Šta će odlučiti sudbinu Sirije

Piše Zoran Milošević

Da je rat protiv Sirije ozbiljna zapadna opcija posvedočili su neočekivano francuski rimokatolički velikodostojnici, priznajući da ih je  predsednik Sarkozi obavestio kako je potrebno do novembra iseliti hrišćane iz Sirije zbog planiranog rata

Situacija u Siriji privlači pažnju celog sveta, jer već sedam meseci u ovoj zemlji traju nemiri. Tim povodom predsednik Sirije Bašar Asad  rekao je za britanski „Sandej telegraf“ da je Sirija meta Zapada, koji želi da u regionu izazove nerede i potom podeli Siriju. Želeći da okonča nemire, vlada Sirije, slušajući savete Rusije i Kine, 2. novembra 2011. godine, prihvatila je plan Lige arapskih država (LAD) za regulisanje krize u Siriji, ali ga je „opozicija“ odbacila. To, drugim rečima, znači da sirijska „opozicija“ ne želi mirno rešenje problema. Da je rat protiv Sirije ozbiljna zapadna opcija posvedočili su neočekivano francuski rimokatolički velikodostojnici, oni su rekli da ih je francuski predsednik Sarkozi obavestio 5. septembra da je potrebno da do novembra isele hrišćane iz Sirije zbog planiranog rata SAD-a, Francuske i Velike Britanije protiv ove države.

RATNA OPCIJA
Rat je trebalo da počne u novembru 2011. godine. Međutim, napad su sprečile svojim vetom u Savetu bezbednosti UN Rusi i Kinezi. Ipak, od ideje agresije na Siriju, očigledno, nije se odustalo, o čemu svedoči ponašanje Ankare, jer što se više produbljuje kriza u Siriji postaje sve jasnije da najvažniju ulogu u raspirivanju krize ima Turska. Osim što pomaže SAD i NATO snagama, ona je i odskočna daska sirijske „opozicije“. U Istambulu je sedište i nedavno formirane nove sirijske „vlade“ – tzv. „Sirijskog nacionalnog saveta“, po obrascu libijskog Prelaznog nacionalnog saveta. Međutim, kako ističe Anhar Kočnev, u sastavu tzv. „Sirijskog nacionalnog saveta“ koji se nalazi u Turskoj, nema nijednog Sirijca koji živi u Siriji. Koga oni onda predstavljaju?
Sirijski „opozicionari“ koriste se moralnom i materijalnom podrškom Turske vlade, zajedno deluju sa turskim državnim strukturama i na taj način imaju apsolutnu mogućnost međunarodnog delovanja. Zatim je tu i Štab sirijske emigracije, on upravlja „protestima“ u Siriji.  U Turskoj je formirana i odatle deluje i „Slobodna armija Sirije“ (SAS), čiji su pripadnici, pored nešto Sirijaca, uglavnom plaćenici iz mnogih zemalja Bliskog istoka. Prema mnoštvu svedočanstava, novac za organizaciju „Slobodne armije Sirije“ dale su SAD, EU, Turska, Izrael, Saudijska Arabija… Turske vlasti, na pitanje novinara, kako je to moguće da na njenoj teritoriji deluje jedna takva „armija“, odgovorile su da sa komandantom SAS-a, pukovnikom Riadom al Sadom i celom armijom imaju „samo humanitarne odnose“! O kakvim „humanitarnim odnosima“ se radi svedoči činjenica da su  upravo pripadnici „Slobodne armije Sirije“ preuzeli odgovornost za nedavno ubistvo devet sirijskih vojnika na teritoriji Sirije.
„Humanitarni odnosi“ su, izgleda, i organizacija, od strane Ministarstva spoljnih poslova Turske, konferencije za medije komandanta SAS-a pukovnika Riada al Sadoma, na kojoj je izjavio da „SAS predstavlja lidere sirijskog naroda i boriće se protiv režima dok ga ne svrgnu i uspostavi stabilnost i bezbednost u zemlji“. Na spomenutu konferenciju pukovnik je došao u pratnji deset snajperista, a potom je objavio da su dalji kontakti sa SAS-om mogući samo preko Ministarstva spoljnih poslova Turske. Treba li bolji dokaz o marionetskoj poziciji SAS-a?

