Poslednji ustaški udarac u živo telo partizana

Piše Ratko Dmitrović

Spektakularno hapšenje bivšeg partizana i prvog ministra unutrašnjih poslova hadezeovske Hrvatske Josipa Boljkovca može se tumačiti na razne načine, ali najbliže istini je ono koje kaže da se ovde radi o starom unutarhrvatskom sukobu

Sve je podsećalo na tvrde akcione filmove holivudske produkcije; nekoliko desetina pripadnika specijalnih jedinica, sa fantomkama, pancirnim prslucima, automatskim puškama, pozicioniranim snajperistima iza leđa, opkoljavalo je malu neuglednu kuću u provinciji. Američki scenarista tu bi smestio, uzmimo, bliskog saradnika Bin Ladena, južnoameričkog narko bosa koji se iskrao da sa ljubavnicom provede vikend ili ludog Srbina namerenog da u blizini Bele kuće aktivira mini-atomsku bombu, kupljenu od nekog ražalovanog generala Ruske armije. Ali, nije reč o filmu, stvarnost je u pitanju, samo što specijalci u maloj neuglednoj kući nisu hapsili gorenavedene, već jednog skoro nepokretnog starca koji će uskoro napuniti 90 godina.
Mesto događaja je selo Vukova Gorica, nedaleko od Karlovca, grada u Hrvatskoj. Onaj starac zove se Josip Boljkovac. U izveštaju policije stoji da nije pružao otpor. Ne piše da nije ni mogao, jer sa velikom mukom uspeva da dohvati lekove sa noćnog ormarića pored kreveta.

[restrictedarea]

MUTIRANJE U NEKONTROLISANOG MONSTRUMA
Boljkovca brani advokat Ante Nobilo. On je kao vrlo mlad učestvovao u suđenju upravniku ustaškog logora „Jasenovac“ Andriji Artukoviću, 1986. godine. Tada je bio u ulozi tužioca. Artukovića je, nije loše da se podsetimo, branio advokat Srđa Popović iz Beograda.
Dok u Evropi s vremena na vreme mediji registruju otkrivanje, hapšenje i suđenje zločincima iz Drugog svetskog rata, fašistima i nacistima, u Hrvatskoj hapse one koji su ratovali protiv fašista. Boljkovac je, kaže se u Saopštenju MUP-a Hrvatske, priveden pod optužbom da je u maju 1945. godine bio umešan u likvidaciju grupe ustaša, zarobljenih kod Duge Rese, mesta blizu Karlovca. Boljkovca terete po komandnoj odgovornosti.
Otkud to? Kada i gde su, uzmimo, Rusi ili Englezi vodili procese protiv svojih generala, pukovnika, običnih boraca pod optužbom da su ubijali fašiste?
Za one koji malo bolje poznaju hrvatsku prošlost i ono što se događa poslednjih dvadesetak godina u toj zemlji, ovakav razvoj događaja ne predstavlja iznenađenje. Naprotiv, tako nešto čeka se godinama.
Ovo je ustaška osveta, verovatno poslednji udarac u živo meso hrvatskih partizana. Sve je dobilo dodatno ubrzanje zbog parlamentarnih izbora u Hrvatskoj, raspisanih za početak decembra.
Franjo Tuđman je 1991. godine napravio hrvatsku državu na ideji pomirenja ustaša i partizana. Njegova desna ruka bio je Gojko Šušak, vođa proustaški orjentisane hrvatske emigracije, a prvi ministar unutrašnjih poslova (po Tuđmanovoj želji) Josip Boljkovac. Ovaj koga su u sredu ujutro uhapsili na padinama Vukove Gorice.
Samo neobaveštenima i slabo upućenima nije bilo jasno kako je moguće da Tuđman na simboličkoj i terminološkoj ravni i odnosu prema Srbima oživljava duh ustaške „Nezavisne države Hrvatske“ i u isto vreme proklamuje antifašizam (u kojem je i sam učestvovao) kao osnov nove hrvatske države. To je priča o hrvatskoj levici i ciljevima jugoslavenskih komunista, i verujem da čitaocima „Pečata“ dodatno objašnjavanje ovog fenomena nije potrebno. Uradili smo to ovde nekoliko puta do sada.
Boljkovac je veoma brzo – samo nekoliko meseci pošto je imenovan za ministra policije – shvatio da će Tuđmanova strategija nacionalnog pomirenja mutirati u nekontrolisanog monstruma, da će ustaški element utkan u novu Hrvatsku najpre udariti na Srbe, a posle toga i na Hrvate. Unutar HDZ-a i same vlade nije imao nikoga za razgovor na tu temu, pa se okrenuo ljudima na terenu. Njegov poverljiv čovek u tom delu policijske strukture bio je Josip Rajhl Kir, šef policije u Osijeku. Boljkovac ga zove na razgovor u Zagreb, daje mu precizna uputstva i vraća ga u Slavoniju sa ciljem da po svaku cenu spreči oružani sukob između Srba i Hrvata.
Rajhl Kir uskoro pada mrtav, ubio ga je povratnik iz hrvatske ustaške emigracije Antun Gudelj. Tih dana srušen je i most u Osijeku, a za taj čin optuženi su lokalni Srbi, iako su svi znali, uključujući službeni Zagreb, da se iza diverzije kriju Branimir Glavaš i Vladimir Šeks. Posle tih događaja Boljkovac podnosi ostavku, napušta Zagreb i nastavlja život na rodnom Kordunu, gde je zajedno sa Srbima, 1941. godine, dizao partizanski ustanak.

