„Pečat“ otkriva: 7.000 Srba iz Vojvodine uzelo mađarsko državljanstvo

Piše Aleksandar Pavlović

Tajnim dokumentom Orbanove vlade je doneta odluka da se mađarski pasoši podele svim stanovnicima na teritoriji Austrougarske monarhije koji mogu da dokažu da su im preci tu živeli pre 1921. godine bez obzira na etničko poreklo. Zvaničnu odluku da je za državljanstvo obavezno znanje mađarskog jezika niko ne poštuje, jer je cilj da što više vojvođanskih Srba postanu Mađari

Nedosanjan san o „Velikoj Mađarskoj“ našim severnim susedima i posle gotovo čitavog veka nedozvoljava da se probude. Pošto im je propao plan da se na granice Austrougarske u Drugom svetskom ratu vrate silom, mađarska vlada je u saradnji sa ekstremnom desnicom donela odluku da se na stare granice vrate – milom. Kako nezvanično saznajemo ta ideja je doživela nekoliko modifikacija od kada je nastala pre dvadeset godina, jer je plan da i Slovaci uzimaju mađarske pasoše propao primanjem Slovačke u Šengensku zonu, ali su zato građani ostalih zemalja koje su činile monarhiju i više nego zainteresovani, posebno Srbi iz Vojvodine i Rumuni sa područja Erdelja. Novopečeni Mađari imaju za cilj da što pre uzmu pasoše i sa njima odu u zemlje EU i negde se zaposle, a Mađarska da se posle prespavanog dvadesetog veka konačno „probudi“ u njihovim „prirodnim“ granicama.

STANOVNICI „DELVIDEKA“
„Plan je počeo da se realizuje kada se Viktor Orban dogovorio sa Laslom Torockajem (vođom pokreta 64 županije) i ostalim mađarskim desničarima, objasnivši im da se danas ‘velika Mađarska’ ne pravi silom, formiranjem garde i lupanjem budimpeštanske televizije, već isključivo tihom mađarizacijom prostora bivše Austrougarske“, kaže nam četrdesetogodišnji profesor M. S. Srbin iz Subotice. On je dobro upućen u čitavu situaciju, već dve godine dovodi Srbe iz Vojvodine u Tisa Siget i ostala sela u opštini Segedin, i sređuje im „polaganje ispita iz mađarskog jezika“ jer 90 odsto Srba ne umeju ni da „beknu“ na Mađarskom.
„Logika je veoma prosta. Kako Mađari već javno u medijima govore da Srbija sigurno sledećih dvadeset godina neće ući u EU jer će joj se postavljati stalno novi zahtevi (a to neće biti ništa čudno – Turska je kandidat skoro već 40 godina), a za to vreme će se prema sadašnjoj demografskoj situaciji broj Srba u Vojvodini zbog bele kuge smanjiti za oko pola miliona, Mađari veruju da će se tada moći postići brojčana ravnoteža u Vojvodini između mađarskih državljana i ostalih stanovnika ‘Delvideka’, kako oni zovu našu pokrajinu. To će prema njihovim planovima biti dovoljno da se legalno pripoje svojoj matici. Moji poznanici iz ’64 županije’ koji su me i uvukli u ovaj biznis kažu da je realno da za 20 godina Vojvodina postane 64 mađarska županija ili ‘Delvidek’, što na mađarskom znači južni kraj i da im planove može pokvariti samo bela kuga među Mađarima u Vojvodini jer je i njih samo za 10 godina prirodnim odumiranjem nestalo u Vojvodini čak 30.000. Zbog toga će uskoro mađarska vlada direktno preuzeti na sebe organizaciju svake materijalne i medicinske pomoći mađarskim porodicama sa decom u Vojvodini već od januara sledeće godine. Prema tim planovima kako mi otvoreno kažu iz ’64 županije’ koji su sada i legalna stranka u mnogim vojvođanskim opštinama, uslov za ulazak u EU bila bi Vojvodina baš kao što je danas Kosovo za kandidaturu. A ako vam kažem činjenicu da je do sada za dve godine oko 7.000 Srba iz Vojvodine dobilo mađarske pasoše i da ih traže sve više i više, onda je sasvim realno pretpostaviti da je ovakav scenario moguć“, završava profesor M. S. iz Subotice.

