Globalna zaplena za spas Amerike

Piše Zoran Milošević

Konfiskacija novih vlasnika kapitala bi se prema američkom planu vršila na celoj planeti, u tom smislu i u Rusiji, Srbiji i drugim državama. SAD su, naime, naručile i dobile podatke od švajcarske banke UBSAG, koja pruža finansijske usluge po celom svetu, da 90 posto vlasnika novih kompanija nema planove o predaji posla i imovine naslednicima, što olakšava posao zaplene  njihove  imovine

Kada je 1989. godine burno rađan „Novi svetski poredak“ u Berlinu je srušen zid i ujedno je slavljena pobeda Zapada u Hladnom ratu protiv SSSR-a i komunizma. Svirana je „Oda radosti“ Betovena. Svet je, posebno zapadni, u ovom događaju video oslobađanje epskih mogućnosti za razvoj svoje dominacije. Šta je, u stvari, donela pobeda?
U Moskvi je tim povodom bilo manje entuzijazma, a u Kini još manje, jer je iste godine ova zemlja uspešno sprečila prozapadne studente i Kineze indoktrinirane zapadnim vrednostima da nasilno preuzmu vlast, što se pokazalo kao odličan potez sa aspekta razvoja same Kine.
Tokom više od dve decenije postojanja i izgradnje, Novi svetski poredak je međutim potrošio svoju privlačnost. Čak je postao i simbol zla – odsustva slobode, pljačke, ratova, diskriminacije, rasizma, odsustva radnih mesta… I taman kada se pomislilo da se američki „Novi svetski poredak“ ruši, dogodile su se „revolucije“ na Bliskom istoku. U Vašingtonu i Briselu na „revolucije“  gledaju sa optimizmom, jer su u skladu sa njihovom vizijom svetskog poretka, dok su u Moskvi i Pekingu otvoreno stavili do znanja Zapadu da im se to „ne dopada“.
Da stav Moskve i Pekinga ima težinu, za razliku od 1989. godine, odlučile su ekonomija i devizne rezerve ove dve velike države. Dok SAD i Evropska unija nemaju novca i na svakom koraku osećaju njegov nedostatak,  Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika (države koje čine BRIKS) imaju deviznih rezervi preko četiri triliona dolara (Kina ima 3,2 triliona, Brazil više od 350 milijardi, Indija više od 320 milijardi, a Rusija preko 500 milijardi), a u ovim državama živi i oko šest milijardi ljudi. Zbog te snage BRIKS očigledno (kako piše Robert Markand za američki „Christian Science Monitor“) ruše „Novi svetski poredak“ koji je formirao Zapad.
U Evropskoj uniji mnogi smatraju da su države koje ulaze u BRIKS nezainteresovane za ideje „Novog svetskog poretka“, već promovišu svoje vrednosti višepolarnog sveta, gde nacija, nacionalna kultura, nacionalna država, zajedno sa slobodom, pravdom, radnim mestima i odsustvom sile u svetskim poslovima imaju i te kako zapaženo mesto. Ovakav poredak vrednosti, naravno, podstiče stvaranje novih centara moći i interesa, sasvim drugačijih od američkih i evrounijskih. Rezultat procesa je slabljenje zapadne vlasti na svetskom nivou, odnosno mogućnosti nametanja zapadnih interesa kao opšte-svetskih. „Novi svetski poredak“ sa američkom dominacijom postepeno nestaje. Moć Amerike, međutim, nije još potpuno nestala, posebno je još velika njena vojna moć,  pa se u takvim uslovima stvorio vakuum u kojem nema svetskog lidera, ni jasnih pravila.
Stvaranje „Velikog Bliskog istoka“ kao dela američkog „Novog svetskog poretka“ zastalo je u Siriji. Iako Zapad preduzima sve da sruši sirijsku legalnu vlast, to nije dovelo do rezultata jer su Siriju zaštitile Rusija i Kina. SAD i Evropska unija su čak formirale i sirijski Nacionalni savet (novu vladu), ali je ona u Turskoj i čeka da na neobičnim prevoznim sredstvima – turskim i NATO tenkovima, dođe u Siriju i preuzme vlast.

