Meta je Rusija, a ne Putin

Piše Bogdan Đurović

Amerikanci su nervozni, plaše se našeg nuklearnog potencijala, žele da uklone Rusiju da im ne smeta da gospodare na zemaljskoj kugli, a njihov glavni cilj su predsednički izbori, poručio je Vladimir Putin

Prvi put u dosadašnjoj karijeri ruski lider Vladimir Putin održao je 15. decembra tradicionalni višečasovni razgovor sa građanima – istovremeno u svojstvu premijera i predsedničkog kandidata. Bio je, istina, Putin kandidat i na predsedničkim izborima 2004, kada je sa lakoćom pobedio, ali je tada nastupao sa pozicije aktuelnog šefa države. Ovog puta, međutim, do sada najduži i jubilarni deseti „Razgovor sa Vladimirom Putinom“, tokom svih četiri sata i 32 minuta, odisao je teškom slutnjom da najmoćnije zapadne države radeći Putinu o glavi pokušavaju da sruše samu Rusiju. Odgovarajući na brojna pitanja zabrinutih ljudi, Putin je u više navrata to i potvrdio, ne skrivajući istinu od ruskog naroda. Poručio je, međutim, da u najvećoj državi sveta, tehnološkoj i nuklearnoj supersili današnjice, libijski i sirijski scenario neće biti moguć. I da Rusija ne pristaje na ulogu američkog vazala.

REVOLUCIJA U REŽIJI VAŠINGTONA
Kao i u prethodnih deset godina, Putin je lakim korakom i praćen aplauzima ušetao u veliki studio Televizije „Rusija“, u kojem su pored stotina građana bili i predsednik Saveza kinematografa Nikita Mihalkov, akademik i bivši premijer Jevgenij Primakov, bivši ministar inostranih poslova i nekadašnji sekretar Saveta bezbednosti Rusije Igor Ivanov, direktor Centra „Bertold Bejc“ pri Nemačkom savetu za spoljnu politiku Aleksandar Rar, kao i veliki Putinov kritičar, direktor ruskih i azijskih programa vašingtonskog Instituta za svetsku bezbednost Nikolaj Zlobin. U direktnom TV prenosu desetine miliona gledalaca očekivalo je prvi veliki nastup ruskog lidera posle parlamentarnih izbora 4. decembra i višednevnog talasa nemira, koje je Putin još pre desetak dana okarakterisao kao pokušaj obojene revolucije u režiji Vašingtona i u izvedbi opozicije i nevladinih organizacija finansiranih iz inostranstva.
Putin nije okolišao, razgovor je počeo upravo od ove teme. „To što ljudi iskazuju svoj stav povodom procesa u zemlji – u ekonomiji, socijalnoj i političkoj sferi – to je apsolutno normalno, sve dok to čine u okvirima zakona. Očekujem da će tako i biti. Zaista sam video na televizijskom ekranu mlade, aktivne ljude sa stavom. Mene to raduje. Ako je to rezultat `putinskog režima`, onda je to dobro“, ukazao je premijer. Kasnije, tokom razgovora, napomenuo je da su organizatori opozicionih mitinga „davali manje sume novca studentima“ za učešće u protestima, ali je i dodao – „neka, neka plaćaju, bar će deca da zarade malo, samo neka ne dozvole da ih ponižavaju“. Opozicija je uvek nezadovoljna rezultatima i žali se na regularnost, dodao je Putin: „Životni standard je opao, mnogi su izgubili posao, zato je opoziciji sada mnogo lakše da regrutuje ljude nezadovoljne svojim položajem“.

[restrictedarea]

Da su decembarske demonstracije samo uvertira za martovske predsedničke izbore i da je zadatak rušenja Putina ovog puta više nego ozbiljno shvaćen, svedoče i najnoviji podaci uglednog „Sveruskog centra za istraživanje javnog mnjenja“, vodeće institucije ove vrste u zemlji. U senzacionalnom saopštenju centra se navodi da je lični rejting Vladimira Putina u decembru, u poređenju sa prethodnim mesecom, opao za čitavih 10 odsto, sa 61 na 51 procenat! Jasno se uočava vremensko poklapanje sa nemirima koji su zahvatili Rusiju posle munjevite izjave američkog državnog sekretara Hilari Klinton da su parlamentarni izbori pokradeni, date i pre nego što su saopšteni zvanični rezultati. A Putinova ocena da Amerikanci ulažu stotine miliona dolara u promenu vlasti u Rusiji, time dobija i materijalno potkrepljenje.
„Meni je potpuno jasno da napadi iz ovog pravca na nedavno održane izbore imaju sporedni karakter. Glavni cilj – to su sledeći izbori, izbori za predsednika Ruske Federacije. I da ne bi bilo nekih problema, da bismo minimizovali mogućnost tvrdnji da će ovi ili neki naredni izbori da budu nepošteni, imam sledeći predlog. Molim Centralnu izbornu komisiju da postavi veb kamere na svim izbornim mestima u zemlji. Na svim, mi ih imamo preko 90 hiljada. Neka rade danonoćno i neka sve bude dostupno na Internetu. Neka zemlja vidi svaku glasačku kutiju i da tako skinemo svaku klevetu u vezi toga“, rekao je Putin.
I objasnio da vlast ima obavezu da građanima razjasni sve nedoumice u vezi regularnosti izbora, pa čak i onima koji „za tuđ novac zastupaju interese stranih država“, uz ogradu da je sa poslednjima razgovor „najčešće besmislen i beskorisan“ jer je njihov cilj destabilizacija države kroz izvođenje prevrata. „Što se tiče obojenih revolucija, po meni tu je sve jasno. To je već izgrađena šema destabilizacije društva. Poznati su nam događaji `narandžaste revolucije` u Ukrajini. Neki naši opozicionari su tada bili i u Ukrajini i radili su zvanično u svojstvu savetnika tadašnjeg predsednika Viktora Juščenka. Oni sada prenose ovu praksu na rusko tlo“, podsetio je Putin na ulogu koju je u pronatovskoj narandžastoj vlasti Ukrajine imao Boris Njemcov, sadašnji vođa „Tviter opozicionara“ u Rusiji.