„ŠOKIRANA“ TURSKA
Pored SAS-a, na teritoriji Turske postoje i druge diverzantske grupe, ali se „vojska“ pukovnika Riada al Sadoma razlikuje od njih, zato što su pokrovitelji rešili da je pretvore u „sirijsku armiju“. Trenutno, pored SAS-a sve ove diverzantske jedinice svakodnevno upadaju u Siriju i tamo seju smrt i haos. No, to se u zapadnim medijima, kao i u „Al Džaziri“, ne prenosi tako, već se sve predstavlja kao delo sirijskog režima. Istina je, međutim, kako prenosi kineska agencija „Sinhua“, da su proamerički i proturski diverzanti u gradu Ham (centralna Sirija) napali policijski auto i ubili dva policajca, potom su ih rasporili i pobegli sa lica mesta. Napad se dogodio upravo na dan sahrane pet vojnika koji su bili rodom iz Hama, a poginuli su u Damasku od jedne diverzantske grupe. Takođe, vest „Al Džazire“ da je protekle nedelje vojska sirijskog režima ubila 20 i ranila 13 nenaoružanih ljudi nije potvrđena od nezavisnih izvora.
Turska je saopštila da je „šokirana ponašanjem B. Asada“, te da „krvoproliće u Siriji veoma uznemirava Tursku“. Drugim rečima, sve se u Ankari radi kako bi se opravdala agresija na Siriju. Takođe, ponašanje Turske govori da ona ima tajne ciljeve u odnosu na Siriju. Predstavnici Međunarodne krizne grupe su već saopštili „da se Turska priprema za aktivno mešanje u poslove Sirije“. Pored toga, Turska ima mnoštvo mogućnosti da destabilizuje situaciju u Siriji. Turska ima razvijene ekonomske odnose sa Sirijom (pre svega Sirijci dosta izvoze u ovu zemlju) i ako turska strana organizuje ekonomski bojkot i prestane da naručuje robu, ekonomija će biti ugrožena, a to znači da će situacija u državi doći do kritične tačke. Ekonomska situacija je i inače sve teža, a prema nekim podacima na delu je „bekstvo kapitala“ iz Sirije. Prema ruskim izvorima samo u ovu zemlju je prebačeno 16 milijardi evra.
Šta dobija Turska svrgavanjem B. Asada? O tome smo pisali u „Pečatu“, br. 181 („Sirijski lavirint i ‘turska voda’“), ali novina je da se sve ovo uklapa u tursku proklamovanu neoosmansku politiku i ulogu islama u regionu. Islamska retorika se masovno koristi od sirijske opozicije, kako u Turskoj, tako i u zemlji. Drugim rečima, radi se o reorganizaciji regiona i stvaranja Velikog Bliskog istoka na čelu sa Turskom.
Kada su počele demonstracije, Asad je pokušao da ozbiljno pregovara i nađe kompromis, prihvatajući da sprovede reforme. No, ubrzo je postalo jasno da „opozicija“ neće reforme, već potpuno „demontiranje“ postojećeg režima. Ponavlja se, dakle, situacija iz Libije, što govori da iza sirijske „opozicije“ ne stoji samo Turska, već mnogo jači igrači. Sirijska opozicija, pošto Asad nije pristao da u potpunosti preda vlast, okrenula se oružanoj borbi. Trenutno, stabilizovati situaciju u Siriji je moguće samo ako se vlast brzo i odlučno obračuna sa odredima diverzanta koji terorišu stanovništvo. Jer, broj „opozicionih“ diverzanata uvećava se (iz Turske stalno pristižu novi plaćenici, kako da zamene ubijene i ranjene, tako i umorne), što, svakako, zahteva angažovanje vojske. Međutim, očigledno je da Asad okleva, čime je inicijativu predao u ruke diverzanata. Ukoliko sirijska vlada ovako nastavi i ne pređe u ofanzivu rizikuje da doživi sudbinu Gadafija. Drugog puta Asad nema.

[restrictedarea]

ČEKAJUĆI „POSTASADOVU ERU“
U Ankari se nadaju da će Asada brzo oboriti, odnosno pre širenja građanskog rata, i tako osnažiti svoje pozicije. Redžep T. Erdogan je već javno o tome govorio, da će u Siriji biti, u tzv. „postasadovoj eri“, „umereni islamski režim“ koji će pretvoriti ovu višekonfesionalnu stranu u poslušno tursko oruđe, a samim tim i njenim pokroviteljima (SAD). No, kakav je „umereni islamski režim“ (vode ih „Muslimanska braća“) svedoči mati Agni-Mariam de la Krua, uguman(ka) manastira svetog Jakova (Sirija), koja ističe da hrišćani trpe napade „Braće muslimana“ i zato gde god oni dođu na vlast hrišćani napuštaju svoja vekovna ognjišta i beže u Evropu.
Osnovno je, dakle, pitanje da li će vlada Bašara Asada krenuti da diverzantsko-terorističke grupe protera iz zemlje? Od odgovora zavisi sudbina države. Treba podsetiti da je Asad više puta izjavljivao da libijski scenario u Siriji nije moguć, jer će „sličan scenario skupo stajati njegove autore“. No, Asad je zaboravio da scenaristi rata ne mare za cenu. Oni su spremni da mnogo plate, posebno jer to nije njihov novac, već novac naroda koji se osvoji.
Za sada Asad traži zaštitu i političko rešenje, pa se tim povodom u Moskvi obrela sirijska delegacija koja vodi pregovore o pristupanju Sirije Carinskom savezu Rusije, Belorusije i Kazahstana, a potom i u Evroazijsku uniju. Vodi se, kako je rekao Anhar Kočnev, član sirijske delegacije, finalna runda pregovora o prisajedinjenju Sirije Carinskom savezu Rusije, Belorusije i Kazahstana.
Da li će, dakle, Rusi spasti Siriju od Zapadne agresije?

Antrfile
SAD su zabranile sirijski satelitski TV kanal
SAD su nedavno zabranile sirijski satelitski kanal „Dunja“, jer je izveštavao sasvim suprotno od „Al Džazire“, odnosno razobličavao tehniku laganja ove TV stanice. Na primer, „Džazira“ je izvestila iz grada Raka da tamo demonstrira 25.000 ljudi. Međutim, „Dunja“ je istog trena reagovala i pokazala način manipulacije. Snimano je sa balkona zgrade, ispod koje su se odvijale demonstracije. Demonstranti su išli u redovima od 20 ljudi, a rastojanje između redova je bilo četiri metra; 30 redova po 20 ljudi – svega oko 600 ljudi.

[/restrictedarea]