Pečat – List slobodne Srbije Politički nedeljnik, aktuelna politička dešavanja, društvo, svet, kultura.
Piše Danijel Cvjetićanin, Univerzitet „Singidunum“
Pitate se, verovatno, kakav je stav stranih savetodavaca o ekonomskoj slobodi u Srbiji? I vama se, kao i meni, čini da za nju ne mare baš mnogo?
Nedavno je u „Politici“ objavljeno da je na listi država, rangiranih po stepenu ekonomske slobode, Srbija zauzela 98. mesto (od 184 zemlje). Listu je objavila fondacija „Heritidž“, u saradnji sa časopisom „Volstrit džornal“. Kao što se i očekivalo, nijednog od srpskih lidera za novo doba ova vest nije pobudila na komentar, ali je Goran Nikolić, uticajni ekonomski analitičar, na istoj stranici „Politike“ požurio da upozori javnost da ovo rangiranje ne treba uzimati ozbiljno, jer su „te liste često stereotipne i rezultat samopotcenjivanja“. Ovim nespretnom iskazom želeo je da kaže da su navedene rang liste sastavljane na osnovu pristrasnih ocena stručnjaka, koji su i sami žrtve rasprostranjenih (spinovanih) stereotipa o nama. Opet nas mrze profesori, pa dobijamo niske ocene! Ipak, zaključci iz analize su, nažalost, tačni.
ČETIRI STUBA
[restrictedarea]Indeks ekonomske slobode, na osnovu kojeg je sastavljena pomenuta rang lista, oslanja se na četiri grupe pokazatelja – tzv. „četiri stuba“. Prvi stub čine pokazatelji vladavine prava. On obuhvata pokazatelje zaštite prava svojine i nivoa korupcije. Poznato vam je da, na tom području, Boško Ristić, Tadićev poverenik za ova pitanja, već godinama izvodi surove eksperimente nad pravnim sistemom, ne bi li u saradnji sa lepuškastom ministarkom i prijateljima iz DS-a (i VSS-a) iskonstruisao haos u kojem će stranački baroni potpuno da preuzmu kontrolu nad deljenjem pravde u Srbiji.
Drugi stub sadrži pokazatelje državnih nadležnosti: stepena slobode građana (i privrede) od fiskalnih nameta i nivoa potrošnje pod neposrednom kontrolom države. Da li ste ikada čuli bilo koju lepu vest sa ovog područja? Kao npr. da je neka mreža NVO skinuta sa grbače poreskih obveznika ili ukinuta neka „nezavisna“ agencija, nakrcana zaslužnim stranačkim aktivistima? Niste! Ali ćete se možda pridružiti protestima protiv niske ocene Fondacije i Časopisa, smatrajući da je neophodno, što pre, osnovati još dvanaestak agencija/ komisija / kancelarija …?
„OTVARANJE“
Treći stub se sastoji od pokazatelja slobode poslovanja: državnog uticaja na biznis, zaštite na tržištu rada, slobode formiranja cena i stabilnost novca. U ovoj oblasti Dinkićev klan odneo je grandioznu pobedu u destrukciji (posebno industrije), ali (da li uzgred?) i u potiskivanju ostalih mafijaških „porodica“ vladajuće koalicije.
Poslednji, četvrti stub odražava stepen otvorenosti tržišta: slobodan protok robe, usluga i kapitala. Istina, na ovom području Dinkić je samo u ulozi „pomagača“ domaćih uvoznika i inostranih (izvoznih) kompanija. Ali dok on zdušno podupire uvoznički lobi, predsednik Tadić, s druge strane, zahteva od uvoznika partijski reket i (povremeno) preti „ratom protiv tajkuna“. Dabome, ne sme da zucne (da ne dobije opet po ušima) ni reč protiv naloga da se granice širom otvore za robu, usluge i kapital, pa je liberalizacija na ovom području najviše odmakla.
STRANI SAVETNICI
Pitate se, verovatno, kakav je stav stranih savetodavaca o ekonomskoj slobodi u Srbiji? I vama se, kao i meni, čini da za nju ne mare baš mnogo?
U „mentalnom sklopu“ inostranih konsultanata, za funkcionisanje naše privrede i države, četvrti stub pokazatelja je jedini važan. Zaista, ko bi brinuo zbog činjenice da se ne zna tačno šta je čije u „banana-zemlji“? Ko bi se uzrujavao zato što država i političke stranke u Srbiji terorišu privrednike koristeći mehanizme uredbi, dozvola, zabrana, subvencija, uticaja na ishode sudskih procesa i stranačkog reketa? Bitno je jedino da roba i kapital mogu slobodno da ulaze, a profiti da izlaze iz Srbije. I da se vodi „pravilna“ ekonomska politika, u skladu sa operativnim instrukcijama vlade SAD-a, MMF-a i „Svetske banke“.
