„Demaskirani Holivud“: Nečastivi „zaposlen“ u filmskoj industriji Amerike

Piše Vladislav Panov

Još jedan dokumentarni film razotkriva, bar tako tvrde njegovi tvorci, pravo lice savremene industrije zabave kojom vlada Sotona i njegovi slavom i bogatstvom korumpirani, dekadentni i zlom opčinjeni sledbenici. Na redu je priča o Holivudu…

U tekstu koji smo objavili u prošlom broju o navodnom satanističkom uticaju koji je zapadna muzička industrija prethodnih decenija uspela vrlo efikasno da ostvari nad celim svetom, a što je suštinska teza za neke šokantnog, a za druge besmislenog dokumentarnog filma „Muzika koja hoće vašu dušu“, njegov mladi losanđeloski autor Džek Dekster, vidno okrenut hrišćanskoj religiji, iscrpnom obradom poruka koje su muzičke zvezde uputile svojoj publici kroz video spotove i preko turbulentnog privatnog života postavio je okvire pozornice na kojoj sam Sotona osvaja naš svet. Zvezde su po ovom filmu, sećate se, prodale duše zarad slave i bogatstva. Njihov doprinos širenja satanističkih poruka, „oslobođenog načina života“ je ogroman.
U drugom, još kompleksnijem, jednako, doduše, religioznom, „Demaskirani Holivud 1 i 2“, delu izvesnog Džejsona Kovara, ista ideja je proširena i dopunjena primerima iz istorije Holivuda.

[restrictedarea]

BASTION DEKADENCIJE
Ideja satanističkog osvajanja publike, širenja crnog „jevanđelja“, kulta Sotone i njegovog carstva i svega ostalog što se da umetnuti u ovaj kontekst, duboko prožima film i njegov apdejtovani nastavak. Možda je za doživljaj pravog osećanja značaja ove ideje potrebno biti religiozno potkovan i duševno na toj talasnoj dužini. Ali ono što je moguće otkriti u skoro tri sata ovih filmova neće ostaviti ravnodušnim nikoga, pa ni ateiste, niti, čak, sataniste. Svako će imati prilike da bude isprovociran, verovatno i iznerviran, možda potresen ili jednostavno samo zatečen kadrovima filma i komentarima njegovog autora koji diktiraju tempo, duh i ritam kompletnog dela, a sve u cilju procesa demaskiranja imperije koja prodaje celuloidne snove, bastiona dekadencije, bohemije, eskapizma i sumnjivih ličnih sloboda, Holivuda.
Da li su ti snovi laž, indoktrinacija zlom ili tek povlađivanje jeftinim zahtevima najšire populacije u želji da se brzo zaradi bogatstvo, na gledaocu je da prosudi. Kovar, doduše, smatra da je upravo čin tako postavljene demokratije u prihvatanju sveta i ideja demonska rabota. Jer, on, Sotona, poručuje preko svojih slepo vernih sledbenika instaliranih u šou-biznisu, da je sloboda da mislite svojom glavom, da je svaki pojedinac svet za sebe i da uvek treba raditi samo ono što vam se prohte, da ste slobodni i „oslobođeni“ od svih stega, pravila i zahteva, ono čemu jedino valja težiti u životu. Film dokazuje, iscrpno, detaljno i s mnoštvom primera, da su ga u Holivudu shvatili bukvalno. Kao i muzičke zvezde koje u svojim pesmama najčešće pominju gornje postulate slobode, njih još decidiranije navode njihove holivudske kolege u filmovima. Indoktrinacija neophodnošću da se bude van moralnih okvira i društvenih normi, i posebno onih koje nameće religija, zaista je fascinirajuće prisutna u holivudskoj produkciji, i to ne samo poslednjih godina, već je isti smer očevidno prisutan od samog početka filmskog stvaranja. Što je, ako razmislite, fascinantno i veoma pogodno za fanatična verska otkrovenja poput ovog filma. Jer, tokom proteklih stotinak godina, teško da postoji ijedna ideja koja se u ovom svetu tako striktno prenosila s generacije na generaciju i sprovodila u delo do tančina, kao što je to slučaj sa pomenutim demagoškim socijalnim reformama i slobodarskim duhom holivudskih poslanika. „Demaskirani Holivud“, tako, primerima i citatima samih zvezda, dokazuje da je za tu idejnu doslednost kroz istoriju Holivuda kriv niko drugi do Sotona. Njegovi sledbenici, naime, od kada je filma prodaju dušu Đavolu za slavu i novac, a pri tom pronose „njegovu“ reč.

