2012: Godina straha i „savršene oluje“

Piše Zoran Milošević

Mnoge države ove godine imaju izbore, što će biti povod za izazivanje nemira. Na listi su: Venecuela, Francuska, Rusija, Kina i SAD. Tu je i nerešeno „arapsko“, „iransko“, „avganistansko“ pitanje…

 

Krajem 2011. i početkom 2012. godine svetski mediji utrkivali su se u objavljivanju različitih predviđanja, tačnije u upozoravanju javnosti na moguće negativne događaje u 2012. godini. Mediji sa ambicijama da neguju analitičko novinarstvo donosili su predviđanja uglednih naučnika, analitičara ili institucija, ali i viđenja aktuelnih političara. Kada su ovi poslednji u pitanju, posebno evropski političari, oni su, kako prenosi „Glas Amerike“, dali za 2012. godinu veoma mračne prognoze. Sve ovo je pojačano sličnim izjavama poglavara Rimokatoličke crkve, pape Benedikta, koji je ukazao na krizu i na strah od budućnosti među rimokatolicima. Samo je ruski predsednik Dmitrij Medvedev bio izuzetak i govorio je u optimističkom duhu.

U  BELOJ KUĆI – NEPOŽELJAN STANAR

[restrictedarea]

Poljski politikolog Gžegož Kostešev-Zorbas za poljski „Fakt“ sažima ocenu 2012. godine, kao „godine ratova, krize i revolucija“, a italijanska „Panorama“, uz potvrdu da će se 2012. godine događati mnogo toga, naglašava da mnoge države ove godine imaju izbore, što će biti povod za izazivanje nemira. Na listi su: Venecuela, Francuska, Rusija, Kina i SAD. Tu je i nerešeno „arapsko“, „iransko“, „avganistansko“ pitanje… „Rojters“ donosi analizu Linde Stern (Linda Stern) o sumornim finansijskim očekivanjima vlasnika kapitala u 2012. godini.
No, možda najdublju i najopširniju analizu je dala „Sakso“ banka, tačnije Stin Jakobsen, glavni ekonomista banke. Analiza se može, između ostalog, pronaći na češkom sajtu „iHNed.cz“. Jakobsen smatra da će se u 2012. godini dogoditi „savršena oluja“ („the perfect storm“). Autor prvo podseća i upozorava na slične prognoze njegove banke 2008. godine, koje su se pokazale kao tačne, a nisu dovele do suočavanja sa činjenicama nego do „bega od stvarnosti“. Narod ne može da shvati buru i ne ponaša se na adekvatan način. Jakobsen to obrazlaže psihologijom čoveka koji, u suštini, misli pozitivno, što je zapravo instinkt preživljavanja. Ljudi imaju potrebu da misle o boljoj budućnosti, o sreći i perspektivi koja bi trebalo da nastane iz sadašnjosti. Sa moralnog aspekta to je u redu, no kao priprema za stvarnost ovakvo ponašanje nikuda ne vodi, upozorava Jakobsen. Šta ovaj autor očekuje da će se dogoditi u 2012. godini?
Prvo, akcije kompanije „Epl“ pašće za 50 odsto (u odnosu na 2011). „Epl“ sa svojim firmama ćerkama „iPhone“ i „iPad“ se suočava sa konkurencijom – „Gugl“, „Amazon“, „Majkrosoft/Nokija“ i „Samsung“. „Epl“ ne može zadržati 55 odsto tržišta, što će dovesti do pada vrednosti akcija ove kompanije. Drugo, 2012. godine će i dalje da bude godina „bankarskog odmora“, pa će se dužnička kriza Evropske unije ponovo vratiti u središte problema sredinom godine. Rezultat toga će biti opšti pad akcija u Uniji za 25 odsto. To će naterati evropske političare da na nedelju ili više dana zatvore sve evropske berze i banke. Treće, u američki „Beli dom“ biće izabran nepoželjni kandidat. Obama je biračima u SAD-u razvejao sve iluzije da su moguće promene u okviru dvopartijskog sistema, pa su uslovi za pojavu treće opcije idealni. „Sakso“ banka, dakle, očekuje da će se početkom 2012. godine u SAD-u pojaviti treći kandidat i sa obećavajućim programom će uspeti da obezbedi 38 odsto podršku birača. Četvrto, Australija će pasti u recesiju.
Po Aziji i Tihookeanskom regionu proširiće se efekat usporavanja privrednog rasta, što će Australiju uvesti u recesiju. „Bazel 3“ i državno regulisanje privrede u Evropskoj uniji imaće za posledicu nacionalizaciju 50 odsto banaka. I 2012. godine rašće pritisci na evropski bankarski sistem, kao posledica novih traženja kapitala i državnog regulisanja privrednih aktivnosti banke će da budu onemogućene da smanje zaduženost. Zbog malog broja učesnika na tržištu to će dovesti do prodaje finansijskog kapitala. Zajednička osobina će da budu pritisci na banke zbog nepouzdanosti državnih garancija nelikvidnih država. Sudbinu oko 50 danas važnih banaka, dakle, rešavaće država, dok će nekoliko bitnih banaka prestati da postoje. Šesto, Švedska i Norveška će od Švajcarske preuzeti ulogu „bezbednog regiona“. Pošto će kriza prodrmati bankarski sektor u Evropskoj uniji, to će uzdrmati ekonomiju Švajcarske. Zato će tržišta kapitala u Švedskoj i Norveškoj (koja su manja od Švajcarskog) da bude bezbednija, jer će Švajcarci agresivno devalvirati svoju valutu, a menadžeri finansijskih fondova za svoj kapital traže „bezbedne zone“. Sedmo, „Centralna banka“ Švajcarske će pobediti i dovešće kurs evra prema franku na 1,50. Švajcarska ekonomija strada od jakog franka, što će posebno doći do izražaja ove godine. „Centralna banka“ Švajcarske će pokušati da umanji štetu, što će dovesti do značajnog odliva kapitala iz zemlje i da kurs evra poraste na 1,50 franaka. Osmo, kurs dolara prema kineskom juanu porašće za 10 odsto (do sedam juana za dolar). Izgradnja novih velikih gradova, tačnije gradskih četvrti više neće donositi dobit, pa će se pojaviti problemi kod izvoznika zbog nulte marže. Kinu će ovo dovesti do „recesije“, što znači rast BND oko pet-šest odsto. Kineski političari da bi spasli izvoznike će oslabiti vrednost nacionalne valute prema dolaru i to će da dovede do rasta dolara. Deveto, indeks „Baltik draja“ će porasti za 100 odsto. Niske cene nafte u 2012. godini mogu da dovedu do snižavanja proizvodnih rashoda, što će dovesti do rasta indeksa „Baltik draja“. Za očekivanje je da će u tom slučaju Brazil i Australija povećati proizvodnju rude gvožđa, to će umanjiti njegovu cenu i na taj način povećati kinesku tražnju za ovim metalom. Deseto, cena pšenice će porasti u 2012. godini za dva puta. Cena pšenice na Čikaškoj robnoj berzi će porasti za dva puta. Uzrok će biti povećan broj stanovnika na planeti, štampanje novca bez pokrića i loši vremenski uslovi, što će imati negativne posledice za poljoprivredu.