[restrictedarea]

BRIKS JE PROGOVORIO
Kada su 4. oktobra 2011. godine u Savetu bezbednosti SAD pokušale da proguraju rezoluciju koja bi im omogućila napad na Siriju, Rusija i Kina su stavile veto, dok su se Brazil i Indija uzdržali. Tako je BRIKS progovorio, što je razbesnelo Suzan Rajs, kao i celu američku delegaciju, i oni su u nastupu nemoći postiđeni napustili salu. Predstavnik Francuske u Ujedinjenim nacijama Žerar Aro rekao je šta je razbesnelo „dobri“ Zapad: „Naš cilj je bio i ostao jednostavan: sprečiti represije sirijskog režima protiv sopstvenog naroda koji zakonito zahteva samo osnovna prava…“ Naravno, ova bajka nije prošla. Aro i njegove gazde su zaboravile da kažu da su oni platili, obučavali, naoružali i poslali kao „mirne građane“ pripadnike ekstremne islamističke organizacije „Braća muslimani“ da ruše sirijski režim. Na sreću po sirijski narod, to su videle Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Prozapadni mediji odmah su počeli da analiziraju rusko i kinesko „ne“, i zaključili su da je to veliki izazov Zapadu, posebno zapadnoj geopolitici. Takođe, američki „Njujork tajms“ se pridružio ovom  mišljenju, dodajući da posle ovoga „Novi svetski predak“ puca po svim šavovima i nestaje usled zapadne pasivnosti i nemoći.
Istovremeno, sa američkim optuživanjem BRIKS-a za nedobronamernost, kada je u pitanju Sirija, dogodilo se da je administracija Obame blokirala glasanje u Ujedinjenim nacijama o državnosti Palestine. Dupli standardi, dakle, nisu strani Vašingtonu. Naprotiv, to im je omiljeno ponašanje. No, što je važno i po palestinskom pitanju su se sukobili Zapad i BRIKS. SAD su podržale Letonija, Nemačka i Rumunija (14 država se uzdržalo), a neke države BRIKS-a su opet glasale, na zgražanje Vašingtona, za prijem Palestine u Ujedinjene nacije. Ovo su u Vašingtonu opet doživeli kao podsmevanje njihovoj svetskoj dominaciji i „Novom svetskom poretku“, i to pred mnogobrojnom sebi potčinjenom publikom.
Kina i Rusija teže da u okviru spoljnopolitičkih ciljeva zadrže američki avanturizam i umanje zapadnu moć, kaže Ben Džuda iz Evropskog saveta za međunarodne odnose. Doduše, svaka na svoj način. Kina stvaranjem Istočnoazijske zajednice, a Rusija stvaranjem Evroazijskog saveza, u koji zove i Evropsku uniju.

KINESKA ISTOČNOAZIJSKA ZAJEDNICA
Kineske analize „Novog svetskog poretka“ tvrde da je uspon projekta faktički završen 2009. godine i od tada stagnira (China.org.cn), odnosno menja formu. I za Kineze on je dobio krila raspadom SSSR-a i sistema uspostavljenog u Jalti. Tako se svet našao na pragu formiranja „Novog svetskog poretka“, sa dominacijom SAD-a. No, razvoj događaja, pre svega ekonomske krize na Zapadu, u tom poretku je u prvi plan uveo države koje imaju jaku ekonomiju i velike devizne rezerve. Drugim rečima, Kina, Rusija i još neke zemlje iznenada su dobile mogućnost da utiču na „Novi svetski poredak“. Nema, dakle, međunarodnog centra koji ne priznaje ovu realnost, što uzdiže ugled zemalja BRIKS-a u svetu, a umanjuje ugled Zapada. Takođe ova realnost je dovele i do pucanja sloge na Zapadu. Naime, nove okolnosti dovele su da se centar sveta izmešta iz Evrope i SAD-a u Azijsko-tihookeanski region. To čak priznaju i tvorci „Novog svetskog poretka“, Amerikanci, pa njihov predsednik više ne ide u Evropsku uniju (koja se od momenta pada Berlinskog zida proširila na Istok, na štetu Rusije sa 15 na 27 država). Tako 9. maja, na  praznik EU, američki predsednici više ne dolaze sami, već šalju državne sekretare, a istovremeno prisustvuju važnim manifestacijama u Azijsko-tihookeanskom regionu. Istovremeno, u Istočnoj Aziji se produžava sa ekonomskim integracijama (10+3), započetim posle finansijske krize 1997/1998 godine, a čiji je cilj stvaranje Istočnoazijske zajednice. Ovo je, takođe, izazov dominaciji SAD-a u svetu, jer sličan projekat integracija na ovom prostoru (Tihookeanska zajednica) stvoren od strane SAD-a time biva diskvalifikovan. Čak i Japan, verni saveznik Vašingtona, zajednici pridaje sve više pažnje, zato što u SAD-u više ne može toliko da se zaradi, kao u sve bogatijoj Aziji.
Svet, prema mišljenju kineskih analitičara, prolazi kroz istorijski važan period, jer se američki svetski poredak lomi, a novi nastaje. Neke države do sada snažne, sada slabe i nemaju snage da taj pad zaustave. Za vreme Hladnog rata, odnosno dvopolarnog sveta važnost SSSR-a se ne može podvrći sumnji. No, sada sama Rusija ne može da zauzme njegovo mesto, iako je Rusija, bez sumnje, uticajna država. Takođe, sada se snižava i važnost Evrope, a raste važnost Kine, što razdražuje Brisel. Svesni toga, Kinezi traže za sebe vreme da dobro promisle o tome kako da se njihova država ponaša i u ovakvim okolnostima. Zato Kinezi, za sada, u mnogim situacijama puštaju Rusiju, koja ima veliko iskustvo u svetskoj politici, da prva pokaže kako se treba ponašati. Tako će biti sve dok Kinezi ne zaključe da su osmislili svoju svetsku politiku, a to vreme je sve bliže.
Takođe, blokiranje američke rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u vezi sa pitanjem Sirije i jasno saopštavanje Putina da će u toku novog predsedničkog mandata stvarati Evroazijski savez sa Belorusijom, Kazahstanom, Kirgizijom i Tadžikistanom, piše američki „Komentari magazin“ (5. 10. 2011), jasno stavlja do znanja Zapadu da on kao nikada ranije čvrsto veruje u višepolarni svet, a ne u američki „Novi svetski poredak“ u kojem dominiraju SAD.

