Ko ti se ruga, ne budi mu sluga

Piše Miodrag Zarković

Često se kritički obrušavamo na televizijske voditelje; mnogo oštriji osvrt, međutim, zaslužuju njihovi najčešći gosti

Oliveri Jovićević, voditeljki „Upitnika“, sigurno niko nikada neće moći da prebaci da je uživala kakvu protekciju u ovoj rubrici. Opravdano ili ne, tek, ova rubrika je od samog početka bila izrazito kritična prema stvaralaštvu Olivere Jovićević. Sada, međutim, kada se „Upitnik“ vratio na male ekrane posle šestomesečne pauze, ova rubrika oseća duboku potrebu da Oliveru Jovićević uzme u zaštitu.
Gosti prvog ovogodišnjeg „Upitnika“, naime, bili su Mlađan Dinkić i Čedomir Jovanović. U takvom društvu, Olivera Jovićević ne može da bude negativac. U takvom društvu, ona je uzoran profesionalac, ona je mučenica na nemogućem, sizifovskom zadatku: da sa pomenutom dvojicom vodi smislen i sadržajan razgovor. U takvom društvu, Olivera Jovićević može da bude srećna što do kraja emisije još nije dobila i batine.
Olivera, primera radi, nije piljarski razmetljiva i hvalisava; ali Dinkić jeste; Dinkić je, u dotičnoj emisiji, svaki put kada je dobio reč nabrajao kome je sve njegova stranka pomogla i neprestano ponavljao da je najbitnije ko će od političara uraditi nešto dobro za narod. Čovek koji je više od decenije vedrio i oblačio srpskom ekonomijom, i po nju bio verovatno štetniji čak i od NATO projektila, usuđuje se da navodi kome je pomogao! (Na stranu što takvih nema dovoljno ni za poduži monolog). Čovek koji je zarad kratkotrajne političke koristi – ucenjivanja koalicionog partnera – onomad otvoreno pričao da je uoči poslednjih predsedničkih izbora slagao narod kako bi Borisu Tadiću pomogao da pobedi, danas ima obraza da zagovara narodnu korist kao jedino merilo! Strašno!
Olivera Jovićević isto tako nikada nije bila prostački drska. Za razliku od Čedomira Jovanovića, koji je u jednom trenutku voditeljki, zamerajući joj na banalnosti, uličarski bezobrazno odbrusio: „Ni ja ne bih glasao za LDP da je LDP takav kakav ste ga vi opisali“. A voditeljka je, u stvari, samo pobrojala sva zajednička načela kojih se evroreformske stranke navodno drže. I time, nehotice, o programu LDP-a izgovorila više nego što je Jovanović ikada rekao. Jer, sve što znamo o Jovanovićevoj politici, jeste da se on zalaže za ulazak u EU i NATO. Na sva ostala pitanja: da li bi priznao Kosmet; šta mu dođe ta njegova realnost na koju se toliko poziva; kako bi oživeo privredu; kakve bi odnose gradio sa Rusima; kakvu bi politiku vodio prema kanibalima, pardon, Afrikancima; da li je LDP u protekle četiri godine opozicija ili vlast… na njih Jovanović odvajkada odgovara nemušto, nejasno, nedorečeno, predugim i nezavršenim rečenicama, paušalnim uvredama. Takav Jovanović ne bi smeo nikome da prebacuje da je banalan, a pogotovo još na ovako izazivački način, kako je to uradio u „Upitniku“.
Pored „Upitnika“, prošle nedelje je i emisija „Hoću da znam“ Nataše Odalović bila odličan primer toga da javni prostor od novinara neuporedivo više zagađuju pojedini političari. Naspram Nataše je, takođe u prvom ovogodišnjem izdanju, sedeo državni sekretar ministarstva pravde Slobodan „Jezivi“ Homen. Na pitanje voditeljke šta se to dešava u Visokom savetu sudstva, Homen je rekao da on to ne bi komentarisao da ga ne bi optužili za pritisak na sudstvo, a zatim dodao:
„U tom smislu smatram da ni drugi organi ne bi trebali da se mešaju. Ali, onaj ko se meša i ko zaista ima pravo da radi monitoringe, što i jeste naša i ustavna i zakonska obaveza, to su naši partneri iz Evropske unije. Svaki korak koji je rađen u reformi pravosuđa (…) rađen je u saglasnosti sa njima.“
U ovoj izjavi ne zna se šta je gore: da li to što je višestruko netačna ili što bi prava katastrofa izbila kada bi izjava bila tačna. Ovi iz EU, naime, svako malo navode da su nezadovoljni reformom pravosuđa; a još bitnije je to da Ustav Srbije ne nalaže nikome, pa ni Homenovim „partnerima“, da nam vršlja po pravosuđu; a najbitnije je što ovakvu besmislicu ispaljuje čovek koji je em državni sekretar u nadležnom ministarstvu, em koordinator Vlade za saradnju sa medijima – sa koliko li logike, onda, raspolažu Vladini činovnici kojima se talenat za odnose sa javnošću ne podrazumeva!?
Zaista, Nataša Odalović, prema kojoj ova rubrika takođe nije bila nimalo blagonaklona, neuporedivo bolje pliva po televizijskom novinarstvu nego Homen po svojim zaduženjima. I u tome je, u stvari, osnovni greh današnjeg srpskog novinarstva: novinari su pristali da služe gorima od sebe. Političarima. Ne svim političarima, već onima koji kritiku ne podnose, pa je zato panično sprečavaju.
Niko ne voli da bude kuđen i grđen, ali ima u Srbiji političara sposobnih da kritiku istrpe ili na nju dolično uzvrate. Ima, međutim, i onih drugih, koji na kritike uglavnom ne uzvraćaju, već ih guše. Od onoga što ste ih već ocrnili, mnogo im je važnije sve ono što još možete da im spočitate, i zato će dati sve od sebe da vas u tome spreče.
Takvi su jasno gori i štetniji od novinara naspram kojih se pojavljuju u emisijama. Neshvatljivo je, onda, zašto su ti novinari doneli toliko glupu odluku da služe dokazano gorima od sebe.