Pečat – List slobodne Srbije Politički nedeljnik, aktuelna politička dešavanja, društvo, svet, kultura.
Piše Dragomir Antonić
U prestupnu godinu ulazimo bez talaca. Na beli „šengen“ smo se odavno navikli. Nije valjda da smo zaboravili? Putovali smo gde smo hteli, uživali, kupovali, igrali, kuću prodali samo da bi se provodili. Nikakva nas kriza nije pogodila
Braćo Srbi jel’ vam bolje? Kako nije? Poslednjih godina, naročito prošle, vlast nam je govorila, a nevladin sektor torokao, da ne možemo napredovati dok ne pohapsimo one koje Hag traži. To uradismo i dobismo nešto od ovce. Nije plećka. Prosto da se podsetimo šta smo sve uradili, ne bili im udovoljili. Sad Srbina, koji je sam, dobrovoljno otišao u Hag, ubijaju. Lekovima. Doktor prepisao jedan, a apotekar isporučio drugi lek. Na kraju će dr Vojislava Šešelja ubiti greškom. Devet godinama sude, a presuditi ne mogu. Nije čovek kriv, pa to ti je. Zato uzmi farmaceutsku sekiru – pogrešan lek – i presudi.
Sem članova Srpske radikalne stranke niko ni da se oglasi. Državu se ne tiče šta se njenim građanima radi. Nevladinom sektoru takođe. Nazovi intelektualci ništa ne znaju. Da je u pitanju keruša ili seča trulih platana u Beogradu – sve bi već brujalo od nesnosne buke onih koji sramno ćute kad je u pitanju život i nepravda koja se nanosi srpskom državljaninu – Vojislavu Šešelju.
Bogu hvala, prođe Sveti Nikola, gregorijanski Božić, Nova Godina. Prođe Božić po julijanskom kalendaru. Proslavismo i Dan države Republike Srpske. Dvadeset godina izdržati pod svim mogućim pritiscima zaslužuju najveći orden za hrabrost. Hvala onima koji najmlađu državu Srpsku osnovaše. Hvala onima koji Srpsku očuvaše. Veliko hvala i ovima koji je danas čuvaju i brane. Što od domaćih ala i gavranova, što od stranih bauka i šejtana. Ne zna se kome je teže.
Jeste da Srbija nije postala kandidat za kandidata za članstvo u ezoteričnoj organizaciji nazvanoj iz nekog tajanstvenog razloga Evropska unija (čitaj: proširena Nemačka), ali je zato Srbija prestala da bude talac sopstvenih građana: dr Radovana Karadžića, Ratka Mladića, Gorana Hadžića.
U prestupnu godinu ulazimo bez talaca. Na beli „šengen“ smo se odavno navikli. Nije valjda da smo zaboravili? Putovali smo gde smo hteli, uživali, kupovali, igrali, kuću prodali samo da bi se provodili. Nikakva nas kriza nije pogodila. Najzaslužniji za našu ličnu sreću, prosperitet i slobodu putovanja širom Unije, ministar Đelić je sopstvene zasluge iskoristio u potpunosti. Dao ostavku nama, ljut što su ga strani prijatelji prevarili i otputovao pravo njima u naručje. Do kad – videćemo. Drugi koji su čvrsto obećali da će i oni u slučaju neuspeha „proevropske politike“ otići, nažalost su ostali. Niko od onih što su pretili da će nas napustiti ne održa obećanje. Slagali su nas po ko zna koji put. Lakše je slagati nego napustiti dobro plaćeno radno mesto u raznim kancelarijama za evropske integracije, doušničku saradnju sa haškim tribunalom ili nekoj sličnoj tužibaba agenciji. Šta je moral ili data reč kad je evro nadoknada u pitanju. Šta da se radi. Naši su. Sa njima se sami moramo izboriti.
O Kosovu i Metohiji mi ne znamo ništa, ali verujemo, poznavajući lik i delo Borka Stefanovića da je on dao sve od sebe da udovolji traženim i ne traženim zahtevima briselsko-šiptarske koalicije. Znači i tu smo Uniji ili proširenoj nemačkoj privredi udovoljili. Udovoljavali smo Uniji jednu deceniju, a u prošloj godini smo je, verovali smo, i potpuno zadovoljili. Sve što smo imali dali smo. Čak smo i sebe deceniju lagali i građane obmanjivali. Setimo se da je 2004. rečeno da ćemo 2007. godine biti tamo, gde ćemo možda biti 2020. godine. Sličnih biser izjava i obećanja ima na pretek. Niko vam ne brani da ih sami iz sećanja izvlačite.
