Глобална заплена за спас Америке

Пише Зоран Милошевић

Конфискација нових власника капитала би се према америчком плану вршила на целој планети, у том смислу и у Русији, Србији и другим државама. САД су, наиме, наручиле и добиле податке од швајцарске банке УБСАГ, која пружа финансијске услуге по целом свету, да 90 посто власника нових компанија нема планове о предаји посла и имовине наследницима, што олакшава посао заплене  њихове  имовине

Када је 1989. године бурно рађан „Нови светски поредак“ у Берлину је срушен зид и уједно је слављена победа Запада у Хладном рату против СССР-а и комунизма. Свирана је „Ода радости“ Бетовена. Свет је, посебно западни, у овом догађају видео ослобађање епских могућности за развој своје доминације. Шта је, у ствари, донела победа?
У Москви је тим поводом било мање ентузијазма, а у Кини још мање, јер је исте године ова земља успешно спречила прозападне студенте и Кинезе индоктриниране западним вредностима да насилно преузму власт, што се показало као одличан потез са аспекта развоја саме Кине.
Током више од две деценије постојања и изградње, Нови светски поредак је међутим потрошио своју привлачност. Чак је постао и симбол зла – одсуства слободе, пљачке, ратова, дискриминације, расизма, одсуства радних места… И таман када се помислило да се амерички „Нови светски поредак“ руши, догодиле су се „револуције“ на Блиском истоку. У Вашингтону и Бриселу на „револуције“  гледају са оптимизмом, јер су у складу са њиховом визијом светског поретка, док су у Москви и Пекингу отворено ставили до знања Западу да им се то „не допада“.
Да став Москве и Пекинга има тежину, за разлику од 1989. године, одлучиле су економија и девизне резерве ове две велике државе. Док САД и Европска унија немају новца и на сваком кораку осећају његов недостатак,  Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка (државе које чине БРИКС) имају девизних резерви преко четири трилиона долара (Кина има 3,2 трилиона, Бразил више од 350 милијарди, Индија више од 320 милијарди, а Русија преко 500 милијарди), а у овим државама живи и око шест милијарди људи. Због те снаге БРИКС очигледно (како пише Роберт Марканд за амерички „Christian Science Monitor“) руше „Нови светски поредак“ који је формирао Запад.
У Европској унији многи сматрају да су државе које улазе у БРИКС незаинтересоване за идеје „Новог светског поретка“, већ промовишу своје вредности вишеполарног света, где нација, национална култура, национална држава, заједно са слободом, правдом, радним местима и одсуством силе у светским пословима имају и те како запажено место. Овакав поредак вредности, наравно, подстиче стварање нових центара моћи и интереса, сасвим другачијих од америчких и евроунијских. Резултат процеса је слабљење западне власти на светском нивоу, односно могућности наметања западних интереса као опште-светских. „Нови светски поредак“ са америчком доминацијом постепено нестаје. Моћ Америке, међутим, није још потпуно нестала, посебно је још велика њена војна моћ,  па се у таквим условима створио вакуум у којем нема светског лидера, ни јасних правила.
Стварање „Великог Блиског истока“ као дела америчког „Новог светског поретка“ застало је у Сирији. Иако Запад предузима све да сруши сиријску легалну власт, то није довело до резултата јер су Сирију заштитиле Русија и Кина. САД и Европска унија су чак формирале и сиријски Национални савет (нову владу), али је она у Турској и чека да на необичним превозним средствима – турским и НАТО тенковима, дође у Сирију и преузме власт.

