Politički brlog

Piše Uglješa Mrdić

Predstavnici vladajućih stranaka pored toga što su uništavali Srbiju u prethodne tri i po godine svoje vladavine za svoje greške okrivljuju narod i državu, svoje koalicione partnere sa kojima vladaju, pri tom davajući izjave kao da su u opoziciji. Jedni govore kako su ostvareni svi zadati ciljevi, dok se drugi žale da nije ništa urađeno…

Mlađan Dinkić, predsednik Ujedinjenih regiona Srbije:
„Ovo sigurno zvuči čudno, ali je onda bio red u zemlji, poštovali su se zakoni, ljudi su u mnogo većoj meri imali jednake šanse za uspeh i decentralizacija je bila izraženija. Titov sistem bio je mnogo pravedniji i humaniji, iako je imao svojih grešaka, posebno u pogledu efikasnosti. Današnji sistem nije ni pravedan, niti je human, ali nije ni efikasan“.
Njegov koalicioni partner, potpredsednik SPO-a Aleksandar Jugović je rekao da treba da odgovaraju Titovi komunisti za sve zločine koje su učinili prema srpskom narodu.

Za razliku od Jugovića, Dinkićeva izjava se dopala zameniku premijera, ministru unutrašnjih poslova i predsedniku SPS-a Ivici Dačiću:
„Drago mi je da tako govore, jer je SPS naslednik Titove partije. Mana tog vremena je jednopartijski sistem. U svemu ostalom je bilo više pravde i sigurnosti“.
A Nenad Čanak, predsednik LSV-a, podovom iste teme je poručio:
„Sa lustracijom se nikada ne može zakasniti. Drugi svetski rat završen je pre 66 godina, a da još živi nacisti ne mogu mirno da spavaju. Među prvima koji bi trebalo da podrže produženje važenja zakona i objasne nečistu savest vidim pripadnike Socijalističke partije Srbije. Treba da dokažu da su se kao ozbiljni ljudi suočili sa prošlošću. Šugavo prase se najviše češe“.

Funkcioner DS-a Slobodan Homen, državni sekretar Ministarstva pravde i koordinator Vlade Srbije za saradnju sa medijima, navodi:
„Moguće je i da je posle demokratskih promena 2000. godine bilo kršenja zakona. Srbija se još nije suočila sa onim što se dogodilo u Drugom svetskom ratu, jer je problem u nizu odluka u periodu od 1943. do 1946. godine, iz čega se jasno ne može zaključiti ko je sve činio zločine, a ko nije. Suština nesporazuma u vladajućoj koaliciji bila je u tome da li su partizani i četnici bili predstavnici Narodnooslobodilačkog rata ili su jedni bili okupatori, a drugi nisu“.

Milutin Mrkonjić, ministar infrastrukture, poznat je po raznim obećanjima pre roka. On je nedavno istakao:
„Uvek kada sretnem predsednika Srbije Borisa Tadića ‘pokažem mu pet M’: Dragoljub Milanović, Mirjana Marković, Marko Milošević, Rade Marković i Mihalj Kertes, i zabrinuto ga pitam za njihovu sudbinu“.
I tako na vrhu vlasti gotovo četiri godine, sve do novih izbora…
Odgovorio mu je njegov koalicioni partner, Vuk Drašković, predsednik SPO-a:
„Ko je zapravo Milutin Mrkonjić znalo se i u periodu formiranja ove vlade i on, takav kakav je, nikako nije smeo da postane njen član. S obzirom na to da nismo mogli da utičemo na njegov izbor na mesto ministra, tako ne možemo, nažalost, da utičemo ni na njegov opoziv. Ono što možemo i što tražimo jeste da se povodom takozvanih ‘Mrkonjićevih pet prstiju’ i ‘pet M’ konačno oglasi DS, sa kojim je SPO na izborima bio zajedno na listi ‘Za evropsku Srbiju – Boris Tadić’, kao i da se zvanično izjasni i sam šef države Tadić“.
Predstavnici vladajućeg režima se žale kako ništa nije urađeno kako treba i kako mora bolje, zaboravljajući da su oni na vlasti.

Mlađan Dinkić se javno požalio:
„Poražavajući podatak je da većina gradova i opština ima manje stanovnika nego pre deset godina, i da je do toga došlo jer država ne vodi životnu, već apstraktnu politiku, i ne bavi se ljudima nego političkim kategorijama. Država ne čini ni izbliza sve što može kako bi stimulisala rađanje i brigu o trudnicama i porodiljama. Još gore, čak ni sve porodilje u Srbiji nemaju ista prava i istu pomoć. Samo trudnice u Beogradu i Novom Sadu primaju 100 odsto plate za vreme trudničkog bolovanja. U ostalim gradovima primaju svega 65 odsto. Siromašni postaju još siromašniji, a bogati još bogatiji, dok država vodi apstraktnu politiku. Mi moramo ravnomerno da izgradimo autoputeve. Cilj URS-a je da se izgradi autoput u Zapadnoj Srbiji, da se izgradi put od Pojata do Preljine, da se izgradi put u Istočnoj Srbiji, da se poveže Loznica sa Rumom i Šapcem, da se izgrade putevi u Vojvodini. Da li je to moguće? Ali kako? Da li to možemo sa ovakvim ministrima saobraćaja koje smo imali u poslednjih deset godina? Nema šanse“.

Odgovorio mu je Milutin Mrkonjić:
„Naravno da je veća odgovornost Dinkićeva, nego svih ministara koji su bili tada u Vladi. Sva sreća, pa nije u saobraćaj ušao – naravno, zahvaljujući meni“.