VIDIMO SE U AUSTROUGARSKOJ

[restrictedarea]

Primetivši ne malo iznenađenje na našem licu kada smo čuli ovu „naučno-fantastičnu“ priču, ovaj nezaposleni profesor istorije koga smo upoznali u zgradi opštine Tisa Sigeta, malog sela od 2.000 stanovnika, udaljenog samo dva kilometra od srpsko mađarske granice kada se u Mađarsku uđe na graničnom prelazu Đala, ponudio nam je dokaze da mu poverujemo. Pokazao nam je dokumente 12 Srba iz Martonoša, Sanada, Novog Kneževca, Srpskog Krstura, Horgoša i Subotice čija je dokumenta doneo kako bi popunili formulare o „poznavanju mađarskog jezika“, iako prema njegovoj tvrdnji niko od njih ne zna ni reč:
„Evo pogledajte izvode iz matične knjige rođenih ili krštenica njih i njihovih rođaka, i nađite bar nekog ko ima makar nekog Mađara od predaka. Sve čisti Srbi kolenima unazad, ali ih je muka naterala da uzmu mađarske pasoše jer gladan stomak ne zna šta je patriotizam. Ja od ture zaradim da mogu lepo da živim, a ne pitajte me koja je šema i koliko ide mađarskim službenicima. Naravno, oni retki koji znaju mađarski mogu da legalno polože test iz jezika i onda ih čitava procedura vađenja pasoša košta oko 30.000 forinti, odnosno oko sto evra. Čitava postupak vađenja  državljanstva traje oko četiri meseca, a onda se još sedam dana čeka pasoš, uz novac jedino što treba da priložite su još i dve slike i naravno krštenice predaka i sopstvene. Priznaju se i crkvene krštenice. Uglavnom ako ste iz Vojvodine, ako možete da dokažete da vam je predak tu živeo do 20. aprila 1921. godine i ako imate 300 evra rešili ste problem. Dobićete mađarski pasoš na kućnu adresu koji podižete u policijskoj upravi u Segedinu, koji je udaljen desetak kilometara odavde, i sa njime možete da radite bilo gde u Evropskoj uniji. Šta te ljude briga za srpsku politiku i narod koji još uvek veruje srpskim političarima. Ovde imate dvojicu koji su bili i u strankama, i ne veruju više nikome, jer su im deca gladna i nemaju drugog izlaza sem da uzmu mađarske pasoše i odu nešto da rade, od kada znaju za sebe posle svakog glasanja je bilo sve gore i gore tako da nemaju više čemu da se nadaju.
Krštenica dede, pradede ili čukundede mora da bude izdata pre 20 aprila 1921. godine, jer je tada u Mađarskoj skupštini doneta odluka o prestanku postojanja Austrougarske monarhije. Tu je nađen pravni osnov da Mađarska legalno da pasoše svima koji su živeli na njenoj teritoriji do toga datuma, a indikativno je da niko iz srpske ambasade ili iz vlasti u Beogradu nije našao za shodno da protestuje zbog toga što se izdaju pasoši stranim državljanima bez ikakvog pravnog osnova, a gotovo je nemoguće da za to niko nije saznao zato što se sve javno radi“.
„Ma briga srpske političare za nas, kaže Dušan sa Palića, dok pokazuje crkvenu krštenicu svoga dede Pavla izdate u Subotici 1911. godine, „njima je važno da su izgradili velelepne vile na  Paliću koje su od 2000. godine nikle ko pečurke posle kiše, a narod treba da izigrava patriote. Čitava Subotica priča da je najlepša vila na Paliću u vlasništvu Dinkića i niko da ga pita odakle mu, a on opet poziva ljude da glasaju za njega. Još je gore što će stvarno opet biti onih koji će to uraditi, ali ja više neću, pa makar me nazvali izdajicom. Ovo su sve očajnici koji kao i ja više ne veruju u te priče i oni će se zakleti mađarskoj državi da će ako treba i poginuti za nju samo da bi videli bar neku nadu u svom životu. Ako Vojvodina za 20 godina postane Austrougarska nećemo sigurno biti mi krivi jer smo uzeli mađarske pasoše, veruj mi o tome ovde od ovih nesrećnika niko ni ne razmišlja. Možda je to tužno što mi Srbi ovako razmišljamo, ali ako to nije važno Srbiji zašto bi to bilo nama?Evo od nas niko ne zna ni reč mađarski, a uskoro ćemo biti Mađari, ali izgleda da je takva naša srpska sudbina…“

