Mađarski Orbanistan

Piše Vlastimir Vujić

Da li početak primene novog državnog Ustava Mađarske predstavlja parastos nad republikom, pravnom državom i demokratijom?

Fidesova osamnaestomesečna „viktatura“ krunisana je antievropski „orbanizovanim“ Ustavom. Od 1. januara Mađarsku u svetu zovu Orbanistanom, Orbantidom i kakvim sve imenima ne. Viktor Orban kormilari „Titanikom“ neposredno pre sudara sa ledenim bregom, dok je putnike (iliti naciju) zaključao u potpalublje. Narandžasti „fantomi u ovom trenutku na gala svečanosti ne proslavljaju početak primene novog državnog Ustava već prisustvuju parastosu nad republikom, pravnom državom i demokratijom koju su ukinuli, rekao je medijima, pokazujući kažiprstom prema zgradi državne Opere, Peter Konja, jedan od organizatora demonstracija 2. januara u centru Budimpešte, na kojoj se (uz borce za građanska prava i pripadnike opozicije) okupilo preko 100.000 građana koji su protestvovali zbog novih ustavnih odredbi tražeći (nimalo biranim rečima!) ostavku desničarskog premijera Orbana.
Za to vreme, pijuckajući šampanjac i slaveći novi Ustav u društvu partijskih kolega (svih odreda ujedno i najviših državnih funkcionera), Viktor Orban je iz zdanja Opere domaćoj javnosti uputio poruku da optužbe kojima mu spočitavaju umanjivanje nezavisnosti i autonomije institucija kvalifikuje samo kao metod političke borbe neistomišljenika. I ništa više! „Posmatraču sa strane ove reforme mogu izgledati neobične, prebrze ili preterane, ali to je upravo ono što smo obećali! Mi u stvari obnavljamo zemlju“!

JEDNOPARTIJSKI USTAV
Poruka međunarodnoj zajednici bila je direktna i – upozoravajuće preteća. „Niko na svetu se ne može mešati u zakonodavni proces u Mađarskoj, ne može poslanicima koje je izabrao mađarski narod reći koje zakone mogu ili ne mogu da izglasaju. Ukoliko nam neko pomogne dobrim savetima zahvalićemo mu se, a ukoliko želi da nas skrene s puta, ljubazno ćemo ga skloniti“, rekao je Orban.
Povodom stupanja na snagu novog Osnovnog zakona (kako ga Fides još naziva), predsednik države Pal Šmit na gala večeri poručio je da će novi Ustav stvoriti koheziono snažnu Mađarsku i život koji su svi Mađari dugo čekali i želeli.
„Na mnogo mesta u Ustavu postoje izjave koje su u takozvanoj množini prvog lica i koje direktno upućuju na domovinu. Mađarske zajednice bilo gde da žive u svetu, po novom dokumentu potpuno su izjednačene u pravima kao zajednica koja čini matičnu državu“, istakao je Šmit, podvlačeći da je stupanjem na snagu novog Ustava završena potpuna transformacija Mađarske iz komunističkog u demokratsko društvo(?!) koja je počela 1989. godine!
I dok su, do sada najbrojnije policijske snage koje su u poslednje dve decenije obezbeđivale neku manifestaciju u Budimpešti čuvale zgradu Opere u kojoj se slavio novi „jednopartijski“ Ustav Mađarske (koji je potpuno urušio demokratski sistem i do sada prisutnu podelu vlasti), na platou ispred Opere i okolnim ulicama za preko sto hiljada demonstranata odvijao se protestni program pod sloganom „Biće ponovo Republika“ (prema novom Ustavu, zemlja se više ne zove Republika Mađarska već samo Mađarska). Zvezda protesta bila je Doroteja Karšaji, a njen video snimak do danas je pogledalo preko milion internet korisnika. Njena pesma „Ne volim sistem“ postala je himna „Fejsbuk“ komune! Ali 28-godišnja Doroteja kaže: „Nisam pop zvezda, ja sam aktivna građanka koja kaže šta joj ne odgovara. I to sam uz pomoć drugih ljudi primenila u kreativnoj formi“. Uz Karšaijevu, vrlo aktivan na ovom protestu (ali i svim prethodnim) bio je i Građanski pokret za Mađarsku slobodu štampe „Mila“, koji je poslednjih meseci izdao na desetine hiljada pres legitimacija, demonstrante proglasio novinarima i pozvao ih da po svaku cenu održe u životu slobodu medija u Mađarskoj…