[restrictedarea]

БРИКС ЈЕ ПРОГОВОРИО
Када су 4. октобра 2011. године у Савету безбедности САД покушале да прогурају резолуцију која би им омогућила напад на Сирију, Русија и Кина су ставиле вето, док су се Бразил и Индија уздржали. Тако је БРИКС проговорио, што је разбеснело Сузан Рајс, као и целу америчку делегацију, и они су у наступу немоћи постиђени напустили салу. Представник Француске у Уједињеним нацијама Жерар Аро рекао је шта је разбеснело „добри“ Запад: „Наш циљ је био и остао једноставан: спречити репресије сиријског режима против сопственог народа који законито захтева само основна права…“ Наравно, ова бајка није прошла. Аро и његове газде су заборавиле да кажу да су они платили, обучавали, наоружали и послали као „мирне грађане“ припаднике екстремне исламистичке организације „Браћа муслимани“ да руше сиријски режим. На срећу по сиријски народ, то су виделе Русија, Кина, Бразил и Индија.
Прозападни медији одмах су почели да анализирају руско и кинеско „не“, и закључили су да је то велики изазов Западу, посебно западној геополитици. Такође, амерички „Њујорк тајмс“ се придружио овом  мишљењу, додајући да после овога „Нови светски предак“ пуца по свим шавовима и нестаје услед западне пасивности и немоћи.
Истовремено, са америчким оптуживањем БРИКС-а за недобронамерност, када је у питању Сирија, догодило се да је администрација Обаме блокирала гласање у Уједињеним нацијама о државности Палестине. Дупли стандарди, дакле, нису страни Вашингтону. Напротив, то им је омиљено понашање. Но, што је важно и по палестинском питању су се сукобили Запад и БРИКС. САД су подржале Летонија, Немачка и Румунија (14 држава се уздржало), а неке државе БРИКС-а су опет гласале, на згражање Вашингтона, за пријем Палестине у Уједињене нације. Ово су у Вашингтону опет доживели као подсмевање њиховој светској доминацији и „Новом светском поретку“, и то пред многобројном себи потчињеном публиком.
Кина и Русија теже да у оквиру спољнополитичких циљева задрже амерички авантуризам и умање западну моћ, каже Бен Џуда из Европског савета за међународне односе. Додуше, свака на свој начин. Кина стварањем Источноазијске заједнице, а Русија стварањем Евроазијског савеза, у који зове и Европску унију.

КИНЕСКА ИСТОЧНОАЗИЈСКА ЗАЈЕДНИЦА
Кинеске анализе „Новог светског поретка“ тврде да је успон пројекта фактички завршен 2009. године и од тада стагнира (China.org.cn), односно мења форму. И за Кинезе он је добио крила распадом СССР-а и система успостављеног у Јалти. Тако се свет нашао на прагу формирања „Новог светског поретка“, са доминацијом САД-а. Но, развој догађаја, пре свега економске кризе на Западу, у том поретку је у први план увео државе које имају јаку економију и велике девизне резерве. Другим речима, Кина, Русија и још неке земље изненада су добиле могућност да утичу на „Нови светски поредак“. Нема, дакле, међународног центра који не признаје ову реалност, што уздиже углед земаља БРИКС-а у свету, а умањује углед Запада. Такође ова реалност је довеле и до пуцања слоге на Западу. Наиме, нове околности довеле су да се центар света измешта из Европе и САД-а у Азијско-тихоокеански регион. То чак признају и творци „Новог светског поретка“, Американци, па њихов председник више не иде у Европску унију (која се од момента пада Берлинског зида проширила на Исток, на штету Русије са 15 на 27 држава). Тако 9. маја, на  празник ЕУ, амерички председници више не долазе сами, већ шаљу државне секретаре, а истовремено присуствују важним манифестацијама у Азијско-тихоокеанском региону. Истовремено, у Источној Азији се продужава са економским интеграцијама (10+3), започетим после финансијске кризе 1997/1998 године, а чији је циљ стварање Источноазијске заједнице. Ово је, такође, изазов доминацији САД-а у свету, јер сличан пројекат интеграција на овом простору (Тихоокеанска заједница) створен од стране САД-а тиме бива дисквалификован. Чак и Јапан, верни савезник Вашингтона, заједници придаје све више пажње, зато што у САД-у више не може толико да се заради, као у све богатијој Азији.
Свет, према мишљењу кинеских аналитичара, пролази кроз историјски важан период, јер се амерички светски поредак ломи, а нови настаје. Неке државе до сада снажне, сада слабе и немају снаге да тај пад зауставе. За време Хладног рата, односно двополарног света важност СССР-а се не може подврћи сумњи. Но, сада сама Русија не може да заузме његово место, иако је Русија, без сумње, утицајна држава. Такође, сада се снижава и важност Европе, а расте важност Кине, што раздражује Брисел. Свесни тога, Кинези траже за себе време да добро промисле о томе како да се њихова држава понаша и у оваквим околностима. Зато Кинези, за сада, у многим ситуацијама пуштају Русију, која има велико искуство у светској политици, да прва покаже како се треба понашати. Тако ће бити све док Кинези не закључе да су осмислили своју светску политику, а то време је све ближе.
Такође, блокирање америчке резолуције Савета безбедности Уједињених нација у вези са питањем Сирије и јасно саопштавање Путина да ће у току новог председничког мандата стварати Евроазијски савез са Белорусијом, Казахстаном, Киргизијом и Таџикистаном, пише амерички „Коментари магазин“ (5. 10. 2011), јасно ставља до знања Западу да он као никада раније чврсто верује у вишеполарни свет, а не у амерички „Нови светски поредак“ у којем доминирају САД.

