Dr Mihaela Glekler: Težak oblak nad Evropom

Razgovarala Mara Knežević Kern

Ugledni švajcarski pedijatar dr Mihaela Glekler je vodeća predstavnica Štajnerove antropozofske filozofske škole, koja afirmiše društveno uređenje zasnovano na principima pravde i socijalnog pluralizma

 

Dr Mihaela Glekler  (Michaela Gleckler) je ugledni švajcarski pedijatar, sekretar medicinske sekcije „Škole duhovnih nauka“ u Geteanumu (Švajcarska). Obrazovana je na principima antropozofske medicine kojoj je posvetila ceo svoj radni vek radeći na Pedijatrijskoj klinici Univerziteta „Bokum“ i kao školski lekar pri „Rudolf Stejner“ školi u Vitenu. Pored medicine, proučavala je antropozofiju („Valdorf“ škola u Štutgartu), studirala nemačku književnost, jezik i istoriju (u Frajburgu i Hajldebergu) i objavila veliki broj stručnih radova i knjiga. Poslednja knjiga „Vodič kroz zdravo detinjstvo“ postala je nezaobilazno štivo za roditelje i lekare.
Dr Mihaela Glekler je nedavno posetila Beograd, da bi u prostorijama „Srpskog lekarskog društva“ upoznala naše lekare s osnovnim principima antropozofske medicine. Prenoseći iskustva iz svoje dugogodišnje prakse, dr Glekler je izrazila bojazan da današnja Evropa neće umeti da sačuva tekovine ove nauke, stare čitav vek. Problemi s kojima se njena struka suočava potvrđuju slutnje dr Rudolfa Štajnera – osnivača antropozofske filozofske škole – koji je još 1925. godine naslutio dolazak teškog vremena: „Iznad evropske civilizacije lebdi jedan težak oblak i samo je u izvesnom smislu začuđujuće što čovečanstvo o tome gotovo uopšte ne razmišlja…“ O kakvim se oblacima radi pokazalo se ubrzo posle njegove smrti, kad je – posle dolaska Hitlera na vlast – došlo do zabrane delovanja „Antropozofskog društva“ u Nemačkoj. Sloboda i diktatura nisu mogle da koegzistiraju.
Ako bismo u Štajnerovoj biografiji potražili najznačajniji period, onda bi to bilo vreme provedeno u Vajmaru (1890), gde je u Gete-Šilerovom arhivu radio na sređivanju Geteove rukopisne zaostavštine. Tu se upoznao s Geteom naučnikom i njegovim istraživanjima na polju prirodnih nauka, što je ugrađeno u čitav antropozofski pokret.  Danas su Štajnerovi principi biodinamičke poljoprivrede, antropozofske medicine i „Valdorf“ obrazovnog sistema ponovo na meti diktature – ovog puta diktature lihvarske internacionale, sa „Svetskom trgovinskom organizacijom na čelu“, koja nastoji da svede čoveka i celokupno prirodno okruženje na robu.

Dr Glekler, Vi ste jedan od osnivača Evropskog saveza za primenjenu antropozofiju ELIANT (European Alliance of Initiatives for Applied Anthroposophy), sa sedištem u Dornahu, koji je podigao  glas za odbranu prava na „socijalni pluralizam“ u EU. Da li će briselska birokratija ovo pravo prepoznati kao deo evropske baštine?
Okupili smo se oko ELIANT-a  sa željom da zaštitimo evropskog čoveka i njegovo „pravo na različit životni stil, pluralizam naučnih metoda i slobodu istraživanja i obrazovanja“. To znači da ova Zajednica naroda mora da obezbedi ravnopravan tretman ljudima sa antropozofskim pogledom na svet. Antropozofija je mlada nauka – ove godine puni devedeset godina. Šta je 90 godina za jedan pokret, koji podrazumeva korenite promene na društvenom i ličnom planu… Zaokružen koncept ovog filozofskog pravca, koji obuhvata i praktične segmente svakodnevnog života – od medicine i pedagogije, preko poljoprivrede, ekonomije, društvenog uređenja, izneo je Štajner pred javnost 1921, naglasivši da je osnovni preduslov za ostvarenje ovakvog koncepta života – društveno uređenje, zasnovano na principima pravde i socijalnog pluralizma… Iako se antropozofija danas suočava s mnogobrojnim problemima, Evropa od nje ne sme da odustane. Svesni opasnosti pokrenuli smo akciju potpisivanje peticije, kojom Evropljani traže pravo na izbor načina na koji će se lečiti, obrazovati, obrađivati zemlju… Sakupili  smo preko milion potpisa i u maju 2011. godine otišli u Brisel da predamo naše zahteve predstavniku EU, zaduženom za zdravstvena pitanja. Posle susreta sa briselskim zvaničnicima shvatili smo da oni uopšte nisu upoznati sa suštinom antropozofskog stila života.  Tek kada smo ih odveli na biodinamičko imanje u okolini Berlina (bivši kolhoz) i pokazali princip rada „Valdorf“ škole i bolnice, oni su se zainteresovali za naše probleme i obećali da će se založiti za podršku našim zahtevima.

Sudeći prema novim evropskim zakonima, među kojima je Codex alimentarius, Evropa je već odustala od sopstvene tradicije.