A ako bi došlo do socijalnih i regionalnih napetosti, što EA prijatelji neprikriveno priželjkuju, neka se domaće stanovništvo međusobno ubija koliko mu je volja! Što više – to bolje! „Zabavili se o svom jadu!“ Sličan „uspeh“ je NATO, bez teškoća, ostvario u „demokratizaciji“ Iraka, Libije i Avganistana. Samo da, pri tom, nisu ugroženi profiti evroatlantskih banaka i korporacija, kao ni apanaže i honorari domaćih aktivista.
EVROPSKA UNIJA
Poznato je da je Barak Obama dao primer „slobodnom svetu“ kako okrenuti leđa ekonomskim slobodama, na koje se vekovima oslanjao američki privredni prosperitet. Obama je, bez kolebanja, teret rizika (gubitaka) prebacio na poreske obveznike, a profite i bonuse, neokrnjene, ostavio korporacijama i njihovim „uspešnim“ menadžerima!?
Evropska unija otišla je korak dalje, poštujući, valjda, Staljinov princip da „kadrovi sve rešavaju“. Na mesta premijera država koje su dugovima najviše osakaćene, dovode se, mimo demokratske procedure i glasanja, komesari – bankari iz velikih finansijskih kompanija (vidi primere Grčke, Italije ili Slovenije). Zato se ne pitajte koja će stranka da pobedi na izborima, nego kog će finansijskog gubernatora (iz inostranstva) zapadni prijatelji da dovedu za predsednika vlade. Kao da ovde nemaju dovoljan broj svojih ljudi.
hvala na informacijama … Ispada, da ta “Evropa” prepusta onim ‘entuzijastima’, koji se drze “evropskog puta” ( k’o pijan plota – sve dok ima ‘pica’ ?!) – da rade sta hoce t.j. da slobodno upropastavaju pravni i ekonomski sistem ?! Pa gde su jos to, u osnovi anarhisti (“otporasi”) stvorili neki normalan ‘sistem’ ?!…
Postovani G-dine Cvijeticaninu, juce sam vas gledala i slusala na TV Kopernikusu gde ste sve tako lepo i logicno objasnili kada su u pitanju ekonomska, politicka i druga zbivanja, lokalno i globalno – samo ste mi potvrdili ono sto i ja sama mislim, samo ste vi to sve mnogo bolje objasnili i definisali. Znala sam da je situacija mnogo losija od one koju vide ljudi koji su realni i ne padaju na “umirujuce” poruke od zvanicnog establismenta kako je uprkos svemu, kod nas situacija “mnogo bolja” nego u mnogim zemljama zapadne Evrope..no medjutim, da je tako losa i da su tako lose prognoze, moram priznati da nisam znala i nakon emisije otisla sam na spavanje veoma uznemirena i sa mislima da li je vec potrebno da pocnem da skupljam zalihe hrane i sretstava za prvu pomoc za razne dramaticne situacije koja nam se “smese”: od totalnog ekonomskog kolapsa i bede, preko ubacenih gerilskih grupa koje ce da nam zadaju muke u vidu gradjanskih ratova, preko treceg svetskog rata, i ko zna jos cega.
Uz svo postovanje prema Vama ( iskreno, nisam ironicna ), ja ipak ne mogu cudom da se nacudim kako NIKO od ljudi koji kritikuju ovdasnju i svetsku vladu, tj. vlade, osim kritike i prognoza koje se krecu od losih preko losijih do katastrofalnih, kako BAS niko da PREDLOZI nesto, da PONUDI nesto, neko resenje, neku drugu mogucnost, neku alternativu. Zasto niko ne ponudi da se ljudi, recimo, vrate na selo? Ili ne moraju da se vrate, nego da idu po prvi put u zivotu da zive i rade na selu? Ako mislite da nema takvih, vi se varate. Zasto niko ne ponudi ljudima koji zele da zive i rade na selu dobre uslove za tako nesto? Da se nastane besplatno ili po niskoj ceni po napustenim seoskim kucama i imanjima, da pocnu da proizvode zdravu, ekolosku i genetski nemodifikovanu travu, da im drzava pomogne koliko moze ako nikako drugacije ono bar otkupom proizvoda po realnim cenama. Sramota je da Srbija koja moze, maltene, da zivi samo od proizvodnje hrane, i ne samo da hrani sebe vec i celu Evropu, da bude gladna i bespolsena.
Zasto ne podstaknete ljude koji zele da krenu u mali biznis, koji za nesto imaju talente, za razne zanate, opet proizvodnju hrane, itd. da otvore svoje zanatske i druge radionice gde nece biti konkurencija tim ” Baronima” koji valjaju celik, naftu, struju,mobilnu telefoniju, itd. vec samo zele da zive normalno od 1. do 1. u mesecu, od svog rada, svog znanja i svojih 10 prstiju na rukama?
