Novi hladni rat

Piše Bogdan Đurović

Predsednik Dmitrij Medvedev je objavio sedam kontramera protiv širenja NATO-a i američkog PRO u Evropi, dok iz Vašingtona poručuju da nastavljaju sa opkoljavanjem Rusije

Famozno „restartovanje“ odnosa Rusije i SAD-a je završeno. Ovu ocenu dele svi analitičari, i sa Zapada i sa Istoka. A ruski predsednik Dmitrij Medvedev, nedavnom direktnom porukom Amerikancima – da odustanu od širenja protivraketne odbrane (PRO) u Evropi, jer će Moskva u suprotnom preduzeti oštre uzvratne vojne mere – samo je konstatovao ovu činjenicu. Rusija već dugi niz godina upozorava NATO da ne približava svoju vojnu infrastrukturu njenim granicama, da ne uvećava članstvo zemljama bivšeg Istočnog bloka, a posebno ne republikama bivšeg SSSR-a, da ne gradi mrežu vojnih baza na samim granicama Rusije.

RECEPT IZ LIBIJE
Iz Brisela i Vašingtona uvek stižu isti odgovori: vi Rusi mnogo brinete bez razloga, NATO ne namerava da napadne Rusiju i on je neophodan da spreči nove pretnje i izazove, kao što je terorizam. I na kraju se uvek dodaje zlokobna poruka: NATO ostaje otvoren za pregovore sa Rusijom o svim pitanjima i duboko je razočaran njenim odbijanjem da prihvati pruženu ruku. A svaki put kada Rusija „prihvati ruku“ i pristane da o nečemu pregovara sa NATO-om, to se završi na njenu štetu, dok Zapadna alijansa nikada ne uvaži nijedan ruski predlog. I, naravno, NATO uvek „ostaje otvoren za pregovore“, uprkos nedavnom prekoru „uglednog ruskog opozicionara“ Garija Kasparova. Ovaj „NATO opozicionar“, koji u Rusiji već dugo uopšte i ne živi, krajem oktobra je sa tribine jedne konferencije u Vašingtonu direktno pozvao SAD – da obustavi pregovore sa Rusijom i primeni „recept iz Libije“, jer „diktatori kao Putin razumeju samo jezik sile“.
Izgleda da su ga poslušali. Kako priznaju i analitičari američke uticajne obaveštajne kompanije „Stratfor“, SAD već dugo odugovlači pregovore o PRO, kupujući na taj način vreme. Ostajući, naravno, „otvoren za pregovore“, Vašington krupnim koracima razmešta rakete duž cele evropske granice Rusije, navodno za odbranu od Irana i Severne Koreje. A to je samo po sebi uvreda za Rusiju, jer se podrazumeva da bi ona dopustila Irancima i Korejancima (čak i kada bi oni imali rakete dugog dometa) da preko njene teritorije gađaju Evropu. Suština je, ipak, u tome da su američke (anti)rakete usmerene direktno protiv Rusije, zato što su najefikasnije upravo kada presreću balističke projektile u početnoj fazi leta, pre nego što postignu veliku brzinu. Zato je najvažnije postaviti PRO što bliže lansirnim rampama protivnika – a istočna Evropa je Rusiji najbliža.
Predsednik Medvedev je konačno, 23. novembra, presekao i upozorio Vašington i Brisel da Rusija više neće tolerisati takvo ponašanje i očigledne laži Amerikanaca, i najavio uzvratne mere u sedam koraka. Kako je Medvedev poručio u obraćanju naciji iz rezidencije „Gorki“, Moskva će trenutno postaviti radiolokacionu stanicu u Kalinjingradu na krajnjem zapadu Rusije; pojačati vazdušno-kosmičku odbranu objekata strateških nuklearnih snaga; sve nove balističke rakete opremiti sistemima za probijanje PRO poslednje generacije i visokoefektivnim bojevim glavama; razraditi mere za uništenje informacionih i kontrolnih sredstava američkog PRO; razmestiti savremene udarne sisteme za uništenje PRO na zapadu i jugu zemlje, konkretno komplekse „iskander“ u Kalinjingradu; zadržati pravo da obustavi proces nuklearnog razoružanja i kontrole; u krajnjem slučaju izaći iz Sporazuma „START-3“.

[restrictedarea]