Na državu se žali i Ivica Dačić:
„Tražim podršku države u materijalnom opremanju policije i ukazao bih na potrebu bolje uvežbanosti čuvara reda, kako bi se smanjili izazovi sa kojima se suočavaju. Policajci u Srbiji samo dva puta godišnje izvode vežbe gađanja iz pištolja sa po 90 metaka, a svaki put to košta milion evra. S druge strane, kriminalci pucaju kada hoće. Bezbednost košta, ali bolje i da košta, nego da policajci gube život“.
Da li je ministar zaboravio da je upravo on zadužen da brine o policiji, jer je za to i nadležan već skoro četiri godine.

Američki partner Mlađana Dinkića, Milan Panić, podržava Ujedinjene regione Srbije. Na njihovom skupu je poručio:
„Slažem se sa Mlađanom Dinkićem da je Srbiji potrebna promena sistema.  Neophodno je da se onima koji se vrate iz Haga zabrani da se bave politikom“.
Postavlja se pitanje šta ćemo sa Srbima koji su umoreni u Hagu? Ili možda Milan Panić misli da svi Srbi zatočeni u Hagu treba tako da prođu da se ne bi bavili politikom.

Suzana Grubješić, poslanik URS-a, žali se na svoju Vladu:
„U Srbiji su potrebne promene u svim segmentima društva, koje može da iznese samo neka nova vlada – manja, efikasnija, odlučnija i hrabrija. Neću govoriti o rezultatima ove Vlade, ali ću se pozvati na relevantna istraživanja koja kažu da je 70 odsto građana nezadovoljno u kojem pravcu ide zemlja. Ako imate toliki broj nezadovoljnih, jasno je da nešto morate da menjate“.

U ime Vlade pravda se Jelena Trivan, potpredsednik DS-a:
„Dakle, nismo mi ti koji su uzrokovali situaciju sa kojom se suočavamo ovih godina“.

Aleksandar Jugović ima „rešenje“ kada je u pitanju sudbina Kosova i Metohije, i borba za novu skupštinsku deklaraciju:
„Takav zahtev bi bio besmislen, jer bi Vlada time sama tražila svoj pad, pošto bi izgubila većinu u republičkom Parlamentu. Danas plaćamo dugove tog nasleđa, nespremni da se priključimo vekovnim prijateljima sa Zapada. Sve ratove koje smo dobili pod kokardom izgubili smo pod petokrakom“.

To „rešenje“ podržava njegov lider Vuk Drašković:
„Kad bih mogao sutra bih poništio Rezoluciju 1244 i vratio suverenitet Srbije na Kosmetu, ali i tada bi se morao praviti kompromis sa Albancima“.

S druge strane Čedomir Jovanović, predsednik LDP-a, smatra:
„Ne sme biti prihvatljivo oklevanje i nemoć vlasti, koja mesec dana od 9. decembra ne postavlja pitanje svoje odgovornosti i ne želi da podeli odgovornost za budućnost zemlje. Ako se plaše da ih neko u 27. veku ne prepozna kao izdajnike ili nekog novog Vuka Brankovića, onda neka podnesu ostavku. Mi nemamo problem sa tim“.

A Božidar Đelić, potpredsednik Vlade i funkcioner DS-a, predlaže:
„Ispostavilo se da je istina da je holandska politika striktna, ali fer“.

Za ministarku pravde Snežanu Malović, za razliku od njenih koalicionih partnera, kao i pojedinih funkcionera DS-a, sve dobro funkcioniše:
„Rezultati su ispunjeni naročito u stvarima koje su u nadležnosti Ministarstva pravde. Intenzivirana je borba protiv organizovanog kriminala i korupcije. Što se tiče funkcionisanja pravosuđa došlo je do pooštravanja kaznene politike i efikasnijih suđenja. Aktuelna srpska vlada je prva od 1998. godine koja je uspela da opstane ceo mandat, jer je u najvećoj meri uspela da ostvari zacrtane ciljeve“.

Za razliku od Snežane Malović njen kolega iz Vlade Milan Marković, ministar za ljudska i manjinska prava, ima drugo mišljenje:
„Nažalost ta reforma se nije desila, nije postojala volja ne samo u vladajućoj koaliciji. Očigledno nije moglo sve ono što smo želeli. Celovita reforma političkog sistema je neminovna i podrazumeva drugačiji sistem odgovornosti i smanjenje uticaja političkih partija“.

Svojom izjavom potpredsednik DS-a i ministar poljoprivrede Dušan Petrović opisuje političku situaciju i kako je ova Vlada formirana, zaboravljajući kako je voljom tadašnjeg američkog ambasadora Kamerona Mantera ta vlada postavljena, a ne sastavljena, pri tom falsifikujući izbornu volju građana Srbije:
„Vrlo je opasno kad vrlo moćni ljudi u poslu ili medijima pokušaju da uzurpiraju vlast, a da nisu bili na izborima. Svako ko smatra da treba da upravlja zemljom nema nikakav drugi put i način da to ostvari nego da izađe pred građane i da traži njihovu podršku, i ko je dobije taj će upravljati Srbijom“.

Funkcioner LDP-a Latinka Perović, „veliki“ savetnik Čede Jovanović je navela:
„Dosadašnja politika je doživela poraz, proizvela je siromaštvo, svađu sa susedima i sa razvijenim svetom, zbog čega je neophodan preokret“.

A na sve to premijer Srbije Mirko Cvetković kaže:
„Blizu smo rešenja za krizu!“