RAZGRADNJA U EKONOMIJI
Jasno je da su SAD sa Evropskom unijom do 2008. godine i svetske ekonomske krize svoju dominaciju gradile (i) na osnovu ekonomskog razvoja i rasta. No, kriza 2008. godine donela je promene i novi ekonomski poredak u svetu.
Na primer, države BRIKS-a sve više počinju da imaju važnu ulogu u svetskim poslovima. Ne tako davno BRIKS je postavio uslove za postavljanje rukovodilaca Međunarodnog monetarnog fonda, jer teže da rasformiraju finansijski sistem stvoren posle 1945. godine koji je bio potpuno amerocentričan. Postojala je, naime, nepisana saglasnost između SAD-a i Evrope kojom je uspostavljen balans između njih. Evropljani su davali šefa MMF-a, a Amerikanci šefa „Svetske banke“. Na taj način su šest decenija vodili svetsku ekonomiju.
Drugo veliko iznenađenje je sastanak upriličen krajem septembra 2011. godine od strane država koje čine BRIKS, da razmotre kako da pomognu Evropskoj uniji da izađe iz dužničke krize. Zapadni mediji su ovo metaforički prikazali kao gradnju od strane BRIKS-a Nojeve barke za Evropsku uniju. Ideja je da države BRIKS-a ulože devizne rezerve u kupovinu evropskih obligacija i tako pomognu Uniji. No, sve je jasnije da BRIKS ne može spasti Evropsku uniju, jer kupuju samo „solidne“ obligacije, a to su nemačke i britanske. Takođe, BRIKS ne može spasti Evropsku uniju, zato što deo država koje čine ovu zajednicu ulaže novac u spasavanje SAD-a (Brazil je, na primer, četvrti kreditor ove države sa neverovatnih 210 milijardi dolara). Pored toga, Rusija i Indija imaju drugačije interese i traže od Evropske unije, ako želi pomoć, da se odrekne atlantizma i priđe Evroazijskoj zajednici. Tek tada će Rusija i Indija početi da kupuju evropske obveznice. Kina ima svoje posebne uslove za Evropsku uniju, a to je nadoknada štete koju je pretrpela u Libiji zbog neovlašćene agresije na ovu zemlju Francuske, Engleske i Italije, odnosno NATO-a. Pored toga, Kina želi da kupi akcije vodećih evropskih kompanija, a ne da samo ulaže u državne obveznice. Kineski predsednik „Centralne banke“ Li Daokuj poručio je zapadnim Evropljanima da njegovu zemlju interesuju akcije „Boinga“, „Intela“, „Epla“ i drugih dobrostojećih kompanija, a to znači da profit i moderne tehnologije čiji su vlasnici spomenute kompanije opet ide Kini, a ne Uniji, što, jasno je, siromaši i slabi poziciju Unije u svetskim poslovima i politici, a na drugoj strani, logično, jača Kinu. Slične uslove Kina, Rusija, Brazil i Indija su postavile i SAD-u. „Uložiće novac u državne obligacije tek kada se tržište finansija u SAD-u stabilizuje.“ Kolo sreće se, očigledno, okreće! Drugim rečima, politika država koje čine BRIKS je da se izbavljaju od američkih dolara ulaganjem u perspektivne aktive. Samim tim, dodatno slabe i SAD i Evropsku uniju, i njihov „Novi svetski poredak, na radost potlačenih naroda.

