Nevidljivi kandidat američkog naroda

Piše Dragan Filipović

Osim Mita Romnija samo još jedan kandidat iz redova Republikanaca imao je dovoljno sredstava i organizacione sposobnosti da se prijavi u svih pedeset država, ali o njemu u medijama uglavnom vlada tajac. Reč je o Ronu Polu, čoveku kojem narod veruje da želi i da može suštinski da promeni sistem vrednosti u SAD-u

 

Šestog novembra ove godine Amerikance očekuje 57. izdanje političkog pozorišta – predsednički izbori. Iako su to na prvi pogled čisto demokratski izbori u kojima svako ima pravo da učestvuje, u stvarnosti jedino kandidati koji imaju organizacionu podršku političkog establišmenta i u stanju su da privuku sponzore sa Vol strita i iz redova vojnoindustrijskog kompleksa imaju šanse da budu izabrani. Selekcija kandidata je komplikovan i astronomski skup višemesečni proces koji se održava u etapama pojedinačno u svih pedeset država, počevši od 3. januara u Ajovi i kulminira 26. juna u Juti.

PROMENA POLITIČKOG PEJZAŽA
Dvadeset i sedmoro kandidata – Socijalisti, Libertarijanci, Zeleni, kao i Republikanci – zvanično su prijavljeni u trci za najvišu političku funkciju u zemlji, ali se unapred zna da jedino Republikanac može da stane na crtu Demokrati Baraku Obami kojem se ovog puta nijedan partijski saborac nije usudio suprotstaviti, i pored toga što on za vreme mandata nije bio u stanju da održi nijedno bitno predizborno obećanje – zatvaranje zatvora u Gvantanamu, povlačenja vojske sa svih ratišta ili smanjenja stope nezaposlenosti.
Barak Obama je 2008. godine potrošio 750 miliona dolara na njegovu predsedničku kampanju, a ove godine se procenjuje da će mu biti potrebno blizu milijardu dolara da bi bio reizabran. Očekuje se da će mu protivkandidat iz Republikanskih redova biti multimilioner i bivši guverner iz Masačusetsa Mit Romni koji je u zadnjem kvartalu 2011. godine uspeo da prikupi 56 miliona dolara za izbornu kampanju.
Svaka od pedeset američkih država ima svoje propise u pogledu izbora i u nekim je dovoljno ispuniti formular i uplatiti taksu, dok u drugim treba prikupiti na hiljade potpisa. Kandidatu se onda pripisuju delegati iz te države srazmerno sa njegovim uspehom, s tim što veće države imaju pravo na veći broj delegata koje šalju na Nacionalnu konvenciju Republikanske stranke koja se održava 27. avgusta, kada se zvanično proglašava pobednik. Da bi dobio nominaciju kandidatu je potrebno prikupiti ukupno 1.144 delegata.
Osim Mita Romnija samo još jedan kandidat iz redova Republikanaca je imao dovoljno sredstava i organizacione sposobnosti da se prijavi u svih pedeset država, ali o njemu u medijama uglavnom vlada tajac. On se zove Ron Pol (Ron Paul), kongresmen iz Teksasa koji je napunio 76 godina, ali koga mladi ljudi širom Amerike dočekuju kao rok zvezdu. Generacija koja je odrasla sa Internetom, i ne veruje korporativnim medijama, smatra da je razlika između Demokrata i Republikanaca samo kozmetička i da svi ostali kandidati zastupaju status kvo, dok je Ron Pol jedini kandidat koji želi da suštinski promeni politički pejzaž koji će omogućiti narodu, a ne specijalnim interesima, da vlada zemljom.

PROTIV BESKONAČNIH RATOVA

[restrictedarea]

Od kada je Vrhovni sud SAD-a 2010. godine presudio da korporacije imaju ista prava kao i fizička lica, uključujući i na „slobodu govora“, ne postoje više ograničenja u iznosima sa kojim korporacije i njihovi lobisti mogu da finansiraju političare. Pošto dr Pol ne zastupa njihove interese, on od njih nije dobio ni dolar, ali je zato putem Interneta uspeo da u zadnja tri meseca prikupi 26 miliona dolara od stotine hiljada pojedinaca, svakodnevno mu masovno pristižu donacije u iznosima od 20, 50 ili 100 dolara, a mnogobrojni volonteri širom zemlje mu pomažu oko organizacije i logistike za njegovu kampanju. Kao jedini kandidat koji je služio u vojsci, Ron Pol ima daleko najveću podršku pripadnika vojnih snaga od svih ostalih kandidata.
Za vreme bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine Ron Pol je bio jedan od retkih glasova razuma u Američkom kongresu koji se kategorično protivio toj vojnoj intervenciji, proglasivši je nelegalnom. On je danas jedini američki kandidat koji ima svoju stranicu na „Fejsbuku“ na srpskom jeziku, pokrenutu od strane njegovih fanova iz ovih krajeva, gde piše:
„Ron Pol je dugogodišnji kongresmen iz Teksasa, član Republikanske stranke i lekar.
U Kongresu, Ron Pol je privržen libertarijanskim smernicima i konzervativnim principima ‘male vlade’.  Nije nijednom glasao za povećanje poreza, kongresmenskih plata, odbija da prihvati penziju za članove Kongresa ili da putuje na račun države.
Podržava slobodnu trgovinu, pravo na nošenje oružja i čvrstu kontrolu granica, a protivi se smrtnoj kazni, spoljnim intervencijama, porezu na prihod, ratu protiv droga, kao i definisanju homoseksualnog braka na saveznom nivou.
Ovo mu je treća kandidatura za predsednika. Kandidat je bio 1988. i 2008. godine“.
Ron Pol je striktni konstitucionalista koji smatra da američki Ustav treba uvek i bezrezervno primenjivati i često kritikuje Obamu u vezi drakonskih zakona koji ograničavaju slobodu i prava građana, ponavljajući da je „vreme da predsednik sledi Ustav i da na prvo mesto postavi interese američkog naroda“. On je jedini predsednički kandidat koji se protivio planiranom Zakonu za kontrolu i cenzuru Interneta koji je prošle nedelje propao u Kongresu zbog masovnog protesta internet korisnika.
Ron Pol se takođe protivi „beskonačnim, neproglašenim, nepobedivim ratovima“ i upozorava na opasnost neobuzdanog nacionalnog duga koji sada iznosi preko 15.000 milijardi dolara i biće „nametnut našoj omladini i budućim generacijama“.

