, naveo je Đilas.
Povodom ovih podataka reagovao je i poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, koji je firmi „Apeks solušn tehnolodži“ privremeno zabranio obradu podataka o ličnosti u okviru sistema „BUS PLUS“ za naplatu karata i upravljanje u javnom prevozu u Beogradu.
Posle objavljivanja teksta u prošlom broju „Pečata“ – „BUS PLUS – nova prevara    građana“, dobili smo dosta komentara i pisama naši čitalaca.
Većina njih podseća javnost da je devedesetih godina u vreme vlasti Slobodana Miloševića važila uredba po kojoj su svi poslodavci u Beogradu bili u obavezi da kupuju markice za zaposlene.
„Time je bilo omogućeno finansiranje GSP-a bez armije kontrolora i nije bilo potrebe, ni slučajeva da se iz autobusa izbaci majka sa detetom bez karte. Takođe, na taj način narod je bio više motivisan da koristi javni prevoz umesto svog automobila. Danas kada poslodavci isplaćuju na konto prevoza novčani iznos, ljudima se više isplati da idu automobilima na posao, naročito ako supružnici rade blizu ili u istoj firmi, što je čest slučaj u državnim preduzećima. Korist je bila višestruka, i ekonomska, i socijalna.“

_________________

U prošlom broju „Pečat“ je preneo deo saopštenja SNP „Naši“ gde je navedeno da je Veljko Vlahović, sin bivšeg ministra Aleksandra Vlahovića i visokog funkcionera Demokratske stranke. Naknadno smo utvrdili da Veljko Vlahović ipak nije sin funkcionera DS-a. Ovom prilikom se izvinjavamo porodici Vlahović.

[/restrictedarea]