Glavni kartograf EU

Piše Zoran Milošević

Evropska istorija nas uči da će posle kraha evrozone biti crtana nova karta Starog kontinenta, pa je stoga već sada jedno od najbitnijih i pitanje: ko je kandidat za „najvažnijeg crtača“?

Analize krize evra i dužničke krize Evropske unije kod zapadnih analitičara sve više odišu pesimizmom, pa se šire do pitanja same budućnosti Unije. Zanimljivo je da su i američki i evropski analitičari skoro u potpunosti saglasni u kojem pravcu ide Unija. Između ostalih američkih medija i „Amerikan spektator“ se pridružuje razmatranju pitanja budućnosti Unije donoseći mišljenje Džeda Bebina, koji otvoreno ističe da Evropsku uniju očekuje ekonomski slom. Uz pomoć ovakvog „Međunarodnog monetarnog fonda“ i „Evropske centralne banke“ evrozona može opstati još godinu-dve, ako bi dozvolili da se „malo“ doštampa evra. No, avantura sa štampanjem dodatnih (inflatornih) evra može dovesti i do gubitaka, naravno kod uspešnih država Evropske unije, kakve su Nemačka i Francuska, koje za sada nisu spremne na ovakvu avanturu. Ono što je za ovog Amerikanca bolno, jeste što će slom evra i Unije dovesti do crtanja nove geopolitičke mape Evrope i to bez učešća Amerike. Evropska istorija nas uči da će posle kraha evrozone biti crtana nova karta Evrope i glavno pitanje je ko će biti kartograf? A moglo je sve biti drugačije da su se pohlepa zapadnjaka, kao i na tome izgrađeni ekonomski darvinizam, mogli kontrolisati i preusmeriti. Ali, očigledno, nisu!

„STRATEGIJA ČETIRI KORAKA“
Sve u Uniji izgleda kao slom i drama koja je nastala na čuvenom brodu „Titanik“. Tragedija se razvija polagano, a potom se ubrzava. Drugim rečima, evrozona mora da se „skrati“. Za početak da se odstrani Grčka, a potom Italija i Španija. Naravno i druge države koje pođu putem Grčke. To znači da će evrozona propasti i da će najmanje stradati nemačka ekonomija. Propast evrozone dovešće do velikih socijalnih potresa i sve to može trajati decenijama. Siromaštvo će biti strašno, a kada ljudi nemaju drugog izlaza napašće sopstvenu vladu, a potom će se pokrenuti građanski rat i ratovi protiv suseda. To znači da će pobednik biti Rusija, koja jedva čeka da uspostavi svoju hegemoniju – tužno konstatuje Džed Bebina.
Poznata američka agencija za analizu društvenih zbivanja „Stratfor“ takođe donosi analizu krize u Evropskoj uniji, koja nedvosmisleno ukazuje na to da kriza daje Rusiji nove i vrlo izvesne mogućnosti. Predsednik Rusije D. Medvedev je planirao za novembar mesec nekoliko poseta Evropi. Sve se to događa u momentu kada Moskva budno prati finansijsku krizu Evropske unije, delom zato što se ta kriza može negativno odraziti i na rusku ekonomiju, ali najvažniji razlog je to što Kremlj želi da iskoristi krizu da stekne političke prednosti i mehanizme uticaja u Evropi. Plan Moskve je, kaže „Stratfor“, da Rusija ostane ekonomski stabilna, da nakupuje evropske aktive dok su jeftine, pozove evropske države u Evroazijsku uniju i pruži finansijsku podršku finansijskog spašavanja evrozone.

[restrictedarea]

Medvedev je početkom novembra bio u Francuskoj na Samitu „G-20“ i imao je odvojen razgovor sa francuskim predsednikom Sarkozijem. Zatim je otišao u Nemačku da pusti u rad gasovod „Severni tok“, a potom će ići u Italiju i Grčku.
Ruska strategija prema oboleloj Evropskoj uniji na Zapadu se naziva „strategija četiri koraka“. To, drugim rečima, znači da je Rusija osmislila strategiju koju treba primenjivati „korak po korak“. Rusija se koncentriše da zahvaljujući sve skupljoj nafti i gasu izdrži udare krize izazvane događajima u Evropskoj uniji. Sledeći korak predviđa odustajanje od nekih modernizacijskih i programa privatizacije, koji su skupi i zahtevaju ulaganje više desetina milijardi dolara. Time se ona koncentriše, tj. koncentriše novac za ulaganja u kupovinu kompanija i imovine u Uniji, a zatim i na izvlačenje političkih i ekonomskih koristi od krize u Evropskoj uniji. Potom će se predstaviti stanovništvu Unije kao oaza stabilnosti u okeanu evropske slabosti i nestabilnosti, jer iako Rusija nije ekonomski previše snažna, ona je uticajna, sa dobrim sistemom i velikim deviznim rezervama. Za najmoćnije države Evropske unije, posebno Nemce, to je najlepša pesma na koju se nezadrživo odazivaju. Nemci vole zveket zdravog novca. Zbog toga su Nemci spremni da razmotre Rusiju kao svog novog partnera za rešavanje problema povezanih sa krizom. Zatim sledi kupovina obligacija i drugih hartija od vrednosti, kao i posustalih kompanija, a potom kupovina aerodroma i luka. Za sada Moskva se skoncentrisala na kupovinu banaka i energetskih kompanija, ali je nagovestila da ih interesuje još što-šta. Važno je naglasiti da se za kupovinu nekih banaka i kompanija koje se bave energetikom već vode pregovori. Rusi, kaže „Stratfor“, kupuju samo kompanije i banke koje donose najveću ekonomsku korist i obezbeđuju Rusiji najveći politički uticaj u Evropi. To su banke u Austriji, Mađarskoj, Poljskoj, Turskoj i Holandiji. Ove banke Centralne Evrope važne su jer dodeljuju 90 odsto svih kredita u tim državama. Rusija i ruski kapital mogu, dakle, da utiču na to kome će se krediti dodeliti, a to izaziva poslušnost kod onih kome su novci potrebni.