„MIR I BLAGOSTANJE“
Njegov slogan glasi „Mir i Blagostanje“, a njegov program se sastoji od sledećih mera:
1) smanjenje nezaposlenosti, za koju on tvrdi da iznosi preko 20 odsto, a ne devet odsto kao što se zvanično prikazuje, time što će smanjiti poreze i eliminisati komplikovanu regulativu, i tako ponovo napravio isplatljivim investicije u Americi;
2) drastično kresanje državnog budžeta, uključujući i vojnog, kao i postepeno smanjivanje javnog duga uz eliminaciju nekoliko državnih agencija;
3) ukidanje finansijske pomoći i vojne podrške svim zemljama;
4) ukidanje subvencija i finansijske pomoći Vol stritu i multinacionalnim firmama;
5) ukidanje Patriotskog ukaza (Patriot Act) izglasanim septembra 2001. godine, nekoliko dana posle napada na Njujork i Vašington, koji dozvoljava prisluškivanje i praćenje građana bez sudskog naloga;
6) ukidanje Zakona za nacionalnu odbranu, National Defense Authorization Act (NDAA) iz decembra 2011. godine, koji daje ovlašćenje američkoj vojsci da uhapsi i zadrži u pritvoru na neodređeno vreme i bez prava na odbranu sve osobe uključujući i američke građane osumnjičene za terorizam ili davanje podrške terorističkim organizacijama, bilo gde u svetu, uključujući i na tlu SAD-a;
7) povlačenje vojske sa svih ratišta i zatvaranje preko 700 vojnih baza širom sveta;
8) ukidanje krvavog i skupog „Rata protiv droga“ i legalizacija lakih droga;
9) ojačanje dolara time što  bi se zaustavilo neograničeno štampanje novca bez podloge dragocenih metala i van kontrole Kongresa, kao i zatvaranjem banke „Federalnih rezervi“, privatne centralne banke formirane 1913. godine, koja je tada dobila monopol na izdavanje novca, a kojoj je država dužna da isplaćuje kamatu; Džon F. Kenedi je predsedničkim dekretom 4. juna 1963. godine oduzeo te ingerencije „Federalnim rezervama“ i naložio Ministarstvu finansija (Treasury Department) da ponovo izda dolare koje imaju državne rezerve srebra kao pokriće; novčanice u vrednosti od preko četiri milijarde dolara su bile odštampane i stavljene u cirkulaciju, ali su povučene ubrzo posle Kenedijevog ubistva 22. novembra 1963. godine.

SLOBODA I BEZBEDNOST
Svemu ovome se protive ostali kandidati koji ignorišu javno mnjenje i potencijalnu fiskalnu katastrofu, i otvoreno prete vojnom intervencijom u Iranu, Pakistanu, ne ustručavajući se da upere nišan protiv Kine i Rusije koje predstavljaju kao „konkurente“ i „suparnike“, ali i kao potencijalne neprijatelje zbog kojih Amerika mora da ostane jedina supersila na svetu.
Realnost je da američki vojni budžet premašuje vojne izdatke svih ostalih zemalja sveta zajedno i stav dr Pola je da Američkoj državi preti bankrot ako se nešto ubrzo i drastično ne promeni. U protivnom će nastati još veća kriza i kolaps dolara, tako da će jedini način da političari i vlasti iole drže stvari pod kontrolom biti sve veće restrikcije prava građana i orvelijanske mere nadzora stanovništva pod izgovorom „Nacionalne bezbednosti“, zaboravivši šta je veliki američki pisac, diplomata i izumitelj Bendžamin Frenklin 1759. godine napisao:
„Oni koji bi žrtvovali neophodnu Slobodu da bi kupili malo privremene Bezbednosti, ne zaslužuju ni Slobodu, ni Bezbednost“.

[/restrictedarea]