TRIJUMF ZLA
Rezultat je poguban. Imajući u vidu neverovatan uticaj medija, koji su uvek u savršenom skladu i međuzavisnom odnosu sa filmskom i muzičkom industrijom, proces demonskog prevaspitavanja potresno velikog broja stanovnika ove planete je skoro kompletan. Uništenje porodice, morala, religije, odnosno sloboda od njih, što je kroz istoriju holivudskog stvaralaštva uvek bio integralni deo direktnih i indirektnih poruka njihovih filmova, uspostavljaju kao modni stil stremljenje ka tim principima, što dokazuje, poput neodoljivog uzora, i sam privatni sunovrat većine protagonista filmskih junaka. Ovaj dokumentarac tu pojavu ističe kao princip i uglavnom je uspešno dokazuje. Još je zanimljiviji kada krene na taksativni popis doprinosa pojedinaca u integrisanju demonskih načela u kod ponašanja što je moguće šireg sloja ljudi. Tako, „đavolja stvar“ je bila prisutna u životu prvih filmskih superzvezda, kao što su, recimo, Rudolf Valentino, Mej Vest, Greta Garbo, Džoan Kraford ili Marlen Ditrih. Svi navedeni su, uz mnoge druge, navodno bili pristalice satanističkih ideja i redom su tvrdili da ih prilikom rada na ulogama „obuzimaju duhovi“, pa i sami demoni! Ovo je, inače, najzanimljiviji sastojak oba dokumentarna filma, i ovog koji se bavi Holivudom i onog koji je demistifikovao muzički deo šou-biznisa. Isečcima iz intervjua i komentara datih prilikom gostovanja u tok-šou emisijama, odnosno citiranjem deonica iz njihovih biografija ili autobiografija, do najsitnijeg detalja se ponavlja opis procesa nadahnuća ovih umetnika. Svi pominju osećanje opsednutosti nekakvim duhom, dušama ili demonima. Lista zvezda koje su na taj način opisivale stanje duha prilikom ulaženja u likove koje su tumačili je ogromna. Na taj način su glumili, zapravo, skoro svi, od pomenutih zvezda iz stare ere Holivuda, preko onih koji su započeli ključnu fazu u demonizaciji sveta, takozvanu seksualnu revoluciju šezdesetih godina prošlog veka, pa do ovih današnjih. Proces rada na ulogama objašnjavaju „transferom“ onostranih duša, pa i demonskih sila u njihovo telo. Oni su po sopstvenom tvrđenju zaista postajali neko drugi. Na taj način su glumili i privatno satanističkim seansama, magičnim ritualima i veštičarenjem opsednuti Lusil Bol, Džejms Din, Merilin Monro, Greta Garbo, Piter Selers, Džoni Dep, Denzel Vošington, Kijanu Rivs, Leonardo Di Kaprio i mnogi, mnogi drugi! Tako, barem, navodi autor filma, on vešto dočarava autentičnost nizanjem, reklo bi se, verodostojnih citata iz pomenutih izvora, a koji se odnose na svaku od ovih zvezda.
Da li je, dakle, Sotona zaista za svoju pozornicu izabrao Holivud, a kao svoje najbolje sredstvo indoktrinacije svuda prisutne medije? Za autore ovih dokumentaraca uopšte nema sumnje da je tako. Njima na ruku ide sveopšta degradacija naše civilizacije koja je dobrim delom posledica uticaja korupcije prljavštinama koje nam mediji serviraju bez predaha i milosti svakoga dana. Kažu, nasilje, besprizornost, mržnja, bezobzirnost, nemogućnost samilosti i saosećajnosti, gotovo potpuni izostanak svih hrišćanskih vrlina – posledica su upravo ideja i izopačenih vrednosnih kodova kojima nas mediji truju. Dete od šest godina, tvrde stručnjaci, već je odgledalo hiljade najzverskijih ubistava ili ih je lično izvršilo igrajući ultranasilne video igre. Isti šestogodišnjak je u tom uzrastu proveo više vremena uz televizor, nego što će čitavog života biti sa svojim ocem! Da li su to Sotonina posla ili nisu, ostaje da se razreši u nekoj verskoj debati.
Ono što svako društvo ili bar porodice u njemu, svaka najpre za sebe, treba da razreše, jesu uzroci izostanka komunikacije, poverenja, kvalitetnog zajedništva, normalnog funkcionisanja, razumevanja, pa sve češće i ljubavi, odnosno bilo kakve saosećajnosti među njima samima. Tu je zapravo prava pozornica na kojoj zlo trijumfuje. Po autorima ovih filmova, doduše, porodica je samo žrtva, posledica. Jer u silnom medijskom bombardovanju zlom moralna kaljuga u koju su beznadežno utopljeni njeni članovi nije njihova krivica, niti u njoj oni imaju bilo kakve šanse za spas. Okretanje višim pozitivnim silama i uticajima, onim, dakako, božanskim, poručuje se na kraju filma „Demaskiranje Holivuda“, jedini je izlaz iz kala Sodome i Gomore našeg sveta. Jer, ako takva vrsta prosvetljenja izostane, zna se šta nas čeka. Tu poruku šalje i autor filma, podsećajući na sudbinu prave Sodome i Gomore, i na dvomilenijumski ciklus degradacije i dekadencije koji je u naše vreme došao do ivice kad se za silne grehe valjaju ponovo platiti teški računi. Kako uostalom verovati u spasenje sveta čiji se lideri (Obama, Sarkozi, Berluskoni, Buš, Klinton, pa čak i papa!) svetu obraćaju satanističkim pozdravom, uvek radosno pokazujući rogove satanističkim gestom rukama. Dokaz ove neobične pojave možete videti ne samo u filmovima koji su bili povod ovog osvrta, već i u brojnim spotovima i snimcima na „Ju tjubu“. Izgleda, da parafraziramo onu našu izreku, rog zaista ne laže. Njegovo vreme je došlo. Sve izvesniji kolaps svega što podrazumevamo pod našom civilizacijom to dokazuje. Verovali ili ne u drevni religiozni sukob dobra i zla iskovan u nebesima, u božanske i đavolje ujdurme, opsednutost demonskim silama koje teraju na teške grehe kod dobrog dela ljudi oko nas je očevidna. Oni je i ne kriju. I možda je zapravo suština borbe za opstanak upravo u prepoznavanju zla i odluci da mu se suprotstavimo ili predamo. Ništa više i ništa manje od toga.

[/restrictedarea]