РАЗГРАДЊА У ЕКОНОМИЈИ
Јасно је да су САД са Европском унијом до 2008. године и светске економске кризе своју доминацију градиле (и) на основу економског развоја и раста. Но, криза 2008. године донела је промене и нови економски поредак у свету.
На пример, државе БРИКС-а све више почињу да имају важну улогу у светским пословима. Не тако давно БРИКС је поставио услове за постављање руководилаца Међународног монетарног фонда, јер теже да расформирају финансијски систем створен после 1945. године који је био потпуно амероцентричан. Постојала је, наиме, неписана сагласност између САД-а и Европе којом је успостављен баланс између њих. Европљани су давали шефа ММФ-а, а Американци шефа „Светске банке“. На тај начин су шест деценија водили светску економију.
Друго велико изненађење је састанак уприличен крајем септембра 2011. године од стране држава које чине БРИКС, да размотре како да помогну Европској унији да изађе из дужничке кризе. Западни медији су ово метафорички приказали као градњу од стране БРИКС-а Нојеве барке за Европску унију. Идеја је да државе БРИКС-а уложе девизне резерве у куповину европских облигација и тако помогну Унији. Но, све је јасније да БРИКС не може спасти Европску унију, јер купују само „солидне“ облигације, а то су немачке и британске. Такође, БРИКС не може спасти Европску унију, зато што део држава које чине ову заједницу улаже новац у спасавање САД-а (Бразил је, на пример, четврти кредитор ове државе са невероватних 210 милијарди долара). Поред тога, Русија и Индија имају другачије интересе и траже од Европске уније, ако жели помоћ, да се одрекне атлантизма и приђе Евроазијској заједници. Тек тада ће Русија и Индија почети да купују европске обвезнице. Кина има своје посебне услове за Европску унију, а то је надокнада штете коју је претрпела у Либији због неовлашћене агресије на ову земљу Француске, Енглеске и Италије, односно НАТО-а. Поред тога, Кина жели да купи акције водећих европских компанија, а не да само улаже у државне обвезнице. Кинески председник „Централне банке“ Ли Даокуј поручио је западним Европљанима да његову земљу интересују акције „Боинга“, „Интела“, „Епла“ и других добростојећих компанија, а то значи да профит и модерне технологије чији су власници споменуте компаније опет иде Кини, а не Унији, што, јасно је, сиромаши и слаби позицију Уније у светским пословима и политици, а на другој страни, логично, јача Кину. Сличне услове Кина, Русија, Бразил и Индија су поставиле и САД-у. „Уложиће новац у државне облигације тек када се тржиште финансија у САД-у стабилизује.“ Коло среће се, очигледно, окреће! Другим речима, политика држава које чине БРИКС је да се избављају од америчких долара улагањем у перспективне активе. Самим тим, додатно слабе и САД и Европску унију, и њихов „Нови светски поредак, на радост потлачених народа.