[restrictedarea]

Mi smo protiv korišćenja genetski modifikovane hrane i naša poljoprivredna sekcija u Geteanumu vrši ispitivanja genetski modifikovanog krompira, upoređujući njegovu biološku otpornost i snagu sa starim sortama. Utvrdili smo da je prirodni krompir daleko vitalniji, a njegova nutricionistička vrednost ne može se ni upoređivati…Uostalom, genetsku modifikaciju nisu izmislili biolozi već priroda. Bakterije i virusi imaju moć da se prilagođavaju novonastalim uslovima u cilju preživljavanja i u prirodi se dešavaju neverovatne mutacije. Ali do ove pojave dolazi zbog uspostavljanja prirodne ravnoteže, a ne da bi se ona poremetila… U svakom slučaju, decu treba hraniti samo prirodno uzgajanom hranom.
Sve je više bolesti koje zvanična medicina ne uspeva da izleči, a usled sveopšte dehumanizacije u Evropi najčešće poboljeva duša. Svaki treći stanovnik EU boluje od depresije. Najveći broj depresija izazvan je kao reakcija na okruženje, a okruženje više nije naklonjeno čoveku… Mi ne želimo da lečimo dušu uz pomoć farmaceutske industrije, već  zahtevamo da nam se omogući pristup antropozofskoj medicini, koja jedina obraća pažnju i na duhovne potrebe pacijenata… Ono što je specifično za naš pristup bolesti je to što mi radimo sa procesima, a ne konkretnim molekularnim promenama, radimo sa ritmovima – dnevni, nedeljni, sezonski…Naravno, takav pristup zahteva veliku posvećenost svakom pacijentu, a sam tretman duže traje s obzirom na to da stimulišemo odbrambeni sistem organizma, koji kod svakog pacijenta individualno reaguje… Animozitete u struci prevazilazimo u hodu, ali u suštini najbolje sarađujemo s lekarima koji su upućeni u naše metode i spremni su da preuzmu pacijenta kad zajednički utvrdimo da je potrebna pomoć konvencionalne medicine… Napominjem da je u Švajcarskoj antropozofska medicinska praksa potpuno ravnopravna pred zakonom, a pravo na ovakav tretman utemeljeno je Ustavom.

Savremena medicina se susreće sa problemom vakcinacije. Kakav je vaš stav u vezi sa tim pitanjem?
Ljudski organizam ima prirodnu sposobnost da se brani od bolesti, sem ako mu imunitet nije oslabljen. Ukoliko sezonski grip dobije 10 odsto ljudi, što je uobičajeno i očekivano, za medicinu je mnogo značajnije da se utvrdi zbog čega 90 odsto nije dobilo grip. A nisu ga dobili zato što je to prirodno… S obzirom na to da posledice vakcinacije još nisu dovoljno proučene, stav naših pedijatara je da dečjem organizmu treba dati vremena da ojača imunitet, što znači da pre godinu dana ne bi trebalo nasilno stimulisati njegov odbrambeni sistem. To je jedan od razloga što se protivimo vakcinaciji pre prve godine života.

Kome ste namenili „Vodič kroz zdravo detinjstvo“?
Dr Volfgang Gebel (Wolfgang Goebel) i ja smo u ovo štivo uneli sedamnaestogodišnje iskustvo pedijatrijskog rada u „Herdek“ bolnici (Nemačka). Verujemo da svaka bolest ima smisao i razlog nastajanja, koji treba kroz razgovor i prijateljski kontakt s bolesnim detetom otkriti i razumeti. Naveli smo i terapeutska iskustva starih naroda Severne Amerike, Južne Afrike, Australije i Novog Zelanda, upoređujući ih sa savremenom medicinskom praksom koja tretira čoveka kao mašinu na kojoj treba popraviti kvar…Knjiga je namenjena prvenstveno roditeljima, ali i zdravstvenim radnicima spremnim za nova iskustva.

Da li je u današnjoj Evropi moguće pokrenuti ono što je Štajner pokrenuo na početku prošlog veka?
S obzirom na to da se u antropozofskoj medicini prvo radilo na eksperimentima sa dobrovoljnim pacijentima, bez klasičnih istraživanja, savremena birokratija bi omela svaki takav pokušaj. Današnjim lekarima nije dozvoljena sloboda da se ponašaju  prema iskustvu i savesti, niti da koriste intuiciju i poznavanje tradicije drevnih naroda. U prvih šezdeset godina razvoja antropozofske medicine postojala je samo lekarska dokumentacija, ali je kulturna atmosfera davala dovoljno slobode lekaru da krene putem koji zvanična nauka još nije trasirala. Nažalost, društvo sve manje ulaže u naše programe, zato što se ovo ulaganje „ne isplati“ – svesni su da se na zdravom čoveku ne može zaraditi.

_____________

Most među klasama

Ono što dr Mihaela Glekler nije rekla, a što se može zaključiti iz Štajnerovih predavanja, odnosi se na socijalni momenat kao preduslov za približavanje antropozofske nauke „malim ljudima“. Pukotina nastala između 99 odsto sa Vol strita i nevidljive „više klase“ potvrđuje aktuelnost njegovih predavanja, naročito održanog u junu 1900. godine pred 7.000 berlinskih slovoslagača i štampara: „Da se sa razumevanjem postupalo prema proleterijatu, taj bi pokret krenuo drugim putem. Međutim, ‘više klase’ su izgubile osećanje za zajednicu, a egoizam se širio uporedo s konkurentskom borbom. Vremenom se potpuno prekinuo most među klasama“. Antropozofska medicina je takođe na prekretnici: postala je privilegija evropske „više klase“ koja će je vremenom uništiti.

[/restrictedarea]