KADA ISTINA „IZAĐE VAN“
A kako se Josip Boljkovac našao u sadašnjoj situaciji? Zbog jezika, nije mogao da ćuti.
Još krajem devedesetih Boljkovac je imao sramežljive, ali dovoljno jasne javne nastupe u kojima je prve dane stvaranja hrvatske države oslikavao sasvim drugačijim bojama od onih istaknutih u Zagrebu. To su mu bivši prijatelji iz HDZ-a uzimali kao staračko trabunjanje, ali kada je pre nekoliko godina dao intervju frankfurtskim „Vestima“ i izneo nekoliko podataka sa kojima do tada nisu raspolagali ni Srbi, digla se velika medijska halabuka u Hrvatskoj. Taj intervju je u stvari najavio Boljkovčevu knjigu „Istina mora izaći van“. Šta smo tada saznali od bivšeg Tuđmanovog prvog ministra policije?
On je jasno, bez ikakvih ograda i mogućnosti da se njegove reči drugačije tumače, kazao da je Hrvatska kriva za rat, da Jugoslavija nije napala Hrvatsku već da je Hrvatska napala Jugoslaviju i njenu legitimnu oružanu silu JNA. Dodao je i to da su oružani sukob Srba i Hrvata započeli Hrvati napadom na Borovo Selo, a sve u režiji Gojka Šuška i ostalih proustaški orjentisanih članova hrvatske vlade.
U istupima o kojima je reč, Boljkovac je opisao i događaj koji neodoljivo podseća na situaciju u Zagrebu, zabeleženu poslednjih dana Drugog svetskog rata, kada su partizanske jedinice stizale u Zagreb sa tri strane, a ustaški vrh, sa porodicama, pakovao kofere i kretao četvrtom, slobodnom stranom, prema Sloveniji i Austriji. Naime, početkom leta 1991. godine specijalna jedinica JNA, elitna 63. padobranska iz Niša, zauzela je i kontrolisala zagrebački aerodrom „Pleso“. Kad je dobio tu informaciju, Boljkovac je seo u automobil i otišao na „Pleso“ da razgovara sa komandantom specijalaca, kako bi se izbegli mogući oružani sukobi.
Vest se munjevitom brzinom pronela glavnim gradom Hrvatske. Po sopstvenom svedočenju Boljkovac je posle susreta na aerodromu, u sedištu HDZ-a, na Becićevim stubama, zatekao tragikomičnu situaciju; više od 300 glavnih hadezeovaca, sa članovima porodice, bilo je spremno za bežanje iz Hrvatske.
Svašta sam tu video – pričao je Boljkovac – pretrpanih putnih torbi, kofera, ranaca, kućnih ljubimaca, saksija sa cvećem i fikusima. Čim sam izašao iz automobila na gornjem prozoru zgrade pojavio se Stipe Mesić i uplašen pitao da li je istina da su specijalci iz Niša zauzeli „Pleso“. Istina je, odgovorio sam i tada je počelo komešanje i strka u kojoj su padali koferi, pucale saksije sa cvećem, kuknjava se čula na sve strane.
Treba reći da je hadezeovskom vrhu, još dok je Boljkovac bio na aerodromu, neko javio da će specijalne padobranske jedinice JNA u toku dana zauzeti „Televiziju“ i „Radio Zagreb“, „Gradsku toplanu“ i „Vodovod“, te sve centre telekomunikacija u glavnom gradu Hrvatske. U takvoj situaciji bila je dovoljna Boljkovčeva potvrda da su padobranci već zauzeli „Pleso“.
Znamo kako se sve završilo, a upravo iz ove epizode vidimo kako je moglo da se završi; bez rata, ubijanja, paljenja i stotina hiljada proteranih i raseljenih. Samo da su neki u političkom i vojnom vrhu tadašnje Jugoslavije imali pameti, ali i ono što se ne kupuje umesto bubrega.
Ima li sve ovo što se događa sa Boljkovcem još neke dodatne elemente? Ima.

NADA DA ĆE BIRAČKO TELO RAZUMETI
Hrvatska je, rekoh, ušla u predizbornu kampanju za decembarske izbore, na kojima će HDZ, to kažu sve procene, doživeti najveći poraz od svog nastanka. Bivši stranački vođa i predsednik Vlade Hrvatske Ivo Sanader leži u zatvoru savijen pod težinom nekoliko ozbiljnih optužnica. U zatvoru je i nekoliko bivših ministara, direktora velikih privrednih sistema, državnih menadžera i stranačkih funkcionera.
Državno javno tužilaštvo Hrvatske stavilo je pod hipoteku skupocenu zgradu HDZ-a u centru Zagreba…Sva istraživanja govore da će izborni rezultat sadašnju opozicionu stranku, SDP Zorana Milanovića (sa koalicionim partnerima), za skoro 30 procenata izdići iznad HDZ-a. Ima analitičara u Hrvatskoj koji tvrde da prisustvujemo ubrzanom kraju HDZ-a, odnosno da ta stranka, usled verovatnog cepanja, kroz dve tri godine neće ni postojati.
Mišljenja sam da je mozak HDZ-a (Kosor, Hebrang, Šeks) zaključio kako se spas od ovakvog razvoja događaja može potražiti još samo u najtvrđem biračkom jezgru stranke, među ljudima koji i danas smatraju da je ustaška NDH bila i legitimna i prava. Samo sa jednom manom – izgubila je rat.
Možda će to biračko telo zaista razumeti hapšenje Boljkovca na način kako to očekuju u vrhu HDZ-a. Odnosno, nije isključeno da se obistine reči Jadranke Kosor da bi na sledećim izborima za Sabor njena stranka mogla da predstavlja iznenađenje, ali ne po malom već po velikom broju dobijenih mandata.

[/restrictedarea]