AMERIČKI PLAN SPASAVANJA NSP-a
Amerikanci kao rešenje vide dve opcije. Prva je globalna konfiskacija imovine u korist SAD-a, a druga je rat. Odmah posle izbijanja krize, 2008. godine, vlada SAD-a je, kako navodi sajt „hvylya.org“ u tekstu „SAD pripremaju globalnu konfiskaciju“ (9. oktobar 2011), razradila globalni „plan konfiskacije svežeg novca novih vlasnika kapitala iz celog sveta“ i postepeno stvaranje socijalne stabilnosti, te „predaju kapitala starim i pouzdanim proameričkim kapitalistima“. Radi se o tome da su Amerikanci izmenili postojeći Zakon o porezima koji širi nadležnost SAD-a i van njene teritorije („United States Person“), to jest svaka kompanija ili fizičko lice koji su imali bilo kakav posao u Americi, makar samo kupovinu robe, Amerikanci mogu da uz pomoć suda proglase poreskim obveznikom SAD-a („US Person“) i moraju da plate porez po pravilima države.
Konfiskacija novih vlasnika kapitala bi se prema američkom planu vršila na celoj planeti, u tom smislu i u Rusiji, Srbiji i drugim državama. Naime, SAD su naručile i dobile podatke od UBSAG, velike švajcarske banke koja pruža finansijske usluge po celom svetu, kao i od kompanije „Kampden media“, da 90 posto vlasnika novih kompanija (tajkuni) nema planove o predaji posla i imovine naslednicima (sinovima i kćerkama, odnosno rođacima), jer su im deca „vaspitno zapuštena“ i zato nisu sklona da nastave posao svojih očeva. Podaci su obuhvatili sve kompanije čija je imovina veća od 100 miliona dolara. To olakšava posao Amerikancima koji nameravaju da prvo konfiskuju imovinu kompanija koje nemaju planove predaje posla naslednicima. Drugim rečima, radi se o novoj, organizovanoj svetskoj pljački u režiji SAD-a, za šta bi se pre svega primenio doneti novi Poreski zakon SAD-a i za kompanije koje posluje van njene teritorije, a sve u cilju očuvanja „Novog svetskog poretka“.
Druga opcija takođe ostaje otvorena, jer, kako svedoče izjave američkih zvaničnika, oni ne nameravaju da menjaju politiku SAD-a ni po cenu svetskog rata. „Jasno je da se BRIKS sa podozrenjem odnosi prema Zapadu.“ „Mi im želimo dobrodošlicu u naš klub, no ovaj poredak koji smo mi stvorili posle Drugog svetskog rata biće sačuvan po svaku cenu“, kaže Čarls Kupčan  iz vašingtonskog Saveta za međunarodne odnose.

_____________

Evropska unija kao SSSR?

Prema podacima „Eurostata“ nivo državne preraspodele dohotka i EU prešao je 50 posto od bruto nacionalnog dohotka (BND). To znači da je „društvena“ kontrola u ekonomiji pobedila tržišnu politiku u ekonomiji. Naime, od 2008. godine EU strmoglavo gubi pozicije na globalnom tržištu. Ekonomska recesija, dužnička kriza, gubljenje konkurentnosti je nešto što izazova glavobolje u Briselu. I umesto da krenu politikom stimulacije tržišnog poslovanja (čemu nas svakodnevno uče), Brisel je krenuo u preraspodelu dohotka. Prema statističkim podacima, 2010. godine rashodi evropskih vlada su porasli sa 46,8 na 50,3 procenta BND. Na taj način, Evropska unija je prema mišljenju ekonomista stupila u fazu socijalističkog razvoja.
Prema tvrdnjama engleskog ekonomiste Pola Kokšota, sledeći korak u „prelasku EU na socijalizam“ biće državno regulisanje finansijskog sistema i tržišta usluga. „Uloga privatnog kapitala biće umanjena. Najveće promene će se dogoditi u finansijskom sektoru.“ Podsetimo, da je sve ovo suprotno od onoga što je Unija tražila od država nastalih na području bivše Jugoslavije.

_____________

Prirodna bogatstva Rusije

Važnu ulogu, kako smo već naglasili, u stvaranju višepolarnog sveta ima Rusija. Ona zauzima 12 posto teritorije sveta, na njoj živi tri posto svetskog stanovništva, a u Rusiji se nalazi 22 posto svetskih šuma, 20 posto slatke vode, 16 posto mineralnih resursa (32 posto gasa, 12 posto nafte, 28 posto kamenog uglja, 36 posto nikla, 40 posto metala iz grupe tzv. „platinastih metala“)… Nijedna država na svetu ne može da se poredi po bogatstvu prirode sa Rusijom.

[/restrictedarea]