IZDATI SRBIJU ZA KORU HLEBA
Od oko 7.000 Srba koji su u poslednje dve godine dobili mađarski pasoš aktivno govori mađarski jezik manje od sto, a pasivno znanje jezika ima možda njih oko 10 odsto i to onih koji žive u pograničnim mestima i naučili su ga većinom švercujući raznu robu sa Mađarima u poslednjih deset godina.
„Ako obećate da nećete slikati i da nećete reći da ste novinar mogu vas odvesti i u salu da vidite kako to polaganje znanja mađarskog jezika, a i polaganje zakletve izgleda“, reče nam naš „vodič“ profesor M. S. „Ima nas desetak koji ovamo dovodimo Srbe da ‘polažu’ mađarski jezik. Sada imate sreće što predsednik sela Tisa Siget Lazar Putnik, inače Srbin poreklom iz Novog Kneževca koji ne govori srpski, nije ovde, privatno je odsutan, pa možete da zavirite i vidite kako sve izgleda. On ovde inače ne pušta nikoga ko ne podnese zahtev za vađenje državljanstva i pasoša. Nažalost, Putnik je možda baš dobar primer da se vidi kako se Srbi asimiluju u Mađarskoj, jer je on ‘nezvanični izaslanik mađarske vlade za srpska pitanja’“.
U zgradi opštine gde se predaju dokumenta red. Pored M. S. na šalteru je čekalo i desetak Rumuna, a isto toliko ih je sedelo na stolicama i pričalo sa Srbima, i jedino što se nije moglo čuti je mađarski jezik, sve dok se nisu pojavila dvojica službenika za koje su nam rekli da su članovi Komisije za polaganje državljanstva.
„Tu je i jedan Rumun iz Mokova (rumunskog sela udaljenog takođe desetak kilometara od Tisa Sigeta i koje se nalazi u blizini tromeđa Srbije, Rumunije i Mađarske) koji takođe radi isto što i ja, mada on ima nešto manje posla jer Rumuni koji žive u blizini mađarske granice znaju više mađarski jezik, pa legalno polažu“, dodaje M. S.
A u „Mađarskom salonu“ Tisa Sigeta pravi cirkus. Budući državljani Mađarske, (Austrougarske) svi se nagurali u zadnje klupe i podigli desnu ruku i kao prvačići ponavljaju reč po reč koju im govori službenik mađarske države zaklinjući se do groba na vernost toj istoj državi, sve zarad pasoša koji će ih odvesti u bolju budućnost. Posle svečanog čina u kojem se „izdaje“ domovina u kojoj su rođeni jer je nemoguće za obe poginuti, svi su bili srećni i zadovoljni zato što je za sve njih domovina tamo gde mogu da prehrane svoju decu. O tome šta je u pozadini ovog, u najmanju ruku nečasnog čina mađarske države niko i ne razmišlja. Njima je domovina tamo gde ima hleba. Samo su zaboravili da ni njih ne bi bilo da su njihovi preci tako razmišljali i da su hleb stavili ispred domovine, jer su oni domovinu stavljali i ispred života.
„Nisam više Aleksandar, sada sam Šandor, reče jedan momak na izlazu pošto je obavio zadatak.“
On se malo našalio sa svojom tragičnom sudbinom, jer mu još niko ne dira srpski pasoš, odnosno svi Srbi koji su dobili mađarske pasoše imaju dvojno državljanstvo, tako da mu je ostalo ime Bogom dano, ali se Mađarska sasvim sigurno ne šali. Ona sanja san u kojem nema mnogo mesta za nas. Verovatno nisu sigurni da li će ga dosanjati, ali su sasvim sigurni da se Srbi kasno bude. Zato ih i ljuljaju.

_____________

Lakrdija od polaganja jezika

Pošto je neophodno da se zadovolji zakonska forma, moraju da se popune testovi za polaganje znanja iz mađarskog jezika, pa ih popunjavaju i oni koji ne znaju ni da „beknu“ mađarski, baš i oni koji znaju. Problem u Tisa Sigetu, zbog blizine najomiljenija distanca Srba koji traže državljanstvo, je rešen tako što kandidati dobiju test, a na tabli im se ispiše šta treba da popune. Kako nam je objasnio M. S. to je bitno, jer u arhivu idu i testovi i potpisi novih državljana Mađarske, pa se ne sme desiti da im se rukopisi razlikuju.

_____________

Ambasada ćuti, Konzulat preti

Ambasada u Beogradu nije želela da komentariše skandal u vezi sa izdavanjem 7.000 mađarskih pasoša u Vojvodini, objašnjavajući kako ne može da utvrdi pouzdanost navoda u tekstu, dok je novinaru u mađarskom Konzulatu u Subotici rečeno da ne može dobiti odgovor na postavljena pitanja, budući da se nalazi na spisku onih koji sprovode antimađarsku politiku.

[/restrictedarea]