PODMLAĐIVANJE POLITIČKE KLASE
Američki „Stratfor“ se, takođe, bavio predviđanjima, ali više u geopolitičkim kontekstu, pa u svojoj analizi ističe da će međunarodni sistem u kratkom vremenskom periodu da bude izložen radikalnim promenama. Poslednji ovakav period je bio 1989-1991. godine kada se srušio Sovjetski Savez. Međunarodni sistem koji će se uspostaviti 2012. godine važiće narednih 20 godina. Naravno, najviše pažnje „Stratfor“ je posvetio Rusiji, najvažnijem geopolitičkom protivniku SAD-a.
Rusija će se, kažu analitičari „Stratfora“, suočiti sa protestima građana i ekonomskom krizom (kao posledica krize Evropske unije). To će primorati Putina da reorganizuje političku scenu i da se osloni na nacionaliste. Pored toga, Putin će morati da kadrovski podmladi vladu i političku klasu u Rusiji. No, to neće uzdrmati samog Putina, ali će primorati rusku elitu da se odrekne aktuelnih ekonomskih ambicija i preusmeri kapital na najvažnija područja. Pošto će investicije iz Evrope da budu umanjene, Kremlj će morati da menja strategiju modernizacije ruske privrede. Putin je sposoban da se izbori sa ovim problemima, ali će potrošiti mnogo snage i vremena na ova pitanja. Zaključak je da se osnovni kurs ruske politike neće promeniti, te da će to da dovede do obnove moći Rusije. Naime, u 2012. godini Rusije će nastaviti da širi svoj uticaj na države bivšeg Sovjetskog Saveza, a posebno će ići u integracije sa Belorusijom i Kazahstanom, Kirgizijom i Tadžikistanom. Na taj način će Moskva da formira osnovu za stvaranje Evroazijskog saveza koji treba da se pojavi 2015. godine.
Rusija će u 2012. godini jače za sebe vezati Ukrajinu, a na Pribaltiku doći će do „neutralizacije“ prozapadnih i antiruskih snaga. Amerikanci procenjuju da će ovde Rusiji postići najveći uspeh u Letoniji.
Rusija će i dalje imati složene odnose sa Zapadom, pre svega SAD-om, dok će sa Evropskom unijom pokušavati da razvija dobre odnose. Rusija će, takođe, da iskoristi svoje finansijske resurse da bi povećala svoj uticaj u Evropskoj uniji. To će raditi, pre svega, osloncem na Nemačku, a Brisel neće biti u stanju zbog unutrašnjih problema da pruži otpor.
U Centralnoj Aziji biće mnoštvo problema. Najviše problema imaće Kazahstan, koji će da se suoči sa protestima građana, ali neće doći do većeg krvoprolića. Ovaj region, međutim, suočiće se sa novim talasom islamskog terorizma.

[/restrictedarea]