Zasto Beograd mora da bude “centar sveta” i da se sve desava samo u njemu? U Francuskoj (recimo), ali u drugim evropskim zemljama je potpuno normalno da neko ko je rodjen u Parizu zbog posla ode da zivi u Grenobl, ili neko potpuno malo i anonimno mesto na mapi – jer tamo ima potrebe za njim. Samo kod nas svi kad se rode planiraju da se presele u Beograd.
Zasto ne disciplinujemo na kraju krajeva i ovaj narod, koji voli da kuka i koji voli da ceka da drugi za njega nesto smisle, da ga drugi zaposle, da mu daju posao, platu, radni staz, itd., a sam ne voli nista preterano da radi, cak i ako krece u biznis ne zeli da se bavi proizvodnjom, cak ni prodajom, nego preprodajom. A i to za njega da radi neko drugi dok on sedi u kaficu i ispija kafice ( u najboljem slucaju ). Kako da nas drugi postuju i zasto bi za nas imali razumevanja, ako mi sami nismo spremni da stavimo prst na celo i osmislimo biznis plan, da, bukvalno biznis plan, za buduci zivot? Srbija nema biznis plan za zivot, niko joj ga nije ponudio. Svi samo kritikuju i pljuju jedni po drugima, kriticari vide sve crno i katastroficno, a gde su kreativni politicari, kriticari, ljudi sa vizijom i idejama? Stalno nama neko nesto ne da, nece nas Evropa, ali nas i ne da drugima, Ameri nas mrze i samo cekaju da bacaju bombe, Rusija, Kina i Indija bi nas i hteli, al’ ne smeju jer nece da se zamere Evropi i Americi…pa sta smo mi? Jel’ smo mi ljudi ili smo neke zobirane sahovske figurice koje svako pomera kako ko voli? Zar je opravdanje to sto smo mala drzava? Ima i drugih malih drzava koje nisu “banana” drzave, ali koje imaju ideje i inicijativu, disciplinovan i radan narod,dobre zakone koji se sprovode, a za to nije dovoljna samo vlast, vec ceo narod.
Pa sto je onda ovaj nas narod takav da nema nikoga cak ni da pozove na gradjansku neposlusnost kada je ugnjetavan, narod koji i sam voli da “hvata krivine i ladovine” kad god stigne.. da li nesto nije u redu sa domacim/kucnim vaspitanjem, vaspitanjem u skoli, da li nesto nije u redu sa sadrzajima koji se nude putem medija i na drugi nacin, ko ce to da promeni? Amerikanci? Evropljani? Kinezi? Ili to opet moramo da budemo, tj. to je jedini nacin, koji ako bi i bio neuspesan ne bi mogli da kazemo da su nam krivi drugi nego mi sami.
Znate li sta znaci STVARNO biti crn i katastrofican? Biti crn i katrastrofican ne znaci da nas, po svemu sudeci, ocekuju jos veca kriza, bezakonje, pljacka, ratovi, glad i beda. Biti crn i katastrofican znaci ne videti da u Srbiji ima ikog ako uopste zeli i ima snage, volje i znanja za situaciju zaista okrene na bolje. Ali zato ima puno onih koji zele da situaciju preokrenu na bolje, ali samo za sebe! Znaci da to ne vise ne budu ONI i NJIHOVA deca, zene, sestrici, ljubavnice, itd., vec MI i NASA deca, zene, itd. Svi samo zele smenu, a ne promenu. E to znaci biti crn i katastrofican. Od toga ima jos crnjeg i katastroficnijeg – e to je sto pametnih, vrednih i sposobnih ljudi ima, ali su proterani u unutrasnju emigraciju, ne vide se i ne cuju, kad se i umesaju medju ljude moraju da se prave da su gluplji nego sto jesu jer cim pokazu da su ( i koliko su ) pametni, vredni i sposobni, vec im dahce za vratom i juri sa nozevima da im ih zariju u ledja i da im sapletu noge, 10, 20 i 100 takvih NASIH i NJIHOVIH! Pa kad postanes svestan tako neceg, sbetske krize, ratovi i razaranja se i ne cine tako strasnim – neka se i dese, za vraga im glava, pa da opet pocnemo ljudski i kako treba, sve ispocetka!
Sloboda…sta to ono bese…cek,cek kao da se nesto prisecam ali onako maglovito…a tek ekonomska sloboda…hm to je neki tako “imaginarni pojam “… Moracu da pogledam u nekom starijem izdanju enciklopedije… mozda tamo nadjem.