АМЕРИЧКИ ПЛАН СПАСАВАЊА НСП-а
Американци као решење виде две опције. Прва је глобална конфискација имовине у корист САД-а, а друга је рат. Одмах после избијања кризе, 2008. године, влада САД-а је, како наводи сајт „hvylya.org“ у тексту „САД припремају глобалну конфискацију“ (9. октобар 2011), разрадила глобални „план конфискације свежег новца нових власника капитала из целог света“ и постепено стварање социјалне стабилности, те „предају капитала старим и поузданим проамеричким капиталистима“. Ради се о томе да су Американци изменили постојећи Закон о порезима који шири надлежност САД-а и ван њене територије („United States Person“), то јест свака компанија или физичко лице који су имали било какав посао у Америци, макар само куповину робе, Американци могу да уз помоћ суда прогласе пореским обвезником САД-а („US Person“) и морају да плате порез по правилима државе.
Конфискација нових власника капитала би се према америчком плану вршила на целој планети, у том смислу и у Русији, Србији и другим државама. Наиме, САД су наручиле и добиле податке од УБСАГ, велике швајцарске банке која пружа финансијске услуге по целом свету, као и од компаније „Кампден медиа“, да 90 посто власника нових компанија (тајкуни) нема планове о предаји посла и имовине наследницима (синовима и кћеркама, односно рођацима), јер су им деца „васпитно запуштена“ и зато нису склона да наставе посао својих очева. Подаци су обухватили све компаније чија је имовина већа од 100 милиона долара. То олакшава посао Американцима који намеравају да прво конфискују имовину компанија које немају планове предаје посла наследницима. Другим речима, ради се о новој, организованој светској пљачки у режији САД-а, за шта би се пре свега применио донети нови Порески закон САД-а и за компаније које послује ван њене територије, а све у циљу очувања „Новог светског поретка“.
Друга опција такође остаје отворена, јер, како сведоче изјаве америчких званичника, они не намеравају да мењају политику САД-а ни по цену светског рата. „Јасно је да се БРИКС са подозрењем односи према Западу.“ „Ми им желимо добродошлицу у наш клуб, но овај поредак који смо ми створили после Другог светског рата биће сачуван по сваку цену“, каже Чарлс Купчан  из вашингтонског Савета за међународне односе.

_____________

Европска унија као СССР?

Према подацима „Еуростата“ ниво државне прерасподеле дохотка и ЕУ прешао је 50 посто од бруто националног дохотка (БНД). То значи да је „друштвена“ контрола у економији победила тржишну политику у економији. Наиме, од 2008. године ЕУ стрмоглаво губи позиције на глобалном тржишту. Економска рецесија, дужничка криза, губљење конкурентности је нешто што изазова главобоље у Бриселу. И уместо да крену политиком стимулације тржишног пословања (чему нас свакодневно уче), Брисел је кренуо у прерасподелу дохотка. Према статистичким подацима, 2010. године расходи европских влада су порасли са 46,8 на 50,3 процента БНД. На тај начин, Европска унија је према мишљењу економиста ступила у фазу социјалистичког развоја.
Према тврдњама енглеског економисте Пола Кокшота, следећи корак у „преласку ЕУ на социјализам“ биће државно регулисање финансијског система и тржишта услуга. „Улога приватног капитала биће умањена. Највеће промене ће се догодити у финансијском сектору.“ Подсетимо, да је све ово супротно од онога што је Унија тражила од држава насталих на подручју бивше Југославије.

_____________

Природна богатства Русије

Важну улогу, како смо већ нагласили, у стварању вишеполарног света има Русија. Она заузима 12 посто територије света, на њој живи три посто светског становништва, а у Русији се налази 22 посто светских шума, 20 посто слатке воде, 16 посто минералних ресурса (32 посто гаса, 12 посто нафте, 28 посто каменог угља, 36 посто никла, 40 посто метала из групе тзв. „платинастих метала“)… Ниједна држава на свету не може да се пореди по богатству природе са Русијом.

[/restrictedarea]