MAJKA NAM JE BOLESNA
„Tviter“ mrežu iskoristio je u izbornoj noći 4. decembra i američki senator Džon Mekejn da zapreti Putinu „arapskim prolećem“. „Nije to meni poručio, već Rusiji. Rusiju žele da uklone da im ne smeta da gospodare na zemaljskoj kugli. I dalje se plaše našeg nuklearnog potencijala, zato su nervozni. Vodimo nezavisnu spoljnu politiku i nekima to smeta. Ali, Zapad nije monolitan i imamo mnogo više prijatelja nego neprijatelja“, odgovorio je Putin Mekejnu, dodavši da je senator uživao u krvavim scenama ubijanja Gadafija, za čiju smrt je direktno optužio američke specijalne snage koje tajno borave u Libiji. „Gospodin Mekejn je ratovao u Vijetnamu i mislim da je na njegovim rukama mnogo krvi civila. Zatim je zarobljen i ležao je nekoliko godina, ne u zatvoru, već u rupi. Od toga bi svako `prolupao`“, dodao je premijer.
Javio se i Nikolaj Zlobin, oštar kritičar i redovan učesnik diskusionog kluba „Valdaj“, čovek kojem je Putin 2007. godine na njegov zahtev napisao na salveti da se neće kandidovati na izborima 2008. godine. Zlobina je interesovalo da li je Putin zabrinut zbog toga što, navodno, SAD ima mnogo saveznika, a Rusija samo neprijatelje? „Ne slažem se, Rusija ima mnogo saveznika“, rekao je Putin. „Kada sam bio u Gvatemali i postavio pitanje da Rusija organizuje Olimpijadu, većina članova MOK-a su, ili otvoreno, ili meni na uvo, rekli: glasaćemo za vas jer Rusija vodi nezavisnu politiku na spoljnoj areni. To su naši potencijalni saveznici, koji nisu samo sa postsovjetskog prostora. Ljudi su umorni od diktata jedne zemlje. Ponekad mi se čini da Americi nisu potrebni saveznici, već vazali. Ali, i unutar SAD-a dešava se transformacija. Američko društvo, u značajnoj meri, ne želi više da izvršava ulogu svetskog policajca. Ako SAD nastavi sa takvom politikom, izgubiće takozvane ‘saveznike’“.
Tako se, potpuno otvoreno i bez imalo straha, naciji obratio Vladimir Putin u nedelji kada su mu „zapadni partneri“ pokazali kakve planove kuju protiv njega. Još u martu mu je Džozef Bajden u ime Bele kuće poručio da se skloni sa političke scene, napusti Rusiju i pređe da radi u međunarodne organizacije. Putin je rekao „ne“. Isto je ponovio i prošlog četvrtka, kada su ga pitali – da li se Rusija oporavila posle pogubne vladavine Gorbačova i Jeljcina. Putin je odgovorio: „Ne, ona je i dalje bolesna. Mi često kažemo `majka Rusija`. Da, naša zemlja je još uvek bolesna, ali se od postelje bolesne majke ne odlazi“.

____________

Tunel do Japana

Analitičari procenjuju da će Putin, ako bude izabran, u sledećem predsedničkom mandatu da ponudi značajne promene, uz očuvanje dosadašnjih ekonomskih pokazatelja – godišnji rast od najmanje pet odsto, inflacija i nezaposlenost na nivou ispod šest odsto, a sve to kao i do sada bez spoljnog zaduživanja. Dva osnovna zadatka biće: širenje demokratske baze i jačanje političkog sistema, i diverzifikacija, modernizacija i obnova privrede.
Govoreći o strateškim planovima za budućnost Putin je postavio sledeće ciljeve za narednu dekadu: povećanje produktivnosti rada za 300 odsto i otvaranje 25 miliona visokotehnoloških novih radnih mesta. Otkrio je, takođe, da Rusija ne samo što planira gradnju mosta koji bi povezao veliko dalekoistočno ostrvo Sahalin sa maticom, dužine preko pet kilometara, već da se u razgovoru sa japanskim partnerima razmatra mogućnost izgradnje (deset puta dužeg) podvodnog tunela koji bi preko Sahalina spojio Japan i Rusiju i otvorio neslućene nove transportne mogućnosti. „Nisam vam ni izbliza otkrio sve ciljeve i zadatke koje smo sebi zacrtali. Pojedini eksperti kažu da su oni neostvarivi. Ali, smatram da sve to možemo da uradimo, jer verujem u Rusiju“, rekao je Putin.

[/restrictedarea]