PUTIN – NOVI KARTOGRAF
Takođe, Rusija je tražila način da ojača svoj uticaj u energetskom sektoru Evrope, još od 2008. godine. Sledeće, 2009. godine, Moskvi je Brisel, ne bez asistencije Vašingtona, činilo se naneo težak udarac donošenjem Zakona  o trećem energetskom paketu koji je zabranjivao kompanijama koje se bave energetikom da kontrolišu proizvodnju i sredstva (gasovode, naftovode i dalekovode) dostave energije potrošačima. Međutim, Moskva je ignorisala ovaj Zakon uz pomoć Nemačke i uspela je, u međuvremenu, da stekne kontrolu i nad nekim važnim hidrocentralama. No, sada Rusija želi da kupi po celoj Evropi naftne terminale, velike naftne i gasne kompanije… Rusija će mnoge od tih kompanija, zapravo, spasti od zatvaranja i na taj način će da ublaži krizu. To, takođe, može dovesti do toga da Brisel ukine Zakon o trećem energetskom paketu i time usmeri energetsku bezbednost Evropske unije u svoju korist.
Posle toga Rusija će pozvati evropske kompanije koje traže nova tržišta kod sebe, čime će ih vezati za sebe. To znači da je ruski plan da pozovu evropske kompanije koje se bave transportom, telekomunikacijama, energijom i vojnom proizvodnjom da dođu na rusko tržište. Iako ovo od Rusije zahteva trošak od više milijardi dolara (koje ona ima), sve govori da se plan već sprovodi u delo. O tome svedoči „Nokija“, ona je pritisnuta konkurencijom („Samsung“ i „Aple“) bila u nezavidnoj situaciji, skoro pred bankrotom, pa je ponuđeni pojas za spasavanje iz Moskve prihvatila oberučke i već krenula u pregovore da joj se ustupi veći deo ruskog telekomunikacionog sektora, čime bi postala monopolista na ovom tržištu. Brojnim velikim evropskim kompanijama, takođe, zavisi opstanak od dozvole Moskve da pristupe ruskom tržištu. I Moskva je voljna da ih pusti na svoje tržište, ali…
Izvori „Stratfora“ u Moskvi govore da Rusija ima 580 milijardi dolara deviznih rezervi, ali i još oko 600 milijardi u različitim fondovima za crne dane. To znači da Rusija može pomoći Evropskoj uniji, a da pri tom ne ugrožava svoju ekonomiju. Rusi za razliku od Kineza, na krizu u Evropskoj uniji gledaju drugim očima (ne samo profitnim) – već (i) geopolitičkim, i teže da obezbede uticaj u važnim političkim i ekonomskim institucijama, što drugim rečima znači da računaju i na dobrovoljne gubitke.
I tako, kada se sve sabere, sudeći bar prema pisanju medija u Uniji i SAD-u, ali i stavova analitičara i inteligencije, dolazi se do zaključka da su Evropljani već shvatili kuda ide njihov brod i da će se uskoro crtati nova mapa Evrope i Eroazije. Takođe, shvatili su da se novi kartograf zove Vladimir Putin. Možda je opšte raspoloženje Zapada najbolje izrazio italijanski novinar Čezarea Proserpioa koji za „L’Occidentale“ zaključuje: „Proročka vizija Putina je pobedila“. Proročka vizija podrazumeva ideju Rusije kao velike slobodoljubive države koja se bori za prvo mesto u svetu u proizvodnji nafte i gasa, i ima veliki arsenal nuklearnog oružja. To znači biti bogat i moćan, a to su istorijska odličja velike i uticajne države. Takve države mogu da zaštite vojnim i diplomatskim putem prijatelje, kazne neprijatelje i pomognu ekonomski kad nastupi kriza. Pored toga, politički genij Putina se ogleda i u tome što nije poverovao u neoliberalnu dogmu i pored ogromnih pritisaka, da će zbir interesa pojedinih ljudi zapravo biti interes celokupne ljudske zajednice. Time je stvorio produktivan politički i ekonomski sistem u Rusiji, a da nije naseo na pohlepni i destruktivni kapitalizam (koji je samo loša ideologija). Time se kvalifikovao za glavnog kartografa Evrope i Azije. Još samo da ovo shvate i u Beogradu.

[/restrictedarea]