BUDUĆNOST NA ULICI

[restrictedarea]

Donošenjem novog mađarskog Ustava i usvajanjem spornog Zakona, kojim Orbanova vlada stavlja pod kontrolu „Centralnu banku“ države, monetarnu politiku i devizne rezerve (bez prethodne konsultacije sa guvernerom Andrašem Šimorom), kulminirala je napetost između Budimpešte i Evropske unije. Predsednik EK i mađarski premijer razmenili su „više pisama“ tokom božićnih praznika. Manuel Barozo je insistirao da se pod hitno preformulišu tri ekonomska zakona koja direktno narušavaju nezavisnost „Centralne banke“ Mađarske! Orban je odbio i ekspresno ih usvojio u izvornom obliku… A šta je Barozo zahtevao? Traženo je da se izmeni odredba kojom se propisuje da porezi budu linearni (i imaju samo jedan ključ čime bi se vezale ruke svim budućim vlastima posle Orbanove ako ne budu imale dvotrećinsku većinu, da mogu samostalno da uređuju ekonomsku, pre svega fiskalnu politiku države), potom amandman po kojem premijer direktno imenuje zamenika guvernera i članove Saveta koji određuju visinu kamatne stope „Centralne banke“, i na kraju – Zakon koji omogućava (kad Orbanova vlada proceni!) spajanje „Centralne banke“ sa Revizorskim kontrolnim telom nad finansijskim ustanovama uz imenovanje za obe institucije jednog glavnog rukovodioca koji će biti iznad guvernera MNB i šefa Državne revizorske kontrole (čime će definitivno biti ukinuta njihova samostalnost).
Viktor Orban je to uradio s najdubljim političkim predumišljajem i iz jednog jedinog razloga. Zbog novca. Da direktno (i bez ikakve kontrole!) ima pristup jedinom „slobodnom“ novcu. Onom iz deviznih rezervi u trezoru „Nacionalne banke“ Mađarske! A reč je o 35 milijardi evra. Zato je i decembarski prekid razgovora Budimpešte i MMF-a za eventualnim dobijanjem novog kredita pomoći od 15 do 20 milijardi evra, gotovo hladnokrvno prokomentarisao rečima „Izdržaće Mađarska i bez tog novca“!… Otvorio je Orban „svojim“ Ustavom najstrože čuvani državni „sef“, prethodno stucajući gotovo dve trećine privatne ušteđevine iz nasilno podržavljenih osiguravajućih i penzionih fondova, a da u međuvremenu nije refinansirao prvu kreditnu tranšu od 4,8 milijardi evra, sprečio da državne obveznice Budimpešte na finansijskom tržištu ne budu gotovo bezvredne, zaustavio sunovrat forinte (izgubila četvrtinu vrednosti za svega dva meseca s tendencijom daljeg pada), niti obuzdao porez na dodatu vrednost (Mađari od 1. januara ove godine plaćaju najveći PDV u Evropi koji iznosi 27 odsto). Ako to bude uradio i s novcem iz deviznih rezervi, koji mu je sada nadohvat ruke, Mađarsku čeka katastrofa.
Više se ne postavlja pitanje „da li je vreme“, već – poslednji je trenutak da Evropska unija pokaže ultradesničarskom rukovodstvu svoje mađarske članice gde su granice njenih specijalnih puteva… Ili će prepustiti da budućnost Mađarske bude rešavana (i odlučena) – na ulici!