No, ovde je u pitanju nešto drugo. Ako smo sve što se od nas tražilo uradili, zašto naš predsednik, a zatim i premijer u svojim iskrenim govorima tvrde kako nas očekuje teška godina. Da će 2012. godina biti teža nego prethodna. Otkud pesimizam? Čemu strah? Sve smo dali i dušu prodali da bi stvorili biblijski raj u državi Srbiji, da bi svuda oko nas bio med, mleko, zelena trava i bistri potoci. Tako je vlast govorila. Samo da ispunimo još ovo, pa ono i još samo to… Predsednik sve ispunio što su činovnici i činovnice iz Brisela, Berlina i La Valete tražili. Sa prvom smo očekivali da nas predsednik u iskrenoj novogodišnjoj poruci pohvali i kaže da ne brinemo, jer sve što je bilo do nas smo uradili. Mnoge stvari su bile mučne, teške i ponižavajuće, ali eto isplatilo se i sve kreće nabolje. Kad ono šamar. Bure hladne vode. Biće nam teže nego prethodne godine. Ako sad govorite iskreno, zašto ste nas, gospodine predsedniče toliko ponižavali prethodne godine i činili stvari kojih ćete se Vi i Vaši potomci stideti. Nikom istorija neće sramotno i ponižavajuće ponašanje oprostiti. Može se gubiti, ali se ne sme sramotiti i ponižavati. To istorija ne prašta. A ona će svima nama suditi. Po zasluzi.
G. Antonicu svaka cast na hrabrosti iznosenja istine o pravdi Haskog tribunala i postupku prema G. Seselju.Nisam radikal pa cak niti agitator te stranke, narocito mi se nekadasnje potezanje pistolja G. Seselja nije dopalo a ijos dosta stvari od njega izrecenih.Medjutim on je srpski drzavljanin i sramota je i bruka za nasu diplomatiju koja ne insistira non stop na zavrsetak postupka obzirom da su sve granice ljudskog i humanog sudjenja prekardasene.Moram ovom prilikom da Vam iznesem stav Australiske ambasade po pitanju obavestavanja naseg gradjanina koji ujedno ima i Australisko drzavljanstvo. Pre bombardovanja Srbije nekoliko meseci ovaj nas gradjanin je dosao u Srbiju na selo kod familije.Prvo obavestenje mu je stiglo na nekoliko meseci ranije i zamolili su ga da napusti tadasnju Jugoslaviju, nakon toga doslo je jos nekoliko puta upozorenje da napusti Srbiju zbog njegove sigurnosti. Pred samo bombardovanje dobibo je dopis u kome ga obavestavaju da ukoliko odmah ne napusti Srbiju vise ne odgovaraju za njegov zivot.Prvo nije mi jasno kako su pratili da on nije napustio Srbiju pa su ga opominjali a drugo njihovo angazovanje kontinuirano nekoliko meseci dali ih je poslusao.Naravno on ih nije poslusao ostao je i za vreme bombardovanja u Srbiji.Navodim ovo kao primer borbe Australiske ambasade za svakog clana njihove zemlje pa makar to bio i Srbin, i to sa dvojnim drzavljanstvom.Medjutim cela poenta je u tome da u normalnim drzavama svako radi svoj posao najbolje sto ume i ne pada mu na pamet da propusti nesto da uradi sto je u njegovoj nadleznosti.Po pitanju G.Seselja mnogi su zasluzili da budu smenjeni jer svoj posao osnovni a to je briga o svakom gradjaninu ove drzave ne radi pa cak i ne pokusavaju da odreaguju kako je to normalno, o NVO da i ne govorim jer su one ocigledno najveci mrzitelji Srba i Srbije.Mozda bi Seselj trebao jos necije drzavljansvo da prihvati nebi li se spasao sigurne smrti koja mu je namenjena, iz svega do sada vidjenog.Neka mu je Bog na pomoci.
Šteta je što ste napisali, a uredništvo posebno naglasilo “seča trulih platana” u ovom tekstu koji je, osim toga, standardno dobar za novine koje pokušavaju da kažu istinu.
Međutim, navedena greška je prevelika. Stoletni platani su, osim što su bili zdravi, predstavljali i nenedoknadivu vrednost, a njihovo sečenje je ravno zločinu. Ta stabla su predstavljala deo ratne odštete Nemačke Srbiji posle Prvog svetskog rata, i stoga su predstavljali i spomenik junacima i narodu postradalom u tom ratu. Sečenje platana je ravno ponovnom ubistvu onih zbog kojih su posađeni. A takođe predstavlja i težak ekološki zločin. Osim toga, realizovano je grubim kršenjem važećih zakona ove zemlje.
Pečat nije posvetio odgovarajuću pažnju ovom događaju. Mogli ste ga iskoristiti u borbi protiv onih koji su za to sve krivi. Mogli ste ih “dobiti” tu, kao što su i Al Kaponea sredili zato što – nije plaćao porez!
Zločini, srećom, ne zastarevaju. Iskoristite svoje slobodno novinarstvo i istražujte u ovom smeru, može se desiti da naiđete na zlatnu žilu…
Šešelj bi to umeo 🙂
A što se tiče dobrog dela ovdašnjih “intelektualaca” i njihovih angažovanja, na to ne vredi trošiti reči.