O broju 200, narodnim stihovima i buni protiv dahija

Piše Dragomir Antonić

Dve stotine brojeva je četiri godine. Toliko se „Pečat“ čita i oslobađa nas od čovekovog najvećeg neprijatelja – sopstvenog straha

 

O broju dve stotine ima nekoliko zabeležaka u „Srpskom mitološkom rečniku“, gde se kaže da je:„dvesta godina nekakav car živeo sa životinjskim telom, kao i da je majka takođe nepoznatog kraljevića imala dvesta godina kad se udala“. U zapadnoj Bugarskoj prema navodima arheologa Nade i Miroslava Marića objavljenih u „Glasniku društva konzervatora Srbije“, u broju 35, „registrovano je oko dve stotine obročnih krstova“. U Kolorado Springsu 1893. godine, prema navodima Milovana Matića, Nikola Tesla, radeći eksperiment sa bežičnim prenosom, proizveo je struju takve snage da je jakom svetlošću osvetlio (upalio) više od dve stotine sijalica raspoređenih po tlu miljama udaljenih od laboratorije. Ovih nekoliko podataka o broju dvesta ili dve stotine objavljeno je povodom izlaska ovog broja „Pečata“. Već od narednog broja dve stotine će biti prošlost, a nedeljnik će nastaviti da stremi ka novim rekordima.

NEBOM SVECI STAŠE VOJEVATI

[restrictedarea]

Po narodnom verovanju brojevi imaju magična svojstva. Mogu doneti ljudima nevolju, kao što ga mogu iz nevolje izbaviti. Zbog napretka se brojevi čuvaju u tajnosti tako da nekad nije bilo dobro iznositi javno koliko se ima košnica, stoke, čeljadi, koliko je jaja pod kvočku stavljeno ili koliko dete, odnosno čovek imaju kila. Pravi se razlika između parnih i neparnih brojeva. Neparni su u principu vezani za odlazak u prošnju devojke, za svadbu i druge srećne događaje. Parni brojevi se vezuju za konačan ishod, za nešto što se može upariti ili spariti i kao takvo dugo opstati. Brojevi su kao narodne poslovice, izreke i stihovi korišćeni u basmama i lekovitim bajalicama kao svojevrsni magični šifrarnik kojim su se tajne zaključavale, ali i otključavale. Ko bi takvu šifru saznao njemu bi se tajne otkrivale i on bi silnu moć zadobijao.
Da bi se tajni jezik brojeva, izreka i stihova razumeo, pored neobičnih događaja prilikom rođenja osobe koja te tajne ume rastumačiti, potrebno je i temeljno poznavanje čudotvornih trava, bilja i drveća. Zato su narodne priče prepune kazivanja o travama: raskovniku, kostolomi, vratolomi, stravnoj travi, vilinoj kosici, odoljenu ili drveću: hrastu, jasici, tisi, javoru i drugom drveću. Takve priče treba uzimati ozbiljno, trudeći se da ih razumemo i da pokušamo da odgonetnemo ono što nam poručuju. To što ih mi ne razumemo, nije razlog da ih odbacimo – kao bapska ili mitska naklapanja – već da se potrudimo, ako treba i pomučimo da otkrijemo značenje skrivene simbolike. Narodna pesma „Početak bune protiv dahija“ je sva sazdana, ispevana, od stihova kojima značenje nije teško otkriti. Nju jednostavno samo treba čitati, jer šta ima danas nejasno u prva četiri stiha pesme:
„Bože mili! Čuda velikoga!
Kad se sćaše po zemlji Srbiji
Po Srbiji zemlji da prevrne
I da druga postane sudija.“
(podvukao D.A)
Da li treba komentar ili je dovoljno što smo svedoci ponašanja tzv. „druge Srbije“.
Sledeći stihovi su stihovi upozorenja koju šalju Nebeski svetitelji:
„Nebom sveci staše vojevati
I prilike različite metati.“
Pogledajmo treću priliku koju su nam Svetitelji poslali:
„Grom zagrme na svetoga Savu,
Usred zime kad mu vreme nije
Da se Srblji na oružje dižu,
Al se Srblji dignut ne smjedoše!“
Vratimo se u sadašnjost. Setimo se Svetog Save 1995. godine. Tad je grom udario gromoglasno, kao u pesmi „ potrese se zemlja od istoka“. Da li ikog treba podsećati šta se desilo te „Olujne“ godine. Stihovi su nam dali savet, mi smo se o njih oglušili, sad živimo onako kako živimo.

DOK NE RODI JAVOR
Manje borbeni stihovi, ali takođe važni za život pojedinaca vezani su za drvo javor. U nekom od ranijih „Pečata“ objašnjeno je značenje stiha iz narodne pesme gde se baca kletva da se devojka ne uda „dok ne rodi javor jabukama“ – kletva da se devojka ne uda se u narodnom verovanju smatra najstrašnijom – odnosi se na badnjak i Božić. Zato su sledeći stihovi: „Oj, javore, moj rođeni brate“, kojim se devojka obraća javoru, jasna molba da je oslobodi kletve, jer je javor personifikacija božanske moći. Zato postoje i stihovi iz autorskih i narodnih pesama koji pevaju: „Oj javore, javore ti si drvo najbolje“. Inače, javor je drvo koje raste na celom prostoru Srbije. Autohtone vrste srpskih javorova su: gluhać ili javorac (Acerobtusatum); mleč, javor i njegov varijetet s crvenim nijansama na naličju lista, koji su kod nas poznatiji od ostalih vrsta javorova, jer se od njih, zbog dobre rezonancije, prave muzički instrumenti; planinski javor. Ovom rodu pripada i klen, čije brojne varijetete srpski narod sasvim dobro poznaje, ali i njih najčešće imenuje rečju klen. Od javora se dobija slatkasta šećerna masa, kao i poznati sirup. Veruje se da je javor jedino drvo koje u sebi ne sadrži nikakvih otrovnih supstanci. Prema narodnom verovanju pojedina stabla javora mogu biti senovita, demonska i božanska. U prošlosti pokojnici su sahranjivani u izdubljenim deblima javora ili su pogrebni sanduci izrađivani od javorovih dasaka. Veruje se da će se javor osušiti ako nesrećan čovek ili bolesnik vodu kojom se umio prospe na njegov koren u nameri da svoju boljku prenese na drvo. Nasuprot tome će suv javor ozeleniti ako ga obuhvati krivo osuđen čovek. Parče javora zadenuto za plug ili volovska kola sačuvaće vlasnika od svakog bajanja. Koristi se kao muško ime, ali i žensko Javorka.
Dve stotine dana je četiri godine. Toliko se „Pečat“ čita i oslobađa nas od čovekovog najvećeg neprijatelja – sopstvenog straha. Sad zamislite koliko su duge devet godina, „devet nebesa“ koje u Haškom kazamatu provodi dr Vojislav Šešelj.
Sestre Srpkinje i braćo Srbi srećna vam Krsna slava – Jovanjdan.

[/restrictedarea]