Ove mere, sasvim razumne sa pozicije nekoga ko se brani od očigledne agresije, (pro)zapadni analitičari odmah su nazvali pretnjama, kao da je Medvedev najavio da će Rusija razmestiti rakete u Torontu, a ne u svom Kalinjingradu. Zvaničnici SAD-a i NATO-a nisu propustili da ukažu da su i dalje „spremni za dijalog“ i iskažu „žaljenje što je ruska retorika ostala nepromenjena“. Međutim, portparoli Saveta za nacionalnu bezbednost SAD-a i Stejt departmenta Tomi Vitor i Mark Toner izrekli su gotovo istovetnu rečenicu – Amerika od svojih planova neće odustati! I gensek NATO-a Anders Fog Rasmusen izrazio je „razočaranje“ ruskom najavom za „razmeštanje raketa u regionima na granici sa alijansom“. Zaboravio je jedino da napomene da se „granica alijanse“ neprestano pomera ka Moskvi i da Rusija razmešta svoje rakete na svojoj teritoriji, a Amerikanci to čine u hiljadama kilometara udaljenim zemljama, na samoj ruskoj granici.
Praktično istog dana kada je Medvedev objavio vest o uzvratnim merama, iz Vašingtona je stigao drugi udar. SAD je odlučio da skine sa sebe niz obaveza koje proističu iz Sporazuma o konvencionalnom naoružanju u Evropi (CFE sporazum). Konkretno, Vašington će prestati da informiše Rusiju o dislokaciji svojih trupa na evropskom kontinentu, na šta je obavezan po ovom Sporazumu, potpisanom 19. novembra 1990. godine, koji je stupio na snagu dve godine kasnije. Kako je naglasila predstavnica Stejt departmenta Viktorija Nuland, SAD suspenduje svoje obaveze iz CFE sporazuma – samo prema Rusiji. Jer, navodno, Moskva već četiri godine ne izvršava svoje obaveze iz ovog Sporazuma, pa Vašington smatra da je dovoljno čekao. „Mi smo potpuno otvoreni i spremni za dijalog sa Rusijom u vezi bilo kojeg dela CFE sporazuma“, nije propustila da ponovi staru mantru Nulandova.
A stvari, kada je o CFE sporazumu reč, stoje upravo obratno. Pošto je Sporazum – kojim se precizira razmena informacija i ograničava broj tenkova, oklopnih vozila, artiljerije, aviona i helikoptera od Atlantika do Urala – potpisan 1990. godine, dok je još postojao SSSR i Varšavski pakt čitav niz država, kasnijih članica NATO i EU, Sporazumom nije obuhvaćen. Tako, na primer, bivše baltičke sovjetske republike mogu NATO-u da posluže kao neograničeno skladište svih vrsta naoružanja – na samo desetak minuta leta do Moskve! U praksi se to i čini, Baltik je pored Balkana odavno postao najopasnije mesto u Evropi.

ISPRAZNI „DIJALOG“
Posle agresije Zapada na Jugoslaviju 1999, u novembru iste godine u Istambulu potpisana je adaptacija CFE sporazuma, kojom se donekle popunjavaju beline nastale raspadom SSSR-a i Varšavskog ugovora i širenjem NATO-a. Međutim, posle punih 12 godina ugovor su ratifikovale samo četiri zemlje (Rusija, Belorusija, Ukrajina i Kazahstan), što je nedovoljno da bi stupio na snagu. Tako je Rusija, koja je nametnuti ugovor strogo poštovala 15 godina i većinu svojih trupa prebacila iza Urala, 2007. godine zamrznula njegovu primenu, pošto NATO države očigledno ne nameravaju da ratifikuju novu verziju. A sada Vašington kaže da neće, nadalje, više ni obaveštavati Rusiju o broju i rasporedu svojih snaga, ali je, naravno, „uvek otvoren za dijalog“.
Rusija takav „dijalog“, posle 20 godina NATO opkoljavanja, više ne želi. Kako je Medvedev podvukao (a ruski zvaničnici to zahtevaju već mesecima), od sada Kremlj traži samo pravne garancije, potpisane i ratifikovane ugovore, a ne isprazni „dijalog“ i obećanja. Moskva zahteva da američke rakete budu postavljene tako da ne mogu da dolete do ruskih granica, kao i da bude obaveštavana o parametrima i karakteristikama projektila. Vašington to demonstrativno odbija, znajući da trenutna i buduća konfiguracija PRO u Evropi predviđa – potpunu pokrivenost ruske teritorije do Urala!
Zato će, kada se rastumače reči Medvedeva, Rusija preduzeti sledeće mere. U Kalinjingradu, na obali Baltičkog mora biće postavljena radiolokaciona stanica nove generacije tipa „Voronjež“, sa dometom i do 6.000 kilometara. Ruska strateška vojska preći će na nove nuklearne sisteme „RS-24“ „jars“ koji pouzdano probijaju PRO, uz uvođenje još ubojitijih raketa u skoroj budućnosti. Moskva će ubrzano razvijati zenitne i vazdušno-kosmičke sisteme „S-400“ i „S-500“, štiteći pre svega svoje instalacije za lansiranje balističkih raketa. Takođe, Rusija će postavljati taktičke komplekse „iskander“ svuda gde Amerikanci budu gradili PRO. Jer, ovi kompleksi (mnogi ih pogrešno nazivaju raketama), sastavljeni od šest teških vozila, garantuju uništenje svih ciljeva u prečniku od 500 kilometara i protiv njih ne postoji nikakva odbrana. Osim standardnih „9M723K1“ raketa, „iskander“ može biti opremljen i projektilima „R-500“ dometa 2.000 kilometara, ali podaci o ovom naoružanju predstavljaju najstrožu tajnu Ruske armije. Jasno je tek da bi u tom slučaju njihov domet obuhvatio čitavu Evropu.
Za Moskvu je, dakle, definitivno prošlo vreme kada su Amerikanci okom, a Rusi skokom. Međutim, Vašington nastavlja ovu igru, neprestano zahtevajući nove ustupke Kremlja povodom Libije, Irana, Sirije, PRO, širenja NATO-a, zatim na Kavkazu, Balkanu, Baltiku, u centralnoj Aziji…Amerikanci traže da se Rusija potpuno razoruža, da povuče svoje tenkove i avione i uništi nuklearni potencijal, dok oni nesmetano grade nove vojne baze, jačaju protivraketni štit i u Evropi, i na Pacifiku zajedno sa Japanom. Moskva se odlučno tome suprotstavila, ali je po svemu sudeći to samo početak konfrontacije, odnosno novog hladnog rata.

[/restrictedarea]