_______________

Put ka diktaturi

Demokratija u Mađarskoj pod „narandžastom“ vlašću odum(i)r(a)la je polako. Ne u jednom velikom prasku, već sitnim, gotovo neprimetnim rezovima koji su se odvijali kroz legalne skupštinske procedure. Kap koja je na Košutovom trgu prelila prepunu čašu Orbanovih antievropskih mera dogodila se dva dana pre katoličkog Božića. Fidesovi domaći parlamentarci 23. decembra usvojili su čak 19 krucijalnih zakona (od kojih i osam ustavnih) za čije donošenje je bila neophodna dvotrećinska većina.
Između ostalih i novi manjinski zakon po kojem „manjinska prava uživaju samo oni pripadnici etničkih manjina koji svoju pripadnost budu deklarisali na način i u prilikama koje odredi manjinski zakon koji u Parlamentu donose poslanici mađarskih političkih stranaka. To bi prepolovilo broj mesnih srpskih samouprava u Mađarskoj sa 44 na 20, dok se Srpska samouprava u Peštanskoj županiji ne bi mogla ni formirati, a pod veliki znak pitanja bi došlo i osnivanje one najveće, u Budimpešti.
I dok se prihvatanjem predloga za ponovno uvođenje u praksu dodele istog ordenja („Sent Ištvana“ i „Mađarskog Korvinovog lanca“) koje je uručivao regent Mikloš Horti vraća fašističkoj tradiciji, Orbanov Fides u Parlamentu donosi i Zakon „o komunističkim zločinima“ koji se odnosi na Mađarsku socijalističku partiju (MSP), kao, što su istakli, „sukcesora“ nekadašnje komunističke partije!? I ne samo to. Orban je svoj trojici bivših socijalističkih premijera (Međešiju, Đurčanju i Bajnaiju) poručio da ih čekaju optuženičke klupe zbog osmogodišnjeg „nesavesnog upravljanja državom“, dok oni, sa druge strane ukazuju na „uspostavljanje diktature“ u zemlji.
Gnev 23. decembra doživeo je ipak vrhunac poslednjom odlukom. Onom, kojom je usvojena izmena Poslovnika o radu Državnog parlamenta čime je omogućeno da se svi zakoni usvajaju bez otvaranja ikakve prethodne rasprave o njima!?
U znak protesta zbog ovih zakona, za koje smatraju da su najjači udarac mađarskoj demokratiji do sada, svi poslanici Liberalne partije zelenih (LMP), kojima su se pridružili i članovi MSP-a, potom i Demokratske koalicije, napravili su živi zid oko zgrade Parlamenta, vežući se zakatančenim lancima. Podršku su im ubrzo dali i predstavnici sindikalnih i civilnih organizacija, kao i desetak hiljada demonstranata koji su se na platou Trga počeli okupljati još pre početka parlamentarne sednice. Policija je uhapsila osam poslanika LMP-a (koji su se javno odrekli imuniteta), priveden je i Atila Mešterhazi čelnik socijalista, a bivši eksministar Ferenc Đurčanj koji se pridružio učesnicima – prisilno je odveden na saslušanje u Glavnu policijsku kapetaniju Budimpešte! Snage policije sukobile su se u dva navrata s protestantima primenivši tom prilikom najbrutalniju silu (lakše i teže povredili su više od 20 učesnika, a 40 su priveli).

_______________

Plantu protiv Orbana

U svim mađarskim medijima koji ne podržavaju politiku desničarsko-populističke vlade Viktora Orbana, trećeg dana Nove godine osvanula je preuzeta karikatura svetski brendiranog ilustratora Plantua iz „Le Monda“ (godišnje oko 300 njegovih crteža na prvoj strani bez ikakvog komentara karikaturom „opišu“ najvažniji događaj prethodnog dana u svetu). „Karikatura je izvanredna samo u onom slučaju, ako za nju nije potrebno neko dodatno objašnjenje. Ne treba ga staviti ni ispod ilustracije sadašnjeg premijera Mađarske!“ – rekao je Plantu. Prvi put od kako ilustruje, na Plantuov planetarni „tapet“ došla je i zvanična Budimpešta. I to zbog Orbanove populističke „neslavne slave“ kojom je Mađarsku za svega godinu i po dana vladavine u drugom mandatu institucionalno odveo duboko u centar – ekstremne desnice.
Junaci Plantuovih naslovnica prethodno su bili Pinoče iz Čilea, Mubarak iz Egipta, libijski Moamer el Gadafi, a poslednjih meseci i Silvio Berluskoni. I svi su nestali. A Plantu crta – i